27.05.2026.
Судија Уставног суда др Михајло Рабреновић одржао је, 25. маја 2026. године, предавање на Универзитету у Новом Пазару на тему „Уставни суд између оптерећења и модернизације“. Предавање, које је организовао Департман за правне науке, било je посвећено улози Уставног суда у уставноправном поретку, заштити људских права, очувању институционалне стабилности, као и изазовима са којима се уставно судство суочава у условима све већег броја предмета и потребе за модернизацијом рада.
Судија Рабреновић је нагласио да Устав није само највиши правни акт једне државе, већ темељ политичког и правног поретка, основни друштвени договор и граница државне моћи. Указао је да се смисао постојања уставног судства најбоље види кроз питање да ли држава може остати демократска ако нема институцију која ће ограничавати и саму државу. Говорећи о положају Уставног суда, судија Рабреновић је истакао да та институција није само чувар текста Устава, већ и институција на врху правне културе, како често каже и председник Уставног суда. Додао је да је Уставни суд и чувар уставног поретка, правне сигурности, институционалне равнотеже и поверења грађана у државу. Посебно је указао да Уставни суд није политички орган, како неки покушавају да га представе, али да његове одлуке често имају значајне друштвене и политичке последице.
У оквиру предавања представљени су и примери из праксе Уставног суда, а посебан део излагања био је посвећен оптерећењу Уставног суда, будући да је из периода ранијег сазива „наслеђено“ око 43.000 предмета, што, како је навео, истовремено показује и оптерећење, али и недовољно разумевање надлежности ове установе. Говорећи о модернизацији, судија Рабреновић је указао да дигитализација није питање луксуза, већ нужности, те да модернизација није само техничко питање, већ подразумева и нову правну културу, другачији начин размишљања и способност институција да разумеју изазове времена у коме делују.
Предавање је изазвало пажњу студената, а посебно је наглашен значај сарадње академске заједнице и институција, као и очувања и унапређења дијалога међу различитим образовним, културним и друштвеним чиниоцима.
