30.10.2026.
Међународна конференција „20 година Устава Републике Србије“, коју је организовао Уставни суд, одржана je 29. октобра 2026. године у Дому Народне скупштине Републике Србије у Београду.
У уводном обраћању председник Уставног суда др Владан Петров, поред осталог, је нагласио да је порука готово свих српских устава, укључујући и важећи: над привидним противречјем између европских принципа и вредности, с једне стране, и здравог осећаја припадности националном и народном, увек се надвијала легитимна тежња да се нађе баланс и сагласје између онога што се у последњим деценијама називају европским и националним уставним идентитетом.
- То је својствено и Уставу Србије из 2006. чија је уставна филозофија изражена, с једне стране, у његовој заштитној улози према Косову и Метохији, у уставној преамбули, и окренутости „европским принципима и вредностима“, с друге стране, у првом члану који гласи: „Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима“ - рекао је председник Петров и додао да је снажна посвећеност европским принципима и вредностима, међу којима је на првом месту владавина права и њен „пробни камен“ независност судства, дошла до изражаја и у јединој, до сада, промени Устава у делу о правосуђу почетком 2022. године, позитивно оцењеној од стране Венецијанске комисије и Европске комисије.
Председник Петров је истакао да је, без обзира на правна средства и механизме за остваривање и заштиту владавине права, које тек треба да пронађемо или евентуално усавршимо у ери дигиталних платформи, важно непрестано и конзистентно инсистирати на култури дијалога, на слободи да се изрази своје мишљење и поштује туђе, увек у границама Устава, закона, општеприхваћених међународних принципа и стандарда, и изнад свега пристојно, културно, без агресије.
- Дозволите ми да изразим уверење и да је присуство оволиког броја релевантних стручњака, судија, професора, научника из иностранства, међународних правних организација, као и из земље, са правних факултета, научних института и другде, озбиљан индикатор подршке које наука и струка дају Уставном суду Србије на захтевном путу који држава Србија у изградњи и јачању владавине права тек мора да прође - казао је председник Петров додавши да ће Уставни суд у наредном периоду учинити све што је у његовим моћима, у складу са уставним и законским надлежностима, да делује као независни чувар Устава, уставности и законитости, као и Уставом зајемчених људских и мањинских права и слобода.
У уводном делу Конференције обратили су се и заменик председника Врховног суда Слободан Велисављевић, деканка Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и председник УО Института за упоредно право проф. др Слободанка Перић, председник Уставног суда Италије Giovanni Amoroso, потпредседник Венецијанске комисије Eirik Holmøyvik, председник Светске асоцијације правника Javier Cremades, судија Европског суда за људска права Latif Huseynov, судија Уставног суда Азербејџана Rashid Rzayev и министар правде у техничком мандату Ненад Вујић.
У радном делу Конференције одржана су четири панела. Први панел „Историјски извори савременe уставности“ модерирао је судија Уставног суда др Михајло Рабреновић, а панелисти су били деканка Универзитета у Напуљу „Федерико II“ проф. Carla Masi Doria, која је одржала излагање „Римско право и темељи савремене уставности“ и потпредседник Високог савета тужилаштва др Мирослав Ђорђевић са излагањем „Преглед српске уставности до Устава из 2006.“. Други панел „Савремена српска уставност“ модерирао је судија Уставног суда др Добросав Миловановић, а панелисти су били судија Уставног суда др Милан Рапајић са излагањем „Устав Србије и систем власти“, судија Уставног суда др Атила Дудаш и саветник Уставног суда у Служби за поступке по уставним жалбама и жалбама Бесфорт Рамадани припремили су излагање „Устав Србије и људска и мањинска права - нетериторијална самоуправа националних мањина“. На трећем панелу „Општа нормативна контрола - теорија и пракса“, који је модерирала заменица председника Уставног суда др Ранка Вујовић, излагање „Независност судства и уставно судство: стандарди Венецијанске комисије“ је имао члан Венецијанске комисије Fabio Giovagnoli, судија Уставног суда Словачке Републике Peter Molnar је одржао излагање „Нормативна уставна контрола у Словачкој“, судија Уставног суда Републике Северне Македоније проф. др Ана Павловска-Данева одржала је излагање „Мере за унапређење ефикасности поступка апстрактне контроле уставности пред Уставним судом“, док су руководилац Службе за нормативну контролу и друге поступке др Рената Бјелица и виши обрађивач предмета у Служби за нормативну контролу и друге поступке Бојан Јовић одржали излагање „Од иницијативе до уставносудске одлуке - механизми покретања поступка нормативне контроле пред Уставним судом“. Четврти панел „Заштита људских права - изазови и перспективе“ модерирала је судија Уставног суда др Наташа Плавшић, а панелисти су били судија Европског суда за људска права Latif Huseynov који је одржао излагање „Гаранције правичног суђења пред уставним судовима“, судија Европског суда за људска права проф. др Diana Kovatcheva која је одржала излагање „Људска права и вештачка интелигенција: пут пред нама“ и руководилац Службе за поступке по уставним жалбама и жалбама Виктор Божић чија тема излагања је била „Однос Европског суда за људска права и Уставног суда Србије - дијалог који траје“.
У раду Међународне конференције учествовали су председници и судије уставних судова Албаније, Аустрије, Азербејџана, Босне и Херцеговине, Бугарске, Италије, Мађарске, Молдавије, Пољске, Републике Српске, Румуније, Северне Македоније, Словачке, Турске, Федерације Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, као и представници Венецијанске комисије, судије Европског суда за људска права, представници Светске асоцијације правника и представница Универзитета у Напуљу „Федерико II“.
