30.10.2026.
Međunarodna konferencija „20 godina Ustava Republike Srbije“, koju je organizovao Ustavni sud, održana je 29. oktobra 2026. godine u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.
U uvodnom obraćanju predsednik Ustavnog suda dr Vladan Petrov, pored ostalog, je naglasio da je poruka gotovo svih srpskih ustava, uključujući i važeći: nad prividnim protivrečjem između evropskih principa i vrednosti, s jedne strane, i zdravog osećaja pripadnosti nacionalnom i narodnom, uvek se nadvijala legitimna težnja da se nađe balans i saglasje između onoga što se u poslednjim decenijama nazivaju evropskim i nacionalnim ustavnim identitetom.
- To je svojstveno i Ustavu Srbije iz 2006. čija je ustavna filozofija izražena, s jedne strane, u njegovoj zaštitnoj ulozi prema Kosovu i Metohiji, u ustavnoj preambuli, i okrenutosti „evropskim principima i vrednostima“, s druge strane, u prvom članu koji glasi: „Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“ - rekao je predsednik Petrov i dodao da je snažna posvećenost evropskim principima i vrednostima, među kojima je na prvom mestu vladavina prava i njen „probni kamen“ nezavisnost sudstva, došla do izražaja i u jedinoj, do sada, promeni Ustava u delu o pravosuđu početkom 2022. godine, pozitivno ocenjenoj od strane Venecijanske komisije i Evropske komisije.
Predsednik Petrov je istakao da je, bez obzira na pravna sredstva i mehanizme za ostvarivanje i zaštitu vladavine prava, koje tek treba da pronađemo ili eventualno usavršimo u eri digitalnih platformi, važno neprestano i konzistentno insistirati na kulturi dijaloga, na slobodi da se izrazi svoje mišljenje i poštuje tuđe, uvek u granicama Ustava, zakona, opšteprihvaćenih međunarodnih principa i standarda, i iznad svega pristojno, kulturno, bez agresije.
- Dozvolite mi da izrazim uverenje i da je prisustvo ovolikog broja relevantnih stručnjaka, sudija, profesora, naučnika iz inostranstva, međunarodnih pravnih organizacija, kao i iz zemlje, sa pravnih fakulteta, naučnih instituta i drugde, ozbiljan indikator podrške koje nauka i struka daju Ustavnom sudu Srbije na zahtevnom putu koji država Srbija u izgradnji i jačanju vladavine prava tek mora da prođe - kazao je predsednik Petrov dodavši da će Ustavni sud u narednom periodu učiniti sve što je u njegovim moćima, u skladu sa ustavnim i zakonskim nadležnostima, da deluje kao nezavisni čuvar Ustava, ustavnosti i zakonitosti, kao i Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
U uvodnom delu Konferencije obratili su se i zamenik predsednika Vrhovnog suda Slobodan Velisavljević, dekanka Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i predsednik UO Instituta za uporedno pravo prof. dr Slobodanka Perić, predsednik Ustavnog suda Italije Giovanni Amoroso, potpredsednik Venecijanske komisije Eirik Holmøyvik, predsednik Svetske asocijacije pravnika Javier Cremades, sudija Evropskog suda za ljudska prava Latif Huseynov, sudija Ustavnog suda Azerbejdžana Rashid Rzayev i ministar pravde u tehničkom mandatu Nenad Vujić.
U radnom delu Konferencije održana su četiri panela. Prvi panel „Istorijski izvori savremene ustavnosti“ moderirao je sudija Ustavnog suda dr Mihajlo Rabrenović, a panelisti su bili dekanka Univerziteta u Napulju „Federiko II“ prof. Carla Masi Doria, koja je održala izlaganje „Rimsko pravo i temelji savremene ustavnosti“ i potpredsednik Visokog saveta tužilaštva dr Miroslav Đorđević sa izlaganjem „Pregled srpske ustavnosti do Ustava iz 2006.“. Drugi panel „Savremena srpska ustavnost“ moderirao je sudija Ustavnog suda dr Dobrosav Milovanović, a panelisti su bili sudija Ustavnog suda dr Milan Rapajić sa izlaganjem „Ustav Srbije i sistem vlasti“, sudija Ustavnog suda dr Atila Dudaš i savetnik Ustavnog suda u Službi za postupke po ustavnim žalbama i žalbama Besfort Ramadani pripremili su izlaganje „Ustav Srbije i ljudska i manjinska prava - neteritorijalna samouprava nacionalnih manjina“. Na trećem panelu „Opšta normativna kontrola - teorija i praksa“, koji je moderirala zamenica predsednika Ustavnog suda dr Ranka Vujović, izlaganje „Nezavisnost sudstva i ustavno sudstvo: standardi Venecijanske komisije“ je imao član Venecijanske komisije Fabio Giovagnoli, sudija Ustavnog suda Slovačke Republike Peter Molnar je održao izlaganje „Normativna ustavna kontrola u Slovačkoj“, sudija Ustavnog suda Republike Severne Makedonije prof. dr Ana Pavlovska-Daneva održala je izlaganje „Mere za unapređenje efikasnosti postupka apstraktne kontrole ustavnosti pred Ustavnim sudom“, dok su rukovodilac Službe za normativnu kontrolu i druge postupke dr Renata Bjelica i viši obrađivač predmeta u Službi za normativnu kontrolu i druge postupke Bojan Jović održali izlaganje „Od inicijative do ustavnosudske odluke - mehanizmi pokretanja postupka normativne kontrole pred Ustavnim sudom“. Četvrti panel „Zaštita ljudskih prava - izazovi i perspektive“ moderirala je sudija Ustavnog suda dr Nataša Plavšić, a panelisti su bili sudija Evropskog suda za ljudska prava Latif Huseynov koji je održao izlaganje „Garancije pravičnog suđenja pred ustavnim sudovima“, sudija Evropskog suda za ljudska prava prof. dr Diana Kovatcheva koja je održala izlaganje „Ljudska prava i veštačka inteligencija: put pred nama“ i rukovodilac Službe za postupke po ustavnim žalbama i žalbama Viktor Božić čija tema izlaganja je bila „Odnos Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije - dijalog koji traje“.
U radu Međunarodne konferencije učestvovali su predsednici i sudije ustavnih sudova Albanije, Austrije, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Italije, Mađarske, Moldavije, Poljske, Republike Srpske, Rumunije, Severne Makedonije, Slovačke, Turske, Federacije Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, kao i predstavnici Venecijanske komisije, sudije Evropskog suda za ljudska prava, predstavnici Svetske asocijacije pravnika i predstavnica Univerziteta u Napulju „Federiko II“.
