28.04.2026.
Predsednik Ustavnog suda dr Vladan Petrov i sudije Ustavnog suda Jelena Deretić, dr Zoran Lončar, dr Mihajlo Rabrenović i dr Milan Rapajić prisustvovali su, 27. aprila 2026. godine, Okruglom stolu povodom obeležavanja godišnjice usvajanja Ustava SRJ iz 1992. godine, u Institutu za uporedno pravo, u Beogradu.
Obraćajući se skupu predsednik Petrov je, pored ostalog, rekao da je tadašnji ustav imao lep ustavni tekst sa normama koje su skladno formulisane i sa obimom teksta koji je bio zadovoljavajući za ono vreme, kao i da je to bio poslednji srpski ustav koji je pisan bez ikakvog uticaja spolja, dobrog ili lošeg.
Kako je naveo, racionalizovani parlamentarizam je jedna od karakteristika Ustava SRJ iz 1992, te je predviđao da ne samo da je Vlada najjači ustavni organ nego je predsednik Savezne vlade, po svojim ovlašćenjima, bio jači i od ostalih ustavnih faktora.
On je, takođe, sugerisao da bi „racionalizovan parlamentarizamˮ, sa kancelarskim principom, mogao biti interesantan za Srbiju u bliskoj budućnosti, jer bi nakon parlamentarnih izbora, kako je naveo, možda trebalo otvoriti pitanje konstruisanja sistema u kojem u Srbiji ne bi bilo „ustavnog licemerja" koje danas imamo.
- Imamo demokratski jakog predsednika Republike, neposredno izabranog, sa ovlašćenjima koja ne odgovaraju tako jakom demokratskom legitimitetu čoveka koji je neposredno izabran od strane građana - rekao je Petrov.
Takođe je napomenuo da je tadašnji ustav predviđao nešto čega u sadašnjem ustavu nema, a to je drugostepena nadležnost, odnosno instanciona nadležnost Saveznog ustavnog suda da odlučuje o žalbama u slučaju povrede izbornih prava i nepravilnosti u toku izbora na saveznom nivou.
Okrugli sto organizovao je Institut za uporedno pravo kako bi obeležio istorijski značaj ustava „Treće Jugoslavije“ i razvoj političkih i ustavnih prilika u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Republici Srbiji i Crnoj Gori.
