06.09.2023.
Председница Уставног суда Снежана Марковић присуствовала је данас, 6. септембра 2023. године, отварању XXX традиционалног саветовања привредних судова Републике Србије, које је уприличено на Златибору. Обраћајући се учесницима, председница Марковић је подсетила на одлуку Уставног суда, донету на седници 7. јуна 2023. године, којом је Суд усвојио уставне жалбе подносилаца против оспорених решења Привредног суда у Београду и Привредног апелационог суда, којима је правноснажно одбијен њихов приговор ради убрзања поступка и утврдио повреду из члана 32. став 1. Устава због повреде права на правично суђење.
- Уставни суд је утврдио да је у оспореним решењима меродавно право примењено на уставноправно неприхватљив начин, поништио је решење Привредног апелационог суда у том делу и одредио да тај суд у поновном поступку донесе нову одлуку - рекла је председница Марковић и појаснила да је Уставни суд имао у виду праксу Европског суда за људска права у вези са питањем одговорности државе за неизвршење судских одлука у којима је дужник предузеће са већинским државним односно друштвеним капиталом.
Како је објаснила, Суд је имао у виду и чињеницу да је Република Србија у овим предметима закључивала пријатељска поравнања са Европским судом за људска права, уз прихватање обавезе да подносиоцима исплати износе неисплаћених потраживања, као и одређене износе на име накнаде нематеријалне штете и трошкове поступка који су виши за скоро 450 евра од оних које су исплаћивали домаћи судови. Од значаја за одлучивање је и чињеница да се група предмета Качапор и друге групе предмета налазе у појачаном надзору од стране Комитета министара Савета Европе.
- У поступању домаћих судова Уставни суд је приметио да приликом одлучивања нису имали у виду релевантну праксу Европског суда која се тиче неизвршења правноснажних судских одлука донетих према предузећима са већинским државним односно друштвеним капиталом, већ да су оспорена решења заснована искључиво на примени мерила за оцену трајања суђења у разумном року из члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року - казала је председница Марковић додавши да је Уставни суд нагласио да од искључивог или одлучујућег значаја нису сложеност поступка и поступање органа поступка и странака у поступку, већ је одлучујућа околност за утврђење повреде права на суђење у разумном року управо чињеница да потраживање није намирено у релевантном временском периоду, у складу са праксом Европског суда за људска права, при чему је посебно важно да је одговорност за исплаћивање накнаде на држави не на стечајном поступку.
Председница Марковић је рекла да је, имајући у виду да је поступак у тренутку подношења приговора ради убрзања поступка трајао пет година и пет месеци, што је дуже од периода који се у пракси Европског суда за људска права сматра прихватљивим, те да поступајући судови нису применили релевантну праксу Европског суда за људска права, Уставни суд усвојио уставну жалбу.
- Последице наведене одлуке Уставног суда у виду смањења броја предмета пред Европским судом за људска права, на чему инсистира и Комитет министара Савета Европе, зависиће и од тога како ће привредни судови извршавати ову одлуку - закључила је председница Марковић.
Циљ саветовања привредних судова Републике Србије, чији организатор је Привредни апелациони суд, је расправа и дискусија о најактуелнијим и најспорнијим питањима из области стечаја, приватизације, извршног поступка, сета правосудних закона, Закона о привредним друштвима, Закона о парничном поступку, грађанског права, као и материје привредних преступа.