27.03.2026.
Председник Уставног суда др Владан Петров и декан Правног факултета Универзитета у Крагујевцу проф. др Бојан Урдаревић потписали су данас, на Правном факултету у Крагујевцу, Протокол о међусобној сарадњи Уставног суда Републике Србије и Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Потписници су се сагласили да остварују и развијају различите видове сарадње у циљу унапређивања уставноправне теорије и праксе у Републици Србији, која ће се огледати нарочито у организовању стручних и научних скупова и издавању научних и других публикација и часописа.
Председник Петров је истакао значај потписивања протокола, нарочито имајући у виду да је реч о факултету на којем је имао прилику да држи наставу и учествује у научним конференцијама.
- Логично је што смо данас овде, јер је увек потребно враћати се Сретењу, Сретењском уставу, враћати се суштини и имати на уму да највише државне институције треба да се ослањају на највише академске институције, као и важност присутности науке и струке како би се држава развијала - рекао је, поред осталог, председник Петров и додао да ће протокол наћи своју практични примену кроз учешће професора и сарадника Правног факултета у Крагујевцу у јавним расправама које Уставни суд организује и давањем мишљења о појединим спорним уставноправним питањима, као и учешћем на семинарима и конференцијама које организује Суд, а студентима омогућити стицање практичних знања у области заштите уставности и законитости и заштите и унапређивањa људских и мањинских права и слобода.
Декан Урдаревић је, поред осталог, истакао да је протокол одраз заједничке посвећености темељним вредностима на којима почива правна држава, те да ће служити на понос будућим генерацијама.
Након потписивања протокола излагања су одржали судија Уставног суда др Милан Рапајић и саветница Уставног суда за уставна жалбе и жалбе Сања Стаменковски. Судија Рапајић је говорио о избору судија Уставног суда са освртом на упоредну праксу и између осталог подсетио да су чланови Уставног савета Француске били пре вршења те функције на веома важним политичким функцијама у земљи.
- Садашњи члан Уставног савета Француске Ален Жипе претходно је био градоначелник Бордоа, председник француске Владе и министар спољних послова - рекао је Рапајић и додао да је Лионел Жоспен, некадашњи председник Социјалистичке партије Француске и премијер, после постао члан Уставног савета, а Лоран Фабијус, премијер Француске за време мандата председника Митерана, је чак био председник Савета.
Како је рекао, то се исто односи и на председника Уставног суда Италије Ђулијана Амата који је, пре те функције, био председник италијанске Владе и министар правде.
Саветница Уставног суда Стаменковски одржала је излагање о новим надлежностима Уставног суда које се односе на одлучивање о жалбама против аката Високог савета судства и Високог савета тужилаштва и објаснила да се посебно значајно питање односи на разлике у обиму контроле у зависности од врсте одлука које се оспоравају. У случају избора судија и тужилаца, уставносудска контрола се углавном задржава на оцени да ли је поступак у целини законито спроведен и оцени да ли је одлука образложена. Овакав приступ јесте оправдан, јер Уставни суд не може и не треба да преузме улогу Савета и сам оцењује стручност, оспособљеност или достојност кандидата. Међутим, код избора чланова самих савета, природа одлуке је другачија. Овде се не одлучује само о појединачном статусу, већ о саставу органа који имају кључну улогу у обезбеђивању независности правосуђа. Код оваквих одлука, улози су знатно већи. Свака неправилност у избору чланова Савета директно се прелива на легитимитет будућих одлука тог тела. Управо због тога, у правној науци, али и у новијој пракси (коју видимо кроз актуелне спорове око тужилачких избора почетком 2026. године), сазрева став да су захтеви у погледу законитости и образложености у овим случајевима строжи, што потенцијално оправдава и шири обим контроле. Ова разлика указује на потребу диференцираног приступа и додатно компликује питање граница надлежности Уставног суда.
Потписивању протокола и излагањима присуствовали су и судије Уставног суда др Никола Бањац и др Михајло Рабреновић, професори и студенти Правног факултета у Крагујевцу. Студент прве године права и победник овогодишњих Сретењских беседа Стефан Вуковић одржао је беседу „Исто је, а ипак није исто“.
