Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, Милан Станић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 9. октобра 2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Покреће се поступак за утврђивање неуставности одредбе члана 102. став 5. Закона о судијама („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 58/09, 104/09, 101/10 и 8/12 – Одлука УС).
2. Ово решење доставити Народној скупштини ради давања одговора.
3. Рок за давање одговора из тачке 2. је 30 дана од дана достављања решења Народној скупштини.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднете су две иницијативе за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 102. став 5. Закона о судијама („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 58/09, 104/09 и 101/10). У иницијативама, чија је садржина идентична, наводи се да је оспорена одредба Закона у супротности са одредбом члана 144. став 1. Устава, јер је у поступку избора председника Врховног касационог суда изостављено прибављање мишљења Опште седнице Врховног касационог суда, што је Уставом изричито утврђено као саставни део поступка при избору председника Врховног касационог суда. По наводима иницијатора, оспореном одредбом закона прописан је, супротно наведеној одредби Устава, обрнут поступак избора првог председника Врховног касационог суда, јер уместо да се сагласно Уставу прво изаберу судије Врховног касационог суда, распише конкурс за избор председника Суда, прибави мишљење Опште седнице Суда и поднесе предлог Народној скупштини за избор председника Суда, оспореном одредбом Закона је прописано да се прво бира председник Суда. Иницијатори такође указују да је овако предвиђен избор првог председника Врховног касационог суда у супротности са универзалним принципом да се председник било којег суда бира из реда судија тог суда, по прибављеном мишљењу седнице свих судија из суда из кога се предлаже избор председника. Према мишљењу иницијатора, оспорена одредба члана 102. став 5. Закона је такође сувишна и у директној је супротности са одредбом члана 79. став 1. истог закона према којој се, у складу са Уставом, прво бирају све судије Врховног касационог суда, а затим се, међу судијама тог суда, на предлог Високог савета судства, по прибављеном мишљењу Опште седнице Врховног касационог суда и надлежног одбора Народне скупштине, од стране Народне скупштине бира председник Врховног касационог суда. Иницијатори такође траже од Уставног суда да до доношења коначне одлуке обуставе од извршења одлуку Народне скупштине број 46 од 30. новембра 2009. године о избору првог председника Врховног касационог суда, сматрајући да је Народна скупштина ову одлуку донела кршећи одредбу члана 144. став 1. Устава, јер је првог председника Врховног касационог суда изабрала на предлог Високог савета судства који је предлог поднео на основу неуставне одредбе Закона.
У претходном поступку, Уставни суд је на седници одржаној 23. јуна 2011. године донео Закључак IУз-868/2010, на основу кога су иницијативе достављене Народној скупштини на мишљење и којим је утврђен рок од 60 дана за достављање тог мишљења. Народна скупштина у остављеном року није доставила Уставном суду тражено мишљење. Због тога је Уставни суд сагласно одредби члана 34. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07 и 99/11), наставио поступак у овом уставносудском предмету.
На седници Суда одржаној 22. децембра 2011. године предлог судије известиоца да се не прихвати иницијатива за покретање поступка за оцену уставности оспорене одредбе члана 102. став 5. Закона није добио потребну већину.
Након тога, 19. јануара 2012. године Уставном суду је достављено мишљење Законодавног одбора Народне скупштине, број 7-2495/11 од 29. децембра 2011. године, тражено Закључком Суда од 23. јуна 2011. године.
У наведеном мишљењу се истиче да је оспорена одредба члана 102. став 5. Закона о судијама одредба прелазног карактера, која уређује први избор председника Врховног касационог суда од ступања тог закона на снагу, док ће се наредни избори за председника тог суда вршити у складу са одредбом члана 79. став 1. истог закона. Разлика између наведених одредаба је у томе што одредба члана 102. став 5. Закона о судијама не предвиђа да се приликом првог избора председника Врховног касационог суда, а који ће се обавити у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства, прибавља мишљење Опште седнице Врховног касационог суда. Имајући у виду чињеницу да је оспорена одредба Закона о судијама одредба прелазног карактера, доносилац оспореног Закона сматра да њену усклађеност са Уставом треба сагледавати у ширем контексту, и то не само у погледу питања усклађености са конкретним одредбама Устава које уређују начин избора председника Врховног касационог суда, како је наведено у иницијативама, већ и у контексту одредаба других чланова Устава, одредаба Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије и одредаба закона који уређују надлежност судова и положај судија. Полазећи од наведеног, у мишљењу се даље наводи да је због промене организације и надлежности судова у Републици Србији утврђена законска обавеза да сви судови у Републици Србији почну истовремено са радом, тј. од 1. јануара 2010. године. Будући да је одредбама чл. 44. до 47. Закона о уређењу судова, Општа седница Врховног касационог суда уређена као један од облика рада овог суда, у прелазној одредби члана 102. став 5. Закона, која уређује поступак за први избор председника Врховног касационог суда, а имајући у виду и одредбе чл. 2, 6. и 7. Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије, законодавац сматра да није било могуће предвидети и мишљење Опште седнице Врховног касационог суда, јер је за одлучивање на тој седници неопходно да тај суд почне са радом. На основу наведеног, доносилац оспореног акта закључује да оспорена одредба члана 102. став 5. Закона о судијама није несагласна са Уставом и одредбама Уставног закона, које предвиђају одређена одступања у поступку првог избора председника Врховног касационог суда, у односу на поступак који је предвиђен у члану 144. став 1. Устава и члану 79. став 1. Закона о судијама који ће се примењивати за наредне изборе председника Врховног касационог суда.
Полазећи од изнетих навода у иницијативама и цитираном мишљењу Законодавног одбора, Уставни суд је оценио да се основано може поставити питање уставности оспорене одредбе члана 102. став 5. Закона о судијама. Зато је на темељу одредбе члана 53. став 1. Закона о Уставном суду, покренут поступак за оцену уставности ове одредбе Закона.
Овакво становиште Уставног суда утемељено је на претходно спроведеном поступку у коме је утврђено да је Народна скупштина Републике Србије донела Закон о судијама на седници од 22. децембра 2008. године, да је Закон ступио на снагу 30. децембра 2008. године и да је почео да се примењује од 1. јануара 2010. године, изузев одредбе члана 20. став 2. која се примењује од ступања овог закона на снагу и одредаба чл. 43-54, члана 81, члана 82. став 1. и чл. 83. и 88. овог закона, које почињу да се примењују од дана конституисања Високог савета судства. Оспорена одредба члана 102. став 5. Закона налази се у Глави осам Закона – „Прелазне и завршне одредбе“ и односи се на регулисање првог избора председника Врховног касационог суда. Наиме, одредбама члана 102. Закона о судијама уређен је прелазни режим избора председника судова у Републици Србији, који су отпочели са радом 1. јануара 2010. године. Тако је одредбама члана 102. Закона прописано: да Високи савет судства поставља вршиоца функције председника суда међу судијама изабраним у складу са овим законом (став 1.); да вршилац функције председника суда из става 1. овог члана ступа на ту функцију 1. јануара 2010. године (став 2.); да вршиоци функције председника суда обављају ову функцију до избора председника судова у складу са овим законом (члан 3.); да ће председници судова, у складу са овим законом, бити изабрани у року од три месеца од истека рока из става 2. овог члана (став 4.); да се изузетно од одредаба ст. 1. до 4. овог члана, председник Врховног касационог суда бира у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства, да председника Врховног касационог суда бира Народна скупштина, међу лицима која испуњавају услове за избор судија тога суда, на предлог Високог савета судства, по прибављеном мишљењу надлежног одбора Народне скупштине (став 5.); да председник Врховног касационог суда ступа на ту дужност 1. јануара 2010. године, да председник Врховног касационог суда постаје члан Високог савета судства даном избора за председника Врховног касационог суда (став 6.); да до 1. јануара 2010. године председник Врховног касационог суда има право на основну плату једнаку основној плати председника Врховног суда Србије (став 7.).
Уставом Републике Србије је утврђено: да Република Србија уређује и обезбеђује организацију, надлежност и рад републичких органа (члан 97. тачка 16.); да, у оквиру својих изборних права, Народна скупштина бира председника Врховног касационог суда, председнике судова, Републичког јавног тужиоца, јавне тужиоце, судије и заменике јавних тужилаца, у складу са Уставом (члан 99. став. 2. тачка 3); да се оснивање, организација, надлежност, уређење и састав судова уређују законом, да је Врховни касациони суд највиши суд у Републици Србији (члан 143. ст. 2. и 4.); да председника Врховног касационог суда, на предлог Високог савета судства, по прибављеном мишљењу опште седнице Врховног касационог суда и надлежног одбора Народне скупштине, бира Народна скупштина (члан 144. став 1.).
Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06) прописано је: да се Устав Републике Србије примењује даном када га прогласи Народна скупштина, ако у погледу примене појединих његових одредаба овим законом није другачије одређено (члан 1.); да судови и јавна тужилаштва настављају са радом до усклађивања са Уставом прописа којима су уређени њихови организација и надлежност, као и положај судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, ако овим законом није другачије одређено, да ће судови који нису почели са радом до дана ступања на снагу овог закона, почети са радом у роковима одређеним законима којима се њихова организација и надлежност усклађују са Уставом (члан 6. ст. 1. и 2.); да ће се избор председника Врховног касационог суда и први избор судија Врховног касационог суда извршити најкасније у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства (члан 7. став 1.).
Поред одредаба члана 102. Закона о судијама, од важности за оцену уставности оспорене одредбе овог закона су и следеће одредбе Закона о судијама, којима је прописано: да председника Врховног касационог суда, међу судијама тог суда, на предлог Високог савета судства, по прибављеном мишљењу Опште седнице и надлежног одбора Народне скупштине, бира Народна скупштина (члан 79. став 1.); да ће се избор судија, у складу са овим законом, извршити најкасније до 1. децембра 2009. године, изузев судија Врховног касационог суда који ће бити изабрани у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства, као и да судије изабране у складу са овим законом ступају на функцију 1. јануара 2010. године (члан 100. ст. 2. и 3.); да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се од 1. јануара 2010. године, изузев одредбе члана 20. став 2. која се примењује од ступања овог закона на снагу и одредаба чл. 43. до 54. и члана 81, члана 82. став 1. и чл. 83. и 88. овог закона, које се примењују од дана конституисања Високог савета судства (члан 107. став 1.).
Законом о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 и 101/11) прописано је: да Општа седница Врховног касационог суда усваја начелне правне ставове, разматра примену закона и других прописа и рад судова, именује судије Уставног суда, даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда, доноси Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда и врши друге послове одређене законом и Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда (члан 44. став 1.); да Општу седницу чине председник и судије Врховног касационог суда, да је за пуноважно одлучивање на Општој седници потребно учешће већине судија од укупног броја судија, да се одлуке доносе већином гласова присутних судија Врховног касационог суда (члан 46.); да Општу седницу сазива председник суда, по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија, да Општом седницом руководи председник Врховног касационог суда (члан 47.); да Врховни суд Србије и Виши трговински суд, који су образовани ранијим законима, настављају да раде до 31. децембра 2009. године (члан 87.); да Врховни касациони суд, Привредни апелациони суд, Управни суд и Виши прекршајни суд почињу да раде 1. јануара 2010. године (члан 89.); овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се од 1. јануара 2010. године (члан 98.).
Полазећи од наведеног, Уставни суд је разматрајући наведене иницијативе констатовао да се поводом оцене уставности оспорене одредбе Закона, као спорна могу поставити следећа уставно-правна питања:
- да ли постоји уставноправни основ за предвиђено решење избора првог председника Врховног касационог суда из члана 102. став 5. Закона, имајући у виду да је одредбом члана 144. став 1. Устава утврђен поступак избора председника Врховног касационог суда који се, сагласно одредби члана 1. Уставног закона, примењује од дана проглашења Устава, будући да је чланом 7. став 1. Уставног закона само одређен рок избора првог председника Врховног касационог суда, а не и изузетак од начина његовог избора;
- да ли се, с обзиром на то да је одредбом члана 143. став 2. Устава утврђено да се састав судова уређује законом и да је, сагласно томе, одредбом члана 79. став 1. Закона о судијама прописано да Народна скупштина бира председника Врховног касационог суда међу судијама тог суда, први председник Врховног касационог суда могао изабрати пре и независно од избора судија тога суда, имајући у виду да је одредбом члана 4. став 1. Устава утврђено да је правни поредак у Републици Србији јединствен;
- да ли избор првог председника Врховног касационог суда може представљати прелазно законско решење, имајући у виду да се ради о избору председника суда са „пуним“ мандатом, а не о вршиоцу дужности председника суда који ту дужност врши до избора председника суда, како је то прописано одредбама члана 102. ст. 1. до 4. Закона за све остале судове у Републици Србији.
Сагласно наведеном, Уставни суд је оценио да има основа за покретање поступка поводом поднетих иницијатива, па је на основу одредбе члана 53. став 1. Закона о Уставном суду, покренуо поступак за утврђивање неуставности одредбе члана 102. став 5. Закона о судијама.
На основу одредаба чл. 33. и 34. Закона о Уставном суду, Суд је закључио да Решење о покретању поступка достави Народној скупштини, као доносиоцу оспореног акта на одговор, са роком за давање одговора од 30 дана од дана пријема овог решења.
Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 5), члана 46. тачка 1) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду и члана 82. тачка 10. и члана 84. Пословника о раду Уставног суда (''Службени гласник РС'', бр. 24/08, 27/08 и 76/11), решио као у изреци.
|
|
ПРЕДСЕДНИК УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Б. Слијепчевић |