27.03.2026.
Predsednik Ustavnog suda dr Vladan Petrov i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Bojan Urdarević potpisali su danas, na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, Protokol o međusobnoj saradnji Ustavnog suda Republike Srbije i Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Potpisnici su se saglasili da ostvaruju i razvijaju različite vidove saradnje u cilju unapređivanja ustavnopravne teorije i prakse u Republici Srbiji, koja će se ogledati naročito u organizovanju stručnih i naučnih skupova i izdavanju naučnih i drugih publikacija i časopisa.
Predsednik Petrov je istakao značaj potpisivanja protokola, naročito imajući u vidu da je reč o fakultetu na kojem je imao priliku da drži nastavu i učestvuje u naučnim konferencijama.
- Logično je što smo danas ovde, jer je uvek potrebno vraćati se Sretenju, Sretenjskom ustavu, vraćati se suštini i imati na umu da najviše državne institucije treba da se oslanjaju na najviše akademske institucije, kao i važnost prisutnosti nauke i struke kako bi se država razvijala - rekao je, pored ostalog, predsednik Petrov i dodao da će protokol naći svoju praktični primenu kroz učešće profesora i saradnika Pravnog fakulteta u Kragujevcu u javnim raspravama koje Ustavni sud organizuje i davanjem mišljenja o pojedinim spornim ustavnopravnim pitanjima, kao i učešćem na seminarima i konferencijama koje organizuje Sud, a studentima omogućiti sticanje praktičnih znanja u oblasti zaštite ustavnosti i zakonitosti i zaštite i unapređivanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Dekan Urdarević je, pored ostalog, istakao da je protokol odraz zajedničke posvećenosti temeljnim vrednostima na kojima počiva pravna država, te da će služiti na ponos budućim generacijama.
Nakon potpisivanja protokola izlaganja su održali sudija Ustavnog suda dr Milan Rapajić i savetnica Ustavnog suda za ustavna žalbe i žalbe Sanja Stamenkovski. Sudija Rapajić je govorio o izboru sudija Ustavnog suda sa osvrtom na uporednu praksu i između ostalog podsetio da su članovi Ustavnog saveta Francuske bili pre vršenja te funkcije na veoma važnim političkim funkcijama u zemlji.
- Sadašnji član Ustavnog saveta Francuske Alen Žipe prethodno je bio gradonačelnik Bordoa, predsednik francuske Vlade i ministar spoljnih poslova - rekao je Rapajić i dodao da je Lionel Žospen, nekadašnji predsednik Socijalističke partije Francuske i premijer, posle postao član Ustavnog saveta, a Loran Fabijus, premijer Francuske za vreme mandata predsednika Miterana, je čak bio predsednik Saveta.
Kako je rekao, to se isto odnosi i na predsednika Ustavnog suda Italije Đulijana Amata koji je, pre te funkcije, bio predsednik italijanske Vlade i ministar pravde.
Savetnica Ustavnog suda Stamenkovski održala je izlaganje o novim nadležnostima Ustavnog suda koje se odnose na odlučivanje o žalbama protiv akata Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva i objasnila da se posebno značajno pitanje odnosi na razlike u obimu kontrole u zavisnosti od vrste odluka koje se osporavaju. U slučaju izbora sudija i tužilaca, ustavnosudska kontrola se uglavnom zadržava na oceni da li je postupak u celini zakonito sproveden i oceni da li je odluka obrazložena. Ovakav pristup jeste opravdan, jer Ustavni sud ne može i ne treba da preuzme ulogu Saveta i sam ocenjuje stručnost, osposobljenost ili dostojnost kandidata. Međutim, kod izbora članova samih saveta, priroda odluke je drugačija. Ovde se ne odlučuje samo o pojedinačnom statusu, već o sastavu organa koji imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa. Kod ovakvih odluka, ulozi su znatno veći. Svaka nepravilnost u izboru članova Saveta direktno se preliva na legitimitet budućih odluka tog tela. Upravo zbog toga, u pravnoj nauci, ali i u novijoj praksi (koju vidimo kroz aktuelne sporove oko tužilačkih izbora početkom 2026. godine), sazreva stav da su zahtevi u pogledu zakonitosti i obrazloženosti u ovim slučajevima stroži, što potencijalno opravdava i širi obim kontrole. Ova razlika ukazuje na potrebu diferenciranog pristupa i dodatno komplikuje pitanje granica nadležnosti Ustavnog suda.
Potpisivanju protokola i izlaganjima prisustvovali su i sudije Ustavnog suda dr Nikola Banjac i dr Mihajlo Rabrenović, profesori i studenti Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Student prve godine prava i pobednik ovogodišnjih Sretenjskih beseda Stefan Vuković održao je besedu „Isto je, a ipak nije isto“.
