Уставни суд, Велико већe, у саставу председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић, Предраг Ћетковић и мр Томислав Стојковић , чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. јуна 2013. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговорима одредбе члана 72. став 3. тачка 1) Закона о банкама ("Службени гласник РС", бр. 107/05 и 91/10).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду је поднета иницијатива за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговорима одредбе члана 72. став 3. тачка 1) Закона о банкама ("Службени гласник РС", бр. 107/05 и 91/10). У иницијативи се наводи да је оспорена одредба Закона о банкама несагласна са одредбама члана 32. и члана 60. Устава, као и са ч ланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, чланом 14. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, чланом 6. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима и чланом 23. Опште декларације о правима човека. По мишљењу иницијатора, прописујући услове под је којима Народна банка Србије дужна да ускрати сагласност на именовање члана управног одбора банке, ускраћује се могућност да се у поступку вођеним пред надлежним државним органима и у складу са законом утврђује и испитује њихова евентуална одговорност, а ''погођена лица'' немају могућност да се изјасне о кривици, што је у супротности са правом на правично суђење из члана 32. Устава и члана 6. Европске конвенције, а такође је оспореном одедбом Закона о банкама повређено право на рад из члана 60. Устава, јер лица на која се односи б ивају "доживотно" онемогућена да обављају посао члана управног одбора банке, па су тако без своје кривице спречена на избор свога занимања и онемогућава им се да развијају професионалну каријеру.
У спроведеном претходном поступку , Уставни суд је утврдио да је одредбама члана 72. Закона о банкама ("Службени гласник РС", бр. 107/05 и 91/10) прописано: да банка подноси Народној банци Србије захтев за давање претходне сагласности на именовање члана управног одбора банке, уз који доставља документе и даје податке којима се доказују пословна репутација и квалификације лица предложеног за члана управног одбора банке (став 1.); да Народна банка Србије прописује ближе услове за давање сагласности из става 1. овог члана (став 2.); да ће Народна банка Србије одбити захтев из става 1. овог члана ако је лице предложено за члана управног одбора банке - 1) лице које је на дан одузимања дозволе за рад банци или шест месеци пре тог дана, односно на дан увођења принудне управе у банци било овлашћено за представљање и заступање, односно члан органа управљања те банке , 2) члан било ког органа управљања друге банке, односно запослени у банци, 3) правоснажно осуђено за кривично дело на безусловну казну затвора или правноснажно осуђено за кривично дело које га чини неподобним за обављање те функције (став 3.) . Одредбама члана 73. став 3. Закона о банкама прописано је да упра вни одбор банке, поред осталог, доноси, између две седнице скупштине банке, акте којима се спроводи пословна политика банке, утврђује опште услове пословања банке, као и њихове измене и допуне , утврђује износе до којих извршни одбор банке може одлучивати о пласманима и задуживању банке и одлучује о пласманима и задуживању банке преко тих износа , даје претходну сагласност за изложеност банке према једном лицу или групи повезаних лица преко 10%, односно за повећање ове изложености преко 20% капитала банке , надзире рад извршног одбора банке , утврђује стратегију и политике за управљање ризицима, као и стратегију управљања капиталом банке , разматра извештаје спољне и унутрашње ревизије, утврђује процедуре за индетификовање, мерење и процену ризика и за управљање ризицима, усваја тромесечне и годишње извештаје извршног одбора банке о пословању банке и скупштини банке подноси усвојени годишњи извештај на коначно усвајање, обавештава Народну банку Србије и друге надлежне орг ане о утврђеним неправилностима, усваја политику зарада и осталих примања запослених у банци и друго .
Разматрајући оспорену одредбу члана 72. став 3. тачка 1) Закона о банкама у смислу навода и р азлога подносиоца иницијативе, Уставни суд је пошао од одредбе члана 32. став 1. Устава, према којој свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега, па је закључио да се, у конкретном случају , оспорена одредба Закона не односи на оптужбе против чланова управног одбора банке, ни ти на њихову кривичну одговорност или грађанска права и обавезе , да би се могла довести у везу са повредом права на прав ично суђење из члана 32. Устава. Напротив, одредбом члана 72. став 1. Закона о банкама, Народна банка Србије је овлашћена за давање претходне сагласности на именовање члана управног одбора банке, при чему се Народној банци достављају подаци и докази о пословној репутацији и квалификацијама лица предложеног за члана управног одбора банке. По схватању Уставног суда, у случају из члана 72. став 3 тачка 1) Закона, посебно када се имају у виду надлежности управног одбора банке из члана 73. Закона, оправдано је и логично сматрати да управни одбор банке којој је одузета дозвола за рад или уведена принудна управа није водио успешну пословну политику. С друге стране, чланови тог органа не могу тврдити да нису имали утицаја на одлуке које је доносио управни одбор и на вођење пословне политике банке, а то даље значи да, објективно посматрано, према резултатима рада и пословања банке којом су управљали, чланови управног одбора не могу имати задовољавајућу пословну репутацију која их препоручује за добијање сагласности на чланство у управном одбору неке друге банке .
У односу на истакнуту одредбу члана 60. став 1. Устава, којом се јемчи право на рад, у складу са законом, по схватању Уставног суда, наведеном одредбом Устава није зајемчено пра во на рад на одређеном положају или радном месту, већ се ово право остварује на свим доступним и расположивим радним местима, у складу са законом, па стога Суд сматра да се разлозима наведеним у иницијативи не доводи у сумњу уставност оспорене одредбе Закона са становишта зајемченог права на рад из члана 60. Устава.
Из истих наведених разлога не доводи се у питање сагласност оспорене одредбе Закона са чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, којим се гарантује право на правично суђење у грађанским и кривичним стварима у судском поступку, чланом 14. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, којим је гарантована једнакост пред судовима и судовима правде и право на правично суђење, чланом 6. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, којим државе чланице признају право на рад и чланом 23. Опште декларације о правима човека, према коме свако има право на рад, на слободан избор запослења, на правичне и задовољавајуће услове рада и на заштиту од незапослености.
Из свега напред наведеног, Уставни суд је нашао да изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговорима одредбе члана 72. став 3. тачка 1) Закона о банкама ("Службени гласник РС", бр. 107/05 и 91/10), па је, сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 - УС), решио да поднету иницијативу одбаци.
На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
У спроведеном претходном поступку , Уставни суд је утврдио да је одредбама члана 72. Закона о банкама ("Службени гласник РС", бр. 107/05 и 91/10) прописано: да банка подноси Народној банци Србије захтев за давање претходне сагласности на именовање члана управног одбора банке, уз који доставља документе и даје податке којима се доказују пословна репутација и квалификације лица предложеног за члана управног одбора банке (став 1.); да Народна банка Србије прописује ближе услове за давање сагласности из става 1. овог члана (став 2.); да ће Народна банка Србије одбити захтев из става 1. овог члана ако је лице предложено за члана управног одбора банке - 1) лице које је на дан одузимања дозволе за рад банци или шест месеци пре тог дана, односно на дан увођења принудне управе у банци било овлашћено за представљање и заступање, односно члан органа управљања те банке , 2) члан било ког органа управљања друге банке, односно запослени у банци, 3) правоснажно осуђено за кривично дело на безусловну казну затвора или правноснажно осуђено за кривично дело које га чини неподобним за обављање те функције (став 3.) . Одредбама члана 73. став 3. Закона о банкама прописано је да упра вни одбор банке, поред осталог, доноси, између две седнице скупштине банке, акте којима се спроводи пословна политика банке, утврђује опште услове пословања банке, као и њихове измене и допуне , утврђује износе до којих извршни одбор банке може одлучивати о пласманима и задуживању банке и одлучује о пласманима и задуживању банке преко тих износа , даје претходну сагласност за изложеност банке према једном лицу или групи повезаних лица преко 10%, односно за повећање ове изложености преко 20% капитала банке , надзире рад извршног одбора банке , утврђује стратегију и политике за управљање ризицима, као и стратегију управљања капиталом банке , разматра извештаје спољне и унутрашње ревизије, утврђује процедуре за индетификовање, мерење и процену ризика и за управљање ризицима, усваја тромесечне и годишње извештаје извршног одбора банке о пословању банке и скупштини банке подноси усвојени годишњи извештај на коначно усвајање, обавештава Народну банку Србије и друге надлежне орг ане о утврђеним неправилностима, усваја политику зарада и осталих примања запослених у банци и друго .
Разматрајући оспорену одредбу члана 72. став 3. тачка 1) Закона о банкама у смислу навода и р азлога подносиоца иницијативе, Уставни суд је пошао од одредбе члана 32. став 1. Устава, према којој свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега, па је закључио да се, у конкретном случају , оспорена одредба Закона не односи на оптужбе против чланова управног одбора банке, ни ти на њихову кривичну одговорност или грађанска права и обавезе , да би се могла довести у везу са повредом права на прав ично суђење из члана 32. Устава. Напротив, одредбом члана 72. став 1. Закона о банкама, Народна банка Србије је овлашћена за давање претходне сагласности на именовање члана управног одбора банке, при чему се Народној банци достављају подаци и докази о пословној репутацији и квалификацијама лица предложеног за члана управног одбора банке. По схватању Уставног суда, у случају из члана 72. став 3 тачка 1) Закона, посебно када се имају у виду надлежности управног одбора банке из члана 73. Закона, оправдано је и логично сматрати да управни одбор банке којој је одузета дозвола за рад или уведена принудна управа није водио успешну пословну политику. С друге стране, чланови тог органа не могу тврдити да нису имали утицаја на одлуке које је доносио управни одбор и на вођење пословне политике банке, а то даље значи да, објективно посматрано, према резултатима рада и пословања банке којом су управљали, чланови управног одбора не могу имати задовољавајућу пословну репутацију која их препоручује за добијање сагласности на чланство у управном одбору неке друге банке .
У односу на истакнуту одредбу члана 60. став 1. Устава, којом се јемчи право на рад, у складу са законом, по схватању Уставног суда, наведеном одредбом Устава није зајемчено пра во на рад на одређеном положају или радном месту, већ се ово право остварује на свим доступним и расположивим радним местима, у складу са законом, па стога Суд сматра да се разлозима наведеним у иницијативи не доводи у сумњу уставност оспорене одредбе Закона са становишта зајемченог права на рад из члана 60. Устава.
Из истих наведених разлога не доводи се у питање сагласност оспорене одредбе Закона са чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, којим се гарантује право на правично суђење у грађанским и кривичним стварима у судском поступку, чланом 14. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, којим је гарантована једнакост пред судовима и судовима правде и право на правично суђење, чланом 6. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, којим државе чланице признају право на рад и чланом 23. Опште декларације о правима човека, према коме свако има право на рад, на слободан избор запослења, на правичне и задовољавајуће услове рада и на заштиту од незапослености.
Из свега напред наведеног, Уставни суд је нашао да изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговорима одредбе члана 72. став 3. тачка 1) Закона о банкама ("Службени гласник РС", бр. 107/05 и 91/10), па је, сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 - УС), решио да поднету иницијативу одбаци.
На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић
др Драгиша Б. Слијепчевић