Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, Катарина Манојловић Андрић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Предрага Јовановића из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 24. октобра 2013. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Предрага Јовановића против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П1. 3242/06 од 12. децембра 200 8. године у ставу трећем тач. 2) и 3) изреке и пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 1948/10 од 24. новембра 201 0. године у ставу првом изреке.
О б р а з л о ж е њ е
1. Предраг Јовановић из Београда је, преко пуномоћника Драгана Благојевића, адвоката из Београда, 16. марта 2011. године поднео Уставном суду уставну жалбу против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П1. 3242/06 од 12. децембра 200 8. године и пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 1948/10 од 24. новембра 201 0. године, у делу којим је одлучено о његовом тужбеном захтеву за исплату накнаде за топли оброк и регрес, због повреде права на једнаку законску заштиту у смислу члана 21. Устава Републике Србије, повреде права на правично суђење у смислу члана 32. Устава и повреде права из члана 60. став 4. Устава.
2. Уставни суд је на седници одржаној 23. маја 2012. године донео Одлуку Уж број 3683/2010, којом је одбио као неосновану уставну жалбу Ивана Радишића из Ивањице, јер је утврдио да оспореном пресудом Четвртог општинског суда у Београду П1. 2697/06 од 30. септембра 2009. године у ставу првом тач. 2. и 3. изреке и пресудом Апелационог суда у Београду Гж1. 4938/10 од 9. јуна 2010. године нису повређена права подносиоца на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, нити је повређено начело забране дискриминације из члана 21. Устава.
3. Уставни суд је из садржине уставне жалбе и на основу увида у приложене доказе, утврдио следеће:
- да су наводи уставне жалбе којима се истичу повреде уставних права на правично суђење и начела дискриминације у основи истоветни наводима које је исти пуномоћник изнео у уставној жалби коју је изјавио у име другог лица и о којој је Уставни суд решавао у предмету Уж број 3683/2010;
- да је исход поступка у коме су донете одлуке које се оспоравају овом уставном жалбом истоветан исходу поступка у предмету Уж број 3683/2010;
- да су разлози на којима се заснивају оспорене одлуке садржани и у образложењима судских одлука које су оспорене у предмету Уж број 3683/2010.
Имајући у виду наведено, Уставни суд је оценио да је уставна жалб а у погледу повреде пр ава на правично суђење и повреде начела дискриминације неоснована, из разлога датих у образложењу Одлуке Уставног суда Уж број 3683/2010 од 23. маја 2012. године, која је објављена на веб-сајту Уставног суда (www.ustavni. sud.rs).
У погледу навода уставне жалбе да је поступањем другостепеног суда, који је по жалби изјављеној против оспорене првостепене пресуде "одлучивао пуне две године", повређено право подносиоца на суђење у разумном року, Уставни суд је оценио да се поступање надлежног суд а кретало у оквиру стандарда прихваћених како у пракси овог суда, тако и међународних институција за заштиту људских права, те да подносиоцу није повређено право на суђење у разумном року.
Оцењујући постојање повреде права из члана 60. став 4. Устава, Уставни суд је утврдио да подносилац своју тврдњу о повреди ових права ближе не образлаже, већ је, у ствари, изводи из навода о повреди права на правично суђење. С обзиром на то да је Суд утврдио да право подносиоца на правично суђење није повређено, то нема основа ни за тврдњу о повреди права из члана 60. став 4. Устава.
4. На основу изложеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 - Одлука УС ), уставну жалбу одбио у целини као неосновану.
5. На основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић