05.11.2026.
Predsednik Ustavnog suda dr Vladan Petrov učestvovao je u radu Naučne konferencije „Dvadeset godina Ustava Republike Srbije“ koja se, danas i sutra, održava u Institutu za uporedno pravo u Beogradu.
U uvodnoj reči predsednik Petrov je, pored ostalog, skrenuo pažnju na nekoliko naših mentalitetskih karakteristika koje dolaze do izražaja, u izvesnoj meri, i u odnosu prema ustavu.
- Prva karakteristika je nezadovoljstvo Ustavom iz 2006. godine koje se ticalo i procedure njegovog donošenja, ili kako bi to neki ustavni eksperti rekli, proceduralnog legitimiteta, i njegove sadržine, a to je, u najkraćem, da nije mnogo odmakao od omraženog Miloševićevog ustava, a da je u nekim odredbama bio i korak unazad - rekao je Petrov i dodao da je druga naša mentalitetska crta odsustvo smisla za kontekstualnost ili kao što kaže Venecijanska komisija, holistički pristup.
Ustav Srbije iz 2006, kako je rekao, kritikovan je čak i zbog preambule, između ostalog, i zato što je ona sadržala odrednicu o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu Srbije, koja bi valjda trebalo da se nalazi isključivo u normativnom delu koji ustavno-pravno obavezuje, za razliku od preambule koja ima samo moralno-političku težinu.
- Upućivane su primedbe, koje se i danas mogu čuti, da je Ustav zbog evropskih integracija koje su „kroz evropske principe i vrednosti“ unete u definiciju države, podredio nacionalni identitet evropskom - ukazao je predsednik Ustavnog suda naglasivši da je odavno postalo očigledno da taj spoj „istorijske Kosovske preambule“ i člana 1. Ustava, koji navodno Srbiju stavlja isključivo na EU šine, jeste bio jedini mogući ustavni odgovor na određene istorijske nužnosti i političke izazove perioda u kojem je Ustav donet.
Kako je kazao, pripada onim ustavnim pravnicima koji preambuli pridaju predustavnu i nadustavnu dimenziju, ona izražava ili treba da izražava identitetsko jezgro ustava, te da nije deklaracija niti dekoracija, ona je nadustavni imperativ koji prožima čitav ustavni tekst i svaku njegovu odredbu ponaosob.
- Takva obaveza nije samo glavna intrepretativna norma, iako nije klasična pravna norma - istakao je predsednik Petrov i dodao da je ona putokaz, ta da ako se taj putokaz ne poštuje, ustav suštinski prestaje da važi i zamenjuje se novim.
- Otuda je za mene, posle 20 godina važenja, preambula Ustava iz 2006. prva i završna reč i izbrišemo li nju, odrekli smo se našeg nacionalnog ustavnog identiteta, ali i naše hiljaduvekovne državne, pravne i duhovne tradicije - ukazao je predsednik Ustavnog suda.
Kao treću mentalitetsku karakteristiku naveo je nepoštovanje forme. U pravu, kako je rekao, najčešće, nema sadržine i suštine bez forme.
- Formu, međutim, neretko poistovećujemo sa preteranim formalizmom ili formalnošću, sa sitničavošću procedure ili opterećenošću tehnikalijama i gledamo kad god možemo da je smandrljamo - rekao je predsednik Petrov dodavši da forma, međutim, između ostalog nosi dostojanstvo ili ga izražava i zato na njoj treba insistirati u raznim prilikama i u raznim aspektima.
Na kraju, predsednik Petrov je naglasio da čuvati ustav danas, kada je vladavina prava pred najvećim izazovima na globalnom planu, na prvom mestu, znači čuvati mir, podjednako kao i ljudsko dostojanstvo, jer bez mira i ljudskog dostojanstva, demokratija i vladavina prava ne samo da su prazne ljušture, već su opasni simulakrumi koji nas neodoljivom lakoćom površnosti odvlače od najviše vrednosti u životu svakog pojedinca i svakog društva, a to je nepatvorena, jedna i jedina istina.
Na konferenciji je učestvovao i sudija Ustavnog suda dr Milan Rapajić sa referatom „Osobine i funkcionisanje izvršne vlasti u Republici Srbiji“.
