Уставни суд, Велико већe, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 13. јуна 2013. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацујe се иницијативa за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 16. Закона о задужбинама и фондациј ама ("Службени гласник РС", бр. 88/10 и 99/11 ).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 16. Закона о задужбинама и фондацијама ("Службени гласник РС", бр. 88/10 и 99/11). У иницијативи се наводи да је оспорена одредба члана 16. Закона , којом је прописано да права оснивача да учествују у управљању задужбином основаном ради остваривања општекорисног циља и фондацијом и њихова друга права у погледу задужбине и фондације не прелазе на наследнике, у супротности са чланом 59. Устава којим се јемчи право на наслеђивање у складу са законом, из чега произлази да се право на наслеђивање уређује Законом о наслеђивању и да је "противуставно" да се наслеђивање уређује другим законом. Оспорена одредба Закона је, по мишљењу подносиоца иницијативе, несагласна и са чланом 58. Устава, којим је гарантовано право на имовину, јер оспорени члан 16. Закона ограничава право на мирно уживање имовине.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспореним и са њима повезаним одредбама Закона о задужбинама и фондацијама ("Службени гласник РС", број 88/10) прописано: да права које је оставилац имао у часу смрти, а која је завештањем распоредио у корист задужбине основане ради остваривања општекорисног циља или фондације, не чине заоставштину и не улазе у вредност заоставштине на основу које се израчунава нужни део, осим ако је оставилац одредио другачије (члан 13.); да права оснивача да учествују у управљању задужбином основаном ради остваривања општекорисног циља и фондацијом и њихова друга права у погледу задужбине и фондације не прелазе на наследнике (члан 16.); да задужбином и фондацијом управља управни одбор, који има најмање три члана, да оснивач може бити члан управног одбора или других органа задужбине и фондације предвиђених статутом, да ако оснивачким актом и статутом није другачије одређено, председника и чланове управног одбора задужбине и фондације именује оснивач или извршилац завештања (члан 36. ст. 1. до 3.).
Разматрајући оспорену одредбу члана 16. Закона о задужбинама и фондацијама у односу на наводе и разлог е подносиоца иницијативе, Уставни суд је имао у виду да је наведеним законом прописано да је задужбина, у смислу овог закона, правно лице без чланова којем је оснивач наменио одређену имовину (основна имовина), ради доброчиног остваривања општекорисног циља или приватног интереса, односно циља који није забрањен Уставом или законом (члан 2. став 1.) , што значи да је у питању имови на, којом је оснивач располагао за живота на начин да је одредио да се има користити за доброчино остваривање одређеног општекорисног циља или приватног интереса, па, стога, имовина задужбине не улази у састав оставинске масе после смрти оснивача, те не може ни бити предмет наслеђивања. С друге стране, по схватању Уставног суда, својство оснивача задужбине је статусно својство, везано за личност оснивача, јер оснивач задужбине има право да, како за живота тако и post mortem , буде означен као оснивач задужбине, што значи да је у питању право које по самој својој природи, као лично право, не може бити предмет наслеђивања . Поред тога, о снивачу су одредбама члана 36. ст. 1. до 3. Закона дата одређена права управљања задужбином, као што је право да може бити члан управног одбора или других органа задужбине и фондације предвиђених статутом и да , ако оснивачким актом и статутом није другачије одређено, именује председника и чланове управног одбора задужбине , а како наведена права управљања задужбином произлазе из својства оснивача задужбине, она су, такође, непреносива на наследнике. Из наведених разлога се, према становишту Суда, не доводи у сумњу уставност оспорене одредбе члана 16. Закона о задужбинама и фондацијама са становишта зајемчених права на мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона из члана 58. и наслеђивања из члана 59. Устава.
Из свега напред наведеног, Уставни суд је нашао да изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 16. Закона о задужбинама и фондацијама, па је сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 - УС), решио да поднету иницијативу одбаци.
На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспореним и са њима повезаним одредбама Закона о задужбинама и фондацијама ("Службени гласник РС", број 88/10) прописано: да права које је оставилац имао у часу смрти, а која је завештањем распоредио у корист задужбине основане ради остваривања општекорисног циља или фондације, не чине заоставштину и не улазе у вредност заоставштине на основу које се израчунава нужни део, осим ако је оставилац одредио другачије (члан 13.); да права оснивача да учествују у управљању задужбином основаном ради остваривања општекорисног циља и фондацијом и њихова друга права у погледу задужбине и фондације не прелазе на наследнике (члан 16.); да задужбином и фондацијом управља управни одбор, који има најмање три члана, да оснивач може бити члан управног одбора или других органа задужбине и фондације предвиђених статутом, да ако оснивачким актом и статутом није другачије одређено, председника и чланове управног одбора задужбине и фондације именује оснивач или извршилац завештања (члан 36. ст. 1. до 3.).
Разматрајући оспорену одредбу члана 16. Закона о задужбинама и фондацијама у односу на наводе и разлог е подносиоца иницијативе, Уставни суд је имао у виду да је наведеним законом прописано да је задужбина, у смислу овог закона, правно лице без чланова којем је оснивач наменио одређену имовину (основна имовина), ради доброчиног остваривања општекорисног циља или приватног интереса, односно циља који није забрањен Уставом или законом (члан 2. став 1.) , што значи да је у питању имови на, којом је оснивач располагао за живота на начин да је одредио да се има користити за доброчино остваривање одређеног општекорисног циља или приватног интереса, па, стога, имовина задужбине не улази у састав оставинске масе после смрти оснивача, те не може ни бити предмет наслеђивања. С друге стране, по схватању Уставног суда, својство оснивача задужбине је статусно својство, везано за личност оснивача, јер оснивач задужбине има право да, како за живота тако и post mortem , буде означен као оснивач задужбине, што значи да је у питању право које по самој својој природи, као лично право, не може бити предмет наслеђивања . Поред тога, о снивачу су одредбама члана 36. ст. 1. до 3. Закона дата одређена права управљања задужбином, као што је право да може бити члан управног одбора или других органа задужбине и фондације предвиђених статутом и да , ако оснивачким актом и статутом није другачије одређено, именује председника и чланове управног одбора задужбине , а како наведена права управљања задужбином произлазе из својства оснивача задужбине, она су, такође, непреносива на наследнике. Из наведених разлога се, према становишту Суда, не доводи у сумњу уставност оспорене одредбе члана 16. Закона о задужбинама и фондацијама са становишта зајемчених права на мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона из члана 58. и наслеђивања из члана 59. Устава.
Из свега напред наведеног, Уставни суд је нашао да изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 16. Закона о задужбинама и фондацијама, па је сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 - УС), решио да поднету иницијативу одбаци.
На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић
др Драгиша Б. Слијепчевић