12.02.2026.
Посебна седница Уставног суда одржана је данас, 12. фебруара 2026. године, у Уставном суду. На седници су јавно представљене новоизабране и новоименоване судије Уставног суда.
Председник Уставног суда др Владан Петров, представљајући судије Уставног суда, поред осталог, нагласио je да овај састав Суда има убедљиво највише доктора наука и професора универзитета у односу на све раније, десет од укупно 12 судија, али ниједног судију који долази из реда каријерних судија, односно из реда судија судова опште или посебне надлежности.
- Комплетно попуњавање Суда је барем двоструко важно и то да би се обезбедила структура Уставног суда сагласнo Уставу - пет судија изабраних од извршне власти, пет од законодавне, пет од судске, као и да би се побољшала ефикасност рада Уставног суда, јер у овом тренутку највећи број судија Уставног суда има несумњиво велика задужења и прекомерно су оптерећени - рекао је председник Петров и додао да је, на пример, један судија Уставног суда тренутно председник једног малог већа, заменски члан у другом, председник једног одбора и члан комисије као сталних радних тела Суда и члан једног Великог већа, а по потреби мења недостајућег судију у Другом већу, а у сличној ситуацији су и остале судије.
Говорећи о ефикасности рада рекао је да је најчешћа примедба јавности, али и од стране грађана као подносилаца уставних жалби, да Уставни суд не ради довољно ефикасно, да је прилив нових предмета већи него одлив, а и да многи предмети стоје нерешени дуги низ година. Како је казао, несумњиво је да су неке од ових примедаба сасвим на месту и у том смислу, Суд има и обавезу да уложи максималан напор да што је могуће више убрза решавање предмета
Када је реч о јавности рада, председник Уставног суда је истакао да ће задатак овог састава Уставног суда бити да врати јавну расправу на агенду свога поступања нарочито у сложеним уставноправним предметима где је важно успоставити одговарајући дијалог са представницима академских институција и струке. Казао је и да ће се наставити са редовним издавањем саопштења за медије кад год се оцени да је неопходно да се Уставни суд поводом одређеног питања огласи, дакле, и независно од доношења одлуке у конкретном предмету и да ће гледати да Суд успостави непосреднију и редовнију комуникацију с медијима, уз узајамно поштовање и стварање међусобног поверења.
Председник Петров је такође истакао да значај одлука Уставног суда готово увек превазилази појединачне предмете и о томе сведоче бројне важне одлуке Уставног суда. Како је рекао, сваком одлуком којом се штити људско право, поништава неуставна норма или успоставља граница између различитих грана власти, Уставни суд доприноси јачању владавине права као основу демократског друштва. Бројне одлуке у области заштите уставних права, контроле уставности и законитости и очувања институционалне равнотеже сведоче да Уставни суд није само контролор прописа, већ често и активни гарант уставног поретка.
- Нека нас дуговечност уставности у Србији и наслеђе Сретењског устава подсећају да је владавина права трајна обавеза свих нас, а улога Уставног суда једна од њених кључних гаранција и да је та улога увек жива, одговорна и окренута ка будућности - закључио је председник Уставног суда.
Судија Уставног суда др Михајло Рабреновић изразио је пуну сагласност са кључним оценама које је председник Суда изнео и исказао уверење да долази време унапређења рада Уставног суда.
- Нарочито сматрам важним што је питање ефикасности рада у обраћању председника постављено отворено, без улепшавања, али и без драматизације - рекао је, поред осталог, судија Рабреновић и додао да број од више десетина хиљада нерешених предмета, које је овај сазив наследио од ранијег сазива, није само статистички податак - он је озбиљан институционални изазов, који захтева истовремено унапређење организације рада Суда и јачање уставне културе грађана у јавности.
Судија Рабреновић је нагласио значај превентивне активности Суда и друштва у целини и предложио организовање едукативног вебинара посвећеног допуштености уставних жалби односно разлозима за њено одбацивање.
У оквиру седнице, у сали Уставног суда у приземљу, био је изложен оригинал Сретењског устава из Државног архива Србије.
