Уставни суд, Велико веће, у саставу: заменица председника Суда др Марија Драшкић, председница Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Ненада Грујовића, у притвору Окружног затвора у Беораду, на основу члана 167. став 4. у вези чланa 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 20. новембра 2013. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Ненада Грујовића против решења Вишег суда у Београду К. 661/10 – Кв. 3527/12 од 14. септембра 2012. године и решења Апелационог суда у Београду Кж 2. 4043/12 од 5. новембра 2012. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Ненад Грујовић, у притвору Окружног затвора у Беораду, преко пуномоћника Зоре Добричанин-Никодиновић, адвоката из Београда, поднео је Уставном суду 19. децембра 201 2. године уставну жалбу против решења наведених у изреци, због повреде права из члана 27. став 1, члана 31. ст. 1, 2. и 3, члана 32. став 1, члана 34. став 3. и члана 36. Устава Републике Србије.
Повреду означених, Уставом зајемчених права у односу на оспорена решења , подноси лац уставне жалбе образлаже тиме да се „налази у притвору од 5. децембра 2006. године по решењу Вишег суда у Београду, а до данас није донета ни првостепена пресуда“ , да суд за продужење притвора „стално даје идентичне и стереотипне разлоге“, да „право на делотворан правни лек постаје само декларативна флоскула, која de facto не постоји“, да решења „не садрже ни довољне ни потребне разлоге за овај шестогодишњи притвор“, да је подносилац уставне жалбе „жртва незаконитог поступања“, да је притвор за подносиоца „претворен у притвор као правило“, да је тиме „презумпција невиности брутално прекршена“, да „притвор није казна и за притвореника се не сме претворити у казну“, да се оспореним решењима „пресуђује пре пресуде“.
Предложио је да Уставни суд поништи оспорена решења, наложи поновно одлучивање и утврди право подносиоца на накнаду нематеријалне штете.
2. Уставни суд је на седници одржаној 26. септембра 2012. године донео одлуке Уж-2994/2012 и Уж-2995/2012, на седници одржаној 27. септембра 2012. године Одлуку Уж-5125/2012, на седници одржаној 10. октобра 2012. године Одлуку Уж-6885/2011, а на седници одржаној 16. јануара 2013. године Одлуку Уж-6959/2012, којима је одбио као неосноване уставне жалбе Ненада Грјовића изјављене против решења о продужењу притвора, која су претходила доношењу овде оспорени х решења.
3. Имајући у виду да је Уставни суд у спроведеном поступку утврдио да су разлози за продужење притвора подносиоцу као окривљеном идентични разлозима наведеним у решењу Вишег суда у Београду Кв. 1895/12 од 16. маја 2012. године , решењу Апелационог суда у Београду Кж2. 1942/12 од 24. маја 2012. године, односно решењу Вишег суда у Београду Кв. 2849/12 од 16. јула 2012. године и решењ у Апелационог суда у Београду Кж 2. 2852/12 од 26. јула 2012. године , као и да су решења оспорена овом уставном жалбом донета непосредно након доношења наведених решења оспорених уставним жалбама у предмет има Уставног суда Уж-5125/12 и Уж-6959/2012, а да подносилац није навео нове разлоге којима би поткрепио тврдње о повреди означених уставних права, Суд је оценио да подносиоцу нису повређена уставна права на која се позвао. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењима Одлука Уставног суда Уж-2994/2012 и Уж-2995/2012 од 26. септембра 2012. године, Уж- 5125/2012 од 27. септембра 2012. године, Уж-6885/2011 од 10. октобра 2012. године и Уж-6959/2012 од 16. јануара 2013. године .
4. Полазећи од изложеног, на основу одредаба члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС ), Уставни суд је уставну жалбу у целости одбио као неосновану, и на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. став 1. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ЗАМЕНИЦА
ПРЕДСЕДНИКА ВЕЋА
др Марија Драшкић