Др Ранка Вујовић је рођена 9. јула 1966. године. Основну школу и Пету београдску гимназију завршила је као ученик генерације и носилац Вукове дипломе. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала је 1990. године, Правосудни испит положила је 1995. године, а докторску дисертацију под насловом: „Поступак за лишење родитељског права”, одбранила је 2018. године на Правном факултету Универзитета у Нишу.
Правничку каријеру започела је 1991. године, на управним пословима у области породичноправне и социјалне заштите у Центру за социјални рад општине Палилула, који се 1992. године интегрише у Градски центар за социјални рад у Београду. Три и по године касније прелази у Министарство за рад, борачка и социјална питања, на послове у области породичноправне заштите с међународним елементом, у звању самосталног стручног сарадника. Звање саветника министра за бригу о породици стиче 1999. године. За начелника Одељења за другостепени поступак и надзор у области породичноправне заштите у истом министарству именована је 2000. године.
Била је члан делегације државне заједнице Србија и Црна Гора на одбрани првог државног извештаја пред Међународним комитетом за људска права у Женеви, 1-2. маја 2005. године - Иницијалног извештаја СЦГ о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима.
Одлуком Владе Републике Србије, 1. јуна 2006. године, именована је за члана првог сазива Жалбене комисије Владе - тела основаног након спроведене законодавне реформе државнослужбеничког система, 2005. године, да као другостепени управни орган решава по жалбама државних службеника из органа државне управе, служби Владе и Државног правобранилаштва, у радноправној материји. На чланство у том телу поднела је оставку 23. марта 2011. године, када је од стране Владе именована за члана Високог службеничког савета.
За председника Високог службеничког савета изабрана је 1. октобра 2016. године и ту дужност је обављала до јануара 2026. године, као председник са најдужим стажом од оснивања тог савета.
На положај помоћника директора Републичког секретаријата за законодавство, на мандатни период од пет година, постављена је решењем Владе од 27. децембра 2007. године. На исти положај поново је постављена још три пута (2012, 2017. и 2022). На половини четвртог узастопног мандата именована је за судију Уставног суда, те је ступањем на ту функцију престала да ради у наведеном органу извршне власти.
Од 15. марта 2010. године континуирано учествује у раду Испитне комисије за полагање посебног стручног испита за матичаре, која функционише у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе, као члан, заменик председника Комисије и испитивач за предмет: Породични односи, брак и лично име, и један је од аутора приручника за полагање тог испита. Ангажована је и као предавач на Дипломатској академији Министарства спољних послова од 2017. године, у оквиру Основног програма дипломатске обуке, на предмету Политички систем, подмодул: Систем државне управе. Дуги низ година предавала је и на курсевима које је организовала Служба за управљање кадровима, затим на Националној академији за јавну управу, а раније и у Правосудном центру за обуку и стручно усавршавање, односно Правосудној академији. Решењем директора Националне академије за јавну управу од 2. децембра 2024. године именована је за члана Сталне програмске комисије за тренинг тренера.
Одлуком Сената Универзитета Унион у Београду, 27. јуна 2022. године изабрана је у звање доцента за ужу Грађанскоправну научну област, и од академске 2022/2023. године на Правном факултету Универзитета Унион у Београду изводила је наставу на мастер академским студијама права из предмета Права детета и Породична медијација.
Била је члан многих радних група, међуминистарских и пројектних група, координационих, саветодавних и других радних тела Владе и других државних органа, учесник и реализатор бројних реформских пројеката у области породичног законодавства, малолетничког правосуђа, људских и мањинских права, система бесплатне правне помоћи, државнослужбеничког система, управног процесног законодавства, усклађивања са уставним амандманима јавнотужилачког законодавства и др. Учествовала је у изради низа стратешких и програмских докумената Владе, међу којима су: стратегије реформе државне управе, медијске стратегије, Стратегија развоја социјалне заштите, Полазни оквир Националне стратегије против насиља, Национални план акције за децу.
Учествовала је као уводничар, модератор, панелиста и предавач на бројним стручним и научним скуповима у земљи и иностранству. Као представник Републике Србије на међународној конференцији Noi in cooperazione. Il sistema degli enti locali emiliano romagnoli e la cooperazione nei Balcani, оджаној у Болоњи, Италија, 26-28. новембра 2007. године, излагала је на тему: „La politika sociale in Serbia e la propettiva dell’ingresso nell’UE“.
Аутор је научне монографије Лишење родитељског права, 2019, у издању Службеног гласника. Коаутор је више књига, монографија, стручних публикација и приручника, од којих неки представљају обавезну литературу за припрему и полагање стручних испита у различитим областима. Написала је и објавила више од 50 научних чланака и стручних текстова у области правних наука, у домаћим и међународним научним и стручним часописима, на српском и енглеском језику.
Члан је Научног одбора научне монографије Тhe right to health, 2025, међународног значаја, у издању Института за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, Адвокатске коморе Војводине и Српске академије наука и уметности - огранка у Новом Саду.
На функцију судије Уставног суда ступила је 24. децембра 2025. године.