Уставни суд, Велико већe, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 25. aприла 2013. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Одбацујe се иницијативa за покретање поступка за оцену уставности одредаба чл. 71. и 86. Закона о играма на срећу („Службени гласник РС“, бр. 88/11 и 93/12 ).
2. Одбацујe се захтев за оцену сагласности одредаба чл. 71. и 86. Закона из тачке 1. са Законом о страним улагањима ("Службени лист СРЈ", бр. 3/02 и 5/03).
3. Одбацује се захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње која је предузета на основу одредаба чл. 71. и 86. Закона из тачке 1.
2. Одбацујe се захтев за оцену сагласности одредаба чл. 71. и 86. Закона из тачке 1. са Законом о страним улагањима ("Службени лист СРЈ", бр. 3/02 и 5/03).
3. Одбацује се захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње која је предузета на основу одредаба чл. 71. и 86. Закона из тачке 1.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду је поднета иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба чл. 71. и 86. Закона о играма на срећу („Службени гласник РС“, бр. 88/11 и 93/12). Подносилац иницијативе наводи да је одредбом члана 10. став 1. тачка 9) Закона о играма на срећу прописана забрана уласка малолетних лица у објекте у којима се приређују игре на срећу, чиме се омогућава конрола и спречавање уласка малолетника у ове објекте, а за спровођење ове забране одговорни су искључиво приређивач и, па иницијатор сматра да је нејасно због чега је законодавац у чл. 71. и 86. оспореног Закона повећао утврђену раздаљину између образовних установа и објеката у којима се приређују игре на срећу у односу на раније важећи Закона о играма на срећу са 150м на 200м. По мишљењу иницијатора, приређивање игара на срећу је стечено право приређивача игара по основу Закона о играма на срећу, те пооштравање услова локације доношењем новог закона води губитку стечених права приређивача у свим објектима приређивача, која су на удаљености између 150м и 200м од образовних установа. Стога, иницијатор сматра да су оспорене одредбе чл. 71. и 86. Закона о играма на срећу несагласне са одредбом члана 84. став 3. Устава , према којој права стечена улагањем капитала на основу закон а не могу законом бити умањена, а такође су у супротности са одредбама Закона о страним улагањима ("Службени лист СРЈ", бр. 3/02 и 5/03). Иницијатор предлаже да Уставни суд, до доношења коначне одлуке, обустави извршење појединачних аката , односно радњи које се предузимају на основу оспорен их одредаба Закона.
У спроведеном претходном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспореним одредбама Закона о играма на срећу („Службени гласник РС“, бр. 88/11 и 93/12) прописано: да удаљеност аутомат клуба од зграде образовних установа (основних и средњих школа) не може бити мања од 200 метара, да удаљеност из става 1. овог члана представља најкраћи безбедни пешачки пут од најближе ивице зграде образовних установа (основних и средњих школа) до улаза у аутомат клуб у коме се приређују игре на срећу на аутоматима (члан 71.); да удаљеност кладионице од зграде образовних установа (основних и средњих школа) не може бити мања од 200 метара, да удаљеност из става 1. овог члана представља најкраћи безбедни пешачки пут од најближе ивице зграде образовних установа (основних и средњих школа) до улаза у објекат, у којем се приређују игре на срећу - клађење (члан 86.).
Разматрајући уставност оспорених одред аба чл. 71. и 86. Закона о играма на срећу у смислу навода и разлога подносиоца иницијативе, Уставни суд је пошао од одредаба члана 64. став 3. и 66. став 1. Устава Републике Србије, према којима су деца заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања, односно да дете, поред п ородице, мајке, самохраног родитељ а, у Републици Србији ужива посебну заштиту, у складу са законом. Према одредбама члана 97. тач. 6, 8. и 10. Устава, Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката, систем обављања појединих привредних и других делатности, друге економске и социјалне односе од општег интереса, систем у области бриге о деци и образовања, из чега произлази уставно овлашћење законодавца да уреди услове привређивања и права и обавезе приређивача игара на срећу, који су у складу са посебном заштитом и бригом о деци и омладини, зајемченим Уставом. С друге стране, према схватању Уставног суда, не постоји Уставом зајемчено право приређивача игара на срећу да кладионице и аутомат клубове, у којима се приређују игре на срећу на аутоматима , постави у непосредној близини зграде образовних установа (основних и средњих школа), па се стога не може сматрати да је прописавањем обавезне удаљености кладионица и објеката у којима се приређују игре на срећу од зграда образовних установа - основних и средњих школа, односно повећањем те удаљености у односу на раније важећи пропис са 150м на 200м, повређено уставно право приређивача игара на срећу, нити су тиме умањена његова права стечена улагањем капитала на основу закон а из члана 84. став 3. Устава. Стога је Уставни суд нашао да изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 71. и 86. Закона о играма на срећу, па је, сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 , 99/11 и 18/13 – Одлука УС ), решио да поднету иницијативу одбаци (тачка 1. изреке) .
Уставни суд је одбацио захтев да одлучи о међусобној сагласности оспорених одредаба Закона о играма на срећу и одредаба Закона о страним улагањима, јер за то Уставни суд није надлежан , према одредб ама члана 167. Устава (тачка 2. изреке) .
Како је Суд на овај начин коначно одлучио о поднетој иницијативи, захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње предузете на основу оспорених одредаба 71. и 86. Закона о играма на срећу Суд је одбацио, сагласно одредби члана 56. став 3. Закона о Уставном суду (тачка 3. изреке) .
На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2), члана 46. тач. 3 ) и 5) и члана 47. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду и члана 84. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08, 27/08 и 76/11), Уставни суд је донео Решење као у изреци.
У спроведеном претходном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспореним одредбама Закона о играма на срећу („Службени гласник РС“, бр. 88/11 и 93/12) прописано: да удаљеност аутомат клуба од зграде образовних установа (основних и средњих школа) не може бити мања од 200 метара, да удаљеност из става 1. овог члана представља најкраћи безбедни пешачки пут од најближе ивице зграде образовних установа (основних и средњих школа) до улаза у аутомат клуб у коме се приређују игре на срећу на аутоматима (члан 71.); да удаљеност кладионице од зграде образовних установа (основних и средњих школа) не може бити мања од 200 метара, да удаљеност из става 1. овог члана представља најкраћи безбедни пешачки пут од најближе ивице зграде образовних установа (основних и средњих школа) до улаза у објекат, у којем се приређују игре на срећу - клађење (члан 86.).
Разматрајући уставност оспорених одред аба чл. 71. и 86. Закона о играма на срећу у смислу навода и разлога подносиоца иницијативе, Уставни суд је пошао од одредаба члана 64. став 3. и 66. став 1. Устава Републике Србије, према којима су деца заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања, односно да дете, поред п ородице, мајке, самохраног родитељ а, у Републици Србији ужива посебну заштиту, у складу са законом. Према одредбама члана 97. тач. 6, 8. и 10. Устава, Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката, систем обављања појединих привредних и других делатности, друге економске и социјалне односе од општег интереса, систем у области бриге о деци и образовања, из чега произлази уставно овлашћење законодавца да уреди услове привређивања и права и обавезе приређивача игара на срећу, који су у складу са посебном заштитом и бригом о деци и омладини, зајемченим Уставом. С друге стране, према схватању Уставног суда, не постоји Уставом зајемчено право приређивача игара на срећу да кладионице и аутомат клубове, у којима се приређују игре на срећу на аутоматима , постави у непосредној близини зграде образовних установа (основних и средњих школа), па се стога не може сматрати да је прописавањем обавезне удаљености кладионица и објеката у којима се приређују игре на срећу од зграда образовних установа - основних и средњих школа, односно повећањем те удаљености у односу на раније важећи пропис са 150м на 200м, повређено уставно право приређивача игара на срећу, нити су тиме умањена његова права стечена улагањем капитала на основу закон а из члана 84. став 3. Устава. Стога је Уставни суд нашао да изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 71. и 86. Закона о играма на срећу, па је, сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 , 99/11 и 18/13 – Одлука УС ), решио да поднету иницијативу одбаци (тачка 1. изреке) .
Уставни суд је одбацио захтев да одлучи о међусобној сагласности оспорених одредаба Закона о играма на срећу и одредаба Закона о страним улагањима, јер за то Уставни суд није надлежан , према одредб ама члана 167. Устава (тачка 2. изреке) .
Како је Суд на овај начин коначно одлучио о поднетој иницијативи, захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње предузете на основу оспорених одредаба 71. и 86. Закона о играма на срећу Суд је одбацио, сагласно одредби члана 56. став 3. Закона о Уставном суду (тачка 3. изреке) .
На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2), члана 46. тач. 3 ) и 5) и члана 47. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду и члана 84. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08, 27/08 и 76/11), Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић
др Драгиша Б. Слијепчевић