28.04.2026.
Председник Уставног суда др Владан Петров и судије Уставног суда Јелена Деретић, др Зоран Лончар, др Михајло Рабреновић и др Милан Рапајић присуствовали су, 27. априла 2026. године, Округлом столу поводом обележавања годишњице усвајања Устава СРЈ из 1992. године, у Институту за упоредно право, у Београду.
Обраћајући се скупу председник Петров је, поред осталог, рекао да је тадашњи устав имао леп уставни текст са нормама које су складно формулисане и са обимом текста који је био задовољавајући за оно време, као и да је то био последњи српски устав који је писан без икаквог утицаја споља, доброг или лошег.
Како је навео, рационализовани парламентаризам је једна од карактеристика Устава СРЈ из 1992, те је предвиђао да не само да је Влада најјачи уставни орган него је председник Савезнe владе, по својим овлашћењима, био јачи и од осталих уставних фактора.
Он је, такође, сугерисао да би „рационализован парламентаризамˮ, са канцеларским принципом, могао бити интересантан за Србију у блиској будућности, јер би након парламентарних избора, како је навео, можда требало отворити питање конструисања система у којем у Србији не би било „уставног лицемерја" које данас имамо.
- Имамо демократски јаког председника Републике, непосредно изабраног, са овлашћењима која не одговарају тако јаком демократском легитимитету човека који је непосредно изабран од стране грађана - рекао је Петров.
Такође је напоменуо да је тадашњи устав предвиђао нешто чега у садашњем уставу нема, а то је другостепена надлежност, односно инстанциона надлежност Савезног уставног суда да одлучује о жалбама у случају повреде изборних права и неправилности у току избора на савезном нивоу.
Округли сто организовао је Институт за упоредно право како би обележио историјски значај устава „Треће Југославије“ и развој политичких и уставних прилика у Савезној Републици Југославији, Републици Србији и Црној Гори.
