05.11.2026.
Председник Уставног суда др Владан Петров учествовао је у раду Научне конференције „Двадесет година Устава Републике Србије“ која се, данас и сутра, одржава у Институту за упоредно право у Београду.
У уводној речи председник Петров је, поред осталог, скренуо пажњу на неколико наших менталитетских карактеристика које долазе до изражаја, у извесној мери, и у односу према уставу.
- Прва карактеристика је незадовољство Уставом из 2006. године које се тицало и процедуре његовог доношења, или како би то неки уставни експерти рекли, процедуралног легитимитета, и његове садржине, а то је, у најкраћем, да није много одмакао од омраженог Милошевићевог устава, а да је у неким одредбама био и корак уназад - рекао је Петров и додао да је друга наша менталитетска црта одсуство смисла за контекстуалност или као што каже Венецијанска комисија, холистички приступ.
Устав Србије из 2006, како је рекао, критикован је чак и због преамбуле, између осталог, и зато што је она садржала одредницу о Косову и Метохији као саставном делу Србије, која би ваљда требало да се налази искључиво у нормативном делу који уставно-правно обавезује, за разлику од преамбуле која има само морално-политичку тежину.
- Упућиване су примедбе, које се и данас могу чути, да је Устав због европских интеграција које су „кроз европске принципе и вредности“ унете у дефиницију државе, подредио национални идентитет европском - указао је председник Уставног суда нагласивши да је одавно постало очигледно да тај спој „историјске Косовске преамбуле“ и члана 1. Устава, који наводно Србију ставља искључиво на ЕУ шине, јесте био једини могући уставни одговор на одређене историјске нужности и политичке изазове периода у којем је Устав донет.
Како је казао, припада оним уставним правницима који преамбули придају предуставну и надуставну димензију, она изражава или треба да изражава идентитетско језгро устава, те да није декларација нити декорација, она је надуставни императив који прожима читав уставни текст и сваку његову одредбу понаособ.
- Таква обавеза није само главна интрепретативна норма, иако није класична правна норма - истакао је председник Петров и додао да је она путоказ, та да ако се тај путоказ не поштује, устав суштински престаје да важи и замењује се новим.
- Отуда је за мене, после 20 година важења, преамбула Устава из 2006. прва и завршна реч и избришемо ли њу, одрекли смо се нашег националног уставног идентитета, али и наше хиљадувековне државне, правне и духовне традиције - указао је председник Уставног суда.
Као трећу менталитетску карактеристику навео је непоштовање форме. У праву, како је рекао, најчешће, нема садржине и суштине без форме.
- Форму, међутим, неретко поистовећујемо са претераним формализмом или формалношћу, са ситничавошћу процедуре или оптерећеношћу техникалијама и гледамо кад год можемо да је смандрљамо - рекао је председник Петров додавши да форма, међутим, између осталог носи достојанство или га изражава и зато на њој треба инсистирати у разним приликама и у разним аспектима.
На крају, председник Петров је нагласио да чувати устав данас, када је владавина права пред највећим изазовима на глобалном плану, на првом месту, значи чувати мир, подједнако као и људско достојанство, јер без мира и људског достојанства, демократија и владавина права не само да су празне љуштуре, већ су опасни симулакруми који нас неодољивом лакоћом површности одвлаче од највише вредности у животу сваког појединца и сваког друштва, а то је непатворена, једна и једина истина.
На конференцији је учествовао и судија Уставног суда др Милан Рапајић са рефератом „Особине и функционисање извршне власти у Републици Србији“.
