Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Боса Ненадић , др Марија Драшкић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Милосава Лазића из Уба, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 22. маја 2013. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Милосава Лазића изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж. 5912/10 од 11. јануара 2011. године и пресуде Основног суда у Крагујевцу К. 2834/10 од 1. априла 2010. године .
О б р а з л о ж е њ е
1. Милосав Лазић из Уба, преко пуномоћника Милана Мазића, адвоката из Ваљева, изјавио је Уставном суду 7. марта 20 11. године уставну жалбу против пресуда наведених у изреци, због повреде права из члана 3 3. став 8. Устава Републике Србије.
Подносилац уставне жалбе наводи да му оспореним пресудама у изречену казну затвора није урачунато све време кој је провео у притвору, од 19. октобра 2009. године па до 6. маја 2010. године, већ му је суд погрешно у казну урачунао само време проведено у притвору од 19. марта 2010. године, чиме је повређена одредба члана 356. став 1. тачка 6) Законика о кривичном поступку, а тиме и право зајемчено о дредбом члана 33. став 8. Устава.
У уставној жалби је предложено да Уставни суд укине оспорене пресуде.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. У спроведеном поступку утврђено је: да је подносиоцу уставне жалбе, као окривљеном, истражни судија Општинског суда у Крагујевцу решењем Ки. 1034/05 од 17. маја 2006. године одредио притвор због основане сумње да је извршио кривично дел о фалсификовање исправе из члана 233. став 3. у вези става 1. Кр ивичног закона РС, који може трајати најдуже месец дана; да се окривљени налазио у бекству, па је Општински суд у Крагујевцу, решењем Ки. 1034/05 од 17. маја 2006. године до нео наредбу за издавање потернице; да је Општински суд у Аранђеловцу, у другом кривичном поступку, такође донео решење о одређивању притвора подносиоцу и наредбу за издавање потернице Ки. 359/04 од 26. јула 2005. године ; да је окривљени 19. септембра 2009. године лишен слободе у Републици Босни и Херцеговини, да му је 21. септембра 2009. године одређен екстрадициони притвор, као и да је 19. октобра 2009. године изручен правосудним органима Републике Србије; да је Полицијска управа у Крагујевцу обавестила Општински суд у Крагујевцу да је окривљени 19. октобра 2009. године лишен слободе и спроведен у Окружни затвор у Крагујевцу, на основу наредбе и решења о одређивању притвора Општинског суда у Аранђеловцу Ки. 359/04 од 26. јула 2005. године; да је подносиоцу, у кривичном поступку пред Општинским, касније Основним судом у Крагујевцу више пута продужаван притвор, који је укинут решењем Вишег суда у Крагујевцу Кж. 52/10 од 6. маја 2010. године; да је Општински суд у Аранђеловцу 26. новембра 2009. године донео пресуду К. 254/09, којом је подносиоца осудио на казну затвора у трајању од шест месеци због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233. став 3. у вези става 1. Кривичног закона Републике Србије, у коју му се има рачунати време проведено у притвору почев од 19. септембра 2009. године, када је лишен слободе у Републици Босни и Херцеговини на основу међународне потернице НЦБ Интерпола Републике Србије, с тим да му је притвор продужен до упућивања на издржавање изречене казне затвора, али најдуже до истека времена трајања казне изречене у пресуди; да је Основни суд у Крагујевцу 1. априла 2010. године донео оспорену пресуду К. 2834/10 којом је подносиоца огласио кривим за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика и изрекао му казну затвора у трајању од пет месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 19. марта 2010. године, због тога што се, према налажењу суда, окривљени налазио у притвору од 19. септембра 2009. године до 19. марта 2009. године по решењима Општинског суда у Аранђеловцу Ки. 359/04 од 26. јула 2009. године и Окружног суда у Крагујевцу Кж. 1135/09 од 14. децембра 2009. године о продужењу притвора, с тим да му је време проведено у притвору у периоду од 19. септембра 2009. године па до 19. марта 2010. године, урачунато у казну затвора изречену пресудом Општинског суда у Аранђеловцу К. 254/09 од 26. новембра 2009. године; да је Апелациони суд у Крагујевцу, одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Крагујевцу изјављеној против првостепене пресуде, 11. јануара 2011. године донео оспорену пресуду Кж. 5912/10, којом је првостепену пресуду преиначио у погледу изречене казне, тако што је подносиоца осудио на казну затвора у трајању од десет месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 19. марта 2010. године до 6. маја 2010. године, када му је притвор укинут.
4. Одредбом члана 33. став 8. Устава је утврђена да сва права која има окривљени за кривично дело има, сходно закону и у складу са њим, и физичко лице против кога се води поступак за неко друго кажњиво дело.
Одредбом члана 356. став 1. тачка 6) Законика о кривичном поступку (" Службени лист СРЈ", бр. 70/01 и 68/02 и "Службени гласник РС", бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 и 76/10 ) прописано је да ће суд, у пресуди у којој се оптужени оглашава кривим, поред осталог, изрећи одлуку о урачунавању притвора или већ издржане казне.
5. Према утврђеном чињеничном стању, против подносиоца уставне жалбе као окривљеног, истовремено су вођена два кривична поступка. У кривичном поступку пред Општинским судом у Аранђеловцу 26. новембра 2009. године донета је пресуда К. 254/09, којом је подносилац осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци , у коју му је урачунат о време проведено у притвору од 19. септембра 2009. године до 19. марта 2010. године, док је у кривичном поступку пред Основним судом у Крагујевцу 1. априла 2010. године донета оспорена пресуда К. 2834/10, преиначена оспореном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж. 5912/10 од 11. јануара 2011. године, па ј е подносил ац осуђен на казну затвора у трајању од десет месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 19. марта 2010. године до 6. маја 2010. године , када је упућен на издржавање казне затвора, тако да је целокупан притвор у коме се окривљени налазио од 19. септембра 2009. године па до 6. маја 2010. године, када му је притвор укинут, урачунат у затворске казне на које је осуђен у два одвојена кривична поступка .
Не упуштајући се у оцену да ли неурачунавањем дела времена проведеног у притвору уопште може бити повређено право подносиоца уставне жалбе зајемчено одредбом члана 33. став 8. Устава, на коју се једино позвао, Уставни суд оцењује да су неосновани наводи подносиоца уставне жалбе о томе да му у изречене казне затвора није урачунато целокупно време проведено у притвору.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 -Одлука УС) , уставну жалбу одбио као неосновану.
6. Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
Подносилац уставне жалбе наводи да му оспореним пресудама у изречену казну затвора није урачунато све време кој је провео у притвору, од 19. октобра 2009. године па до 6. маја 2010. године, већ му је суд погрешно у казну урачунао само време проведено у притвору од 19. марта 2010. године, чиме је повређена одредба члана 356. став 1. тачка 6) Законика о кривичном поступку, а тиме и право зајемчено о дредбом члана 33. став 8. Устава.
У уставној жалби је предложено да Уставни суд укине оспорене пресуде.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. У спроведеном поступку утврђено је: да је подносиоцу уставне жалбе, као окривљеном, истражни судија Општинског суда у Крагујевцу решењем Ки. 1034/05 од 17. маја 2006. године одредио притвор због основане сумње да је извршио кривично дел о фалсификовање исправе из члана 233. став 3. у вези става 1. Кр ивичног закона РС, који може трајати најдуже месец дана; да се окривљени налазио у бекству, па је Општински суд у Крагујевцу, решењем Ки. 1034/05 од 17. маја 2006. године до нео наредбу за издавање потернице; да је Општински суд у Аранђеловцу, у другом кривичном поступку, такође донео решење о одређивању притвора подносиоцу и наредбу за издавање потернице Ки. 359/04 од 26. јула 2005. године ; да је окривљени 19. септембра 2009. године лишен слободе у Републици Босни и Херцеговини, да му је 21. септембра 2009. године одређен екстрадициони притвор, као и да је 19. октобра 2009. године изручен правосудним органима Републике Србије; да је Полицијска управа у Крагујевцу обавестила Општински суд у Крагујевцу да је окривљени 19. октобра 2009. године лишен слободе и спроведен у Окружни затвор у Крагујевцу, на основу наредбе и решења о одређивању притвора Општинског суда у Аранђеловцу Ки. 359/04 од 26. јула 2005. године; да је подносиоцу, у кривичном поступку пред Општинским, касније Основним судом у Крагујевцу више пута продужаван притвор, који је укинут решењем Вишег суда у Крагујевцу Кж. 52/10 од 6. маја 2010. године; да је Општински суд у Аранђеловцу 26. новембра 2009. године донео пресуду К. 254/09, којом је подносиоца осудио на казну затвора у трајању од шест месеци због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233. став 3. у вези става 1. Кривичног закона Републике Србије, у коју му се има рачунати време проведено у притвору почев од 19. септембра 2009. године, када је лишен слободе у Републици Босни и Херцеговини на основу међународне потернице НЦБ Интерпола Републике Србије, с тим да му је притвор продужен до упућивања на издржавање изречене казне затвора, али најдуже до истека времена трајања казне изречене у пресуди; да је Основни суд у Крагујевцу 1. априла 2010. године донео оспорену пресуду К. 2834/10 којом је подносиоца огласио кривим за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика и изрекао му казну затвора у трајању од пет месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 19. марта 2010. године, због тога што се, према налажењу суда, окривљени налазио у притвору од 19. септембра 2009. године до 19. марта 2009. године по решењима Општинског суда у Аранђеловцу Ки. 359/04 од 26. јула 2009. године и Окружног суда у Крагујевцу Кж. 1135/09 од 14. децембра 2009. године о продужењу притвора, с тим да му је време проведено у притвору у периоду од 19. септембра 2009. године па до 19. марта 2010. године, урачунато у казну затвора изречену пресудом Општинског суда у Аранђеловцу К. 254/09 од 26. новембра 2009. године; да је Апелациони суд у Крагујевцу, одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Крагујевцу изјављеној против првостепене пресуде, 11. јануара 2011. године донео оспорену пресуду Кж. 5912/10, којом је првостепену пресуду преиначио у погледу изречене казне, тако што је подносиоца осудио на казну затвора у трајању од десет месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 19. марта 2010. године до 6. маја 2010. године, када му је притвор укинут.
4. Одредбом члана 33. став 8. Устава је утврђена да сва права која има окривљени за кривично дело има, сходно закону и у складу са њим, и физичко лице против кога се води поступак за неко друго кажњиво дело.
Одредбом члана 356. став 1. тачка 6) Законика о кривичном поступку (" Службени лист СРЈ", бр. 70/01 и 68/02 и "Службени гласник РС", бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 и 76/10 ) прописано је да ће суд, у пресуди у којој се оптужени оглашава кривим, поред осталог, изрећи одлуку о урачунавању притвора или већ издржане казне.
5. Према утврђеном чињеничном стању, против подносиоца уставне жалбе као окривљеног, истовремено су вођена два кривична поступка. У кривичном поступку пред Општинским судом у Аранђеловцу 26. новембра 2009. године донета је пресуда К. 254/09, којом је подносилац осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци , у коју му је урачунат о време проведено у притвору од 19. септембра 2009. године до 19. марта 2010. године, док је у кривичном поступку пред Основним судом у Крагујевцу 1. априла 2010. године донета оспорена пресуда К. 2834/10, преиначена оспореном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж. 5912/10 од 11. јануара 2011. године, па ј е подносил ац осуђен на казну затвора у трајању од десет месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 19. марта 2010. године до 6. маја 2010. године , када је упућен на издржавање казне затвора, тако да је целокупан притвор у коме се окривљени налазио од 19. септембра 2009. године па до 6. маја 2010. године, када му је притвор укинут, урачунат у затворске казне на које је осуђен у два одвојена кривична поступка .
Не упуштајући се у оцену да ли неурачунавањем дела времена проведеног у притвору уопште може бити повређено право подносиоца уставне жалбе зајемчено одредбом члана 33. став 8. Устава, на коју се једино позвао, Уставни суд оцењује да су неосновани наводи подносиоца уставне жалбе о томе да му у изречене казне затвора није урачунато целокупно време проведено у притвору.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 -Одлука УС) , уставну жалбу одбио као неосновану.
6. Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић
др Драгиша Б. Слијепчевић