Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 13. јуна 2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Покреће се поступак за утврђивање неуставности одредбе члана 9. став 1. тачка 16) Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 и 65/06), у делу који гласи: "за спровођење избора или".
2. Решење доставити Народној скупштини ради давања одговора.
3. Рок за давање одговора је 90 дана од дана пријема Решења.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 9. став 1. тачка 16) Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 и 65/06), у делу који гласи: "за спровођење избора или". По мишљењу иницијатора, одредба наведеног члана Закона у оспореном делу у супротности је са одредбама чл. 3, 6, 51, 60, 69, 91. и 96. Устава Републике Србије. Иницијатор истиче да су, полазећи од члана 69. Устава који гарантује грађанима право на социјалну заштиту, чланом 9. Закона о порезу на доходак грађана предвиђена ослобођења од плаћања пореза на доходак грађана који као угрожени остварују приход као ратни инвалиди, затим на родитељски дечји додатак, накнаду за туђу негу и помоћ, накнаду за време незапослености, накнаду за помоћ у случају смрти и сл.
Међутим, према наводима иницијатора, у категорију социјално угрожених грађана којима помажу сви порески обвезници у Републици Србији плаћањем пореза увршћена је "на неуставан, незаконит и неморалан начин категорија функционера Републичке изборне комисије чије су накнаде за рад изузете од опорезивања". Према мишљењу иницијатора, оспорени део законске регулативе супротан је и члану 91. Устава који утврђује општу обавезу плаћања пореза и других дажбина према економској моћи обвезника.
Наведена иницијатива је, сагласно Закључку са седнице Суда од 10. марта 2011. године, достављена на мишљење Народној скупштини, али како у остављеном року, а ни накнадно, Народна скупштина није доставила тражено мишљење, Суд је одлучио да настави поступак, сагласно одредби члана 34. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07 и 99/11).
У поступку пред Уставним судом утврђено је следеће:
Одредбом члана 9. став 1. тачка 16) Закона о порезу на доходак грађана у оспореном делу прописано је да се не плаћа порез на доходак грађана на примања остварена по основу накнада за рад лица у органима за спровођење избора или за попис становништва, а иницијативом је изричито оспорен део одредбе који гласи: "за спровођење избора или", будући да се накнаде за рад остварене из наведеног извора прихода изузимају од опорезивања овом врстом пореза.
За решавање уставноправних питања покренутих иницијативом од значаја су одредбе Устава Републике Србије којима је утврђено: да је држава заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима (члан 1.); да је владавина права основна претпоставка Устава која почива на неотуђивим људским правима и остварује се слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону (члан 3.); да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују и да се Уставом јемче, и као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима, као и да се законом може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права, те да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење (члан 18.); да јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права (члан 19.); да људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права (члан 20. став 1.); да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. и 3.); да се јемчи право на рад, у складу са законом и право на правичну накнаду за рад (члан 60. ст. 1. и 4.); да грађани и породице којима је неопходна друштвена помоћ ради савладавања социјалних и животних тешкоћа и стварања услова за задовољавање основних животних потреба имају право на социјалну заштиту, чије се пружање заснива на начелима социјалне правде, хуманизма и поштовања људског достојанства (члан 69. став 1.); да се средства из којих се финансирају надлежности Републике Србије, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују из пореза и других прихода утврђених законом, а да је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и заснива се на економској моћи обвезника (члан 91.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, порески систем (члан 97. став 1. тачка 6).
Полазећи од наведених одредаба Устава, Уставни суд је приликом разматрања уставности одредбе члана 9. став 1. тачка 16) Закона о порезу на доходак грађана у оспореном делу, оценио да се основано постављају следећа спорна уставноправна питања:
1) да ли се наведеном одредбом Закона, у оспореном делу, задире у основне уставне принципе о владавини права и социјалној правди из чл. 1. и 3. Устава, имајући у виду да се порески систем и пореска политика коју Устав изражава заснивају на начелима једнакости и праведности;
2) да ли се оспореним делом наведене одредбе Закона крши уставни принцип из члана 91. став 2. Устава, према коме је пореска обавеза конституисана као општа обавеза која се заснива на економској моћи обвезника, те да ли је законодавац у случају оспореног дела одредбе Закона узео у обзир наведени критеријум који представља уставни услов на коме се заснива уређивање пореског система, а то значи и прописивање пореске обавезе и пореских ослобођења (изузимања) као елемената овог система;
3) да ли се наведеном одредбом Закона у оспореном делу повређује уставни принцип забране дискриминације из члана 21. Устава, као и уставни принципи из чл. 18. до 20. Устава, полазећи од тога да су порези средства за остваривање одређених социјалних и економских циљева пореске политике, те се поставља питање да ли овакво прописивање има објективног и разумног оправдања, да ли се њиме тежи легитимном циљу и да ли постоји "разумни однос пропорционалности између оспореног дела регулативе и циља чијој се реализацији тежи".
На основу изнетог, Уставни суд је оценио да се основано поставља питање сагласности оспореног дела одредбе члана 9. став 1. тачка 16) Закона о порезу на доходак грађана наведеног у тачки 1. изреке, са Уставом, те је сагласно одредби члана 53. став 1. Закона о Уставном суду, покренуо поступак за оцену уставности овог дела оспорене одредбе наведеног Закона.
Полазећи од изложеног, а на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 1) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић