Уставни суд, Велико већ е, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић , Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 12. јула 2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Обуставља се поступак за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговором одредбе члана 16. став 8. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", број 76/05).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднети су предлог и иницијатива за оцену уставности одредбе члана 16. став 8. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", број 76/05). Предлагач, који је у предлогу навео да оспорава члан 16. став 3. Закона, мада се садржина предлога очигледно односи на члан 16. став 8. Закона, као и иницијатор, сматрају да је оспорена одредба члана 16. став 8. Закона супротна члану 198. став 2. Устава Републике Србије, јер је оспореном одредбом "искључена" могућност вођења управног спора ради испитивања законитости коначног појединачног акта Националног савета о акредитацији високошколских установа, а да при томе оспорени Закон није обезбедио другачију судску заштиту сагласно наведеној одредби Устава. По мишљењу иницијатора, оспорена одредба Закона није сагласна ни са општеприхваћеним правилима међународног права којима је утврђено право на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Поводом оспоравања уставности одредбе члана 16. став 8. Закона, у одговору Народне скупштине се наводи да је у поступку акредитације Законом обезбеђено право на жалбу, и то чланом 16. став 7. Закона, према коме, ако се донесе решење о одбијању захтева за акредитацију, овлашћено лице може у законском року уложити жалбу Националном савету, чиме је обезбеђено право на жалбу гарантовано чланом 36. став 2. Устава. Стога, по мишљењу доносиоца акта, оспореном одредбом Закона није нарушено Уставом зајемчено право на једнаку заштиту права пред судовима, другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, с обзиром на то да правила поступка акредитације важе без изузетка, једнако за све. Како подносилац иницијативе није навео које право гарантовано наведеном Европском конвенцијом је повређено оспореном одредбом Закона, а делотворан правни лек против решења донетог у поступку акредитације је обезбеђен прописивањем права на жалбу, доносилац акта је мишљења да је оспорена одредба Закона у сагласности са Уставом и истом конвенцијом.
У спроведеном претходном поступку Уставни суд је констатовао:
Оспорени Закон о високом образовању ("Службени гласник РС", број 76/05), којим се уређују систем високог образовања, услови и начин обављања делатности високог образовања, финансирање, као и друга питања од значаја за обављање ове делатности (члан 1.), донела је Народна Скупштина Републике Србије на седници од 30. августа 2005. године, а ступио је на снагу 10. септембра 2005. године. Аутентично тумачење одредаба члана 127. ст. 1. и 2. Закона објављено је у "Службеном гласнику Републике Србије", број 100/07, а Закон је мењан и допуњаван у току поступка пред Уставним судом и те измене и допуне објављене у "Службеном гласник у Републике Србије", број 97/08 и број 44/10.
Одредбама члана 16. Закона о високом образовању било је пропи сано, поред осталог: да се акредитацијом утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде из члана 11. тач. 10) и 11) овог закона и да високошколска установа има право на издавање јавних исправа у с кладу са овим законом (став 1.); да ако Комисија донесе решење којим се одбија захтев за акредитацију, оснивач, односно високошколска установа, може у року од 30 дана од дана пријема решења уложити жалбу Националном савету (став 7.); да се против решења Националног савета по жалби из става 7. овог члана не може се водити управни спор (оспорени став 8.), те да оснивач, односно високошколска установа из става 7. овог члана, има право да понови захтев за акредитацију по истеку рока од годину дана од дана доношења решења којим се одбија захтев за акредитацију.
Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању објављеним у "Службеном гласнику Републике Србије", број 44/10 од 30. јуна 2010. године мењана је, поред осталих и оспорена одредба члана 16. став 8. Закона, тако што је став 8. постао став 11. и гласи: "Решење Националног савета по жалби из става 10. овог члана коначно је. Против решења Националног савета може се водити управни спор."
С обзиром на то да је одредбом члана 16. став 8. Закона о високом образовању било прописано да се против решења Националног савета којим је одбијена жалба на решење којим је одбијен захтев за акредитацију, не може водити управи спор, а да је у току поступка пред Уставним судом оспорена одредба Закона престала да важи у тексту у коме је оспорена и да је важећим одредбама члана 16. Закона, сагласно члану 198. став 2. Устава прописана могућност вођења управног спора против коначног решења Националног савета, те да је то био једини разлог оспоравања одредбе члана 16. став 8. Закона, Уставни суд је, на основу члана 57. тачка 1) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), обуставио поступак за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговором наведене одредбе Закона из 2005. године.
Имајући у виду изнето, а на основу одредаба члана 36. став 1. тачка 7, члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 7) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
Поводом оспоравања уставности одредбе члана 16. став 8. Закона, у одговору Народне скупштине се наводи да је у поступку акредитације Законом обезбеђено право на жалбу, и то чланом 16. став 7. Закона, према коме, ако се донесе решење о одбијању захтева за акредитацију, овлашћено лице може у законском року уложити жалбу Националном савету, чиме је обезбеђено право на жалбу гарантовано чланом 36. став 2. Устава. Стога, по мишљењу доносиоца акта, оспореном одредбом Закона није нарушено Уставом зајемчено право на једнаку заштиту права пред судовима, другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, с обзиром на то да правила поступка акредитације важе без изузетка, једнако за све. Како подносилац иницијативе није навео које право гарантовано наведеном Европском конвенцијом је повређено оспореном одредбом Закона, а делотворан правни лек против решења донетог у поступку акредитације је обезбеђен прописивањем права на жалбу, доносилац акта је мишљења да је оспорена одредба Закона у сагласности са Уставом и истом конвенцијом.
У спроведеном претходном поступку Уставни суд је констатовао:
Оспорени Закон о високом образовању ("Службени гласник РС", број 76/05), којим се уређују систем високог образовања, услови и начин обављања делатности високог образовања, финансирање, као и друга питања од значаја за обављање ове делатности (члан 1.), донела је Народна Скупштина Републике Србије на седници од 30. августа 2005. године, а ступио је на снагу 10. септембра 2005. године. Аутентично тумачење одредаба члана 127. ст. 1. и 2. Закона објављено је у "Службеном гласнику Републике Србије", број 100/07, а Закон је мењан и допуњаван у току поступка пред Уставним судом и те измене и допуне објављене у "Службеном гласник у Републике Србије", број 97/08 и број 44/10.
Одредбама члана 16. Закона о високом образовању било је пропи сано, поред осталог: да се акредитацијом утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде из члана 11. тач. 10) и 11) овог закона и да високошколска установа има право на издавање јавних исправа у с кладу са овим законом (став 1.); да ако Комисија донесе решење којим се одбија захтев за акредитацију, оснивач, односно високошколска установа, може у року од 30 дана од дана пријема решења уложити жалбу Националном савету (став 7.); да се против решења Националног савета по жалби из става 7. овог члана не може се водити управни спор (оспорени став 8.), те да оснивач, односно високошколска установа из става 7. овог члана, има право да понови захтев за акредитацију по истеку рока од годину дана од дана доношења решења којим се одбија захтев за акредитацију.
Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању објављеним у "Службеном гласнику Републике Србије", број 44/10 од 30. јуна 2010. године мењана је, поред осталих и оспорена одредба члана 16. став 8. Закона, тако што је став 8. постао став 11. и гласи: "Решење Националног савета по жалби из става 10. овог члана коначно је. Против решења Националног савета може се водити управни спор."
С обзиром на то да је одредбом члана 16. став 8. Закона о високом образовању било прописано да се против решења Националног савета којим је одбијена жалба на решење којим је одбијен захтев за акредитацију, не може водити управи спор, а да је у току поступка пред Уставним судом оспорена одредба Закона престала да важи у тексту у коме је оспорена и да је важећим одредбама члана 16. Закона, сагласно члану 198. став 2. Устава прописана могућност вођења управног спора против коначног решења Националног савета, те да је то био једини разлог оспоравања одредбе члана 16. став 8. Закона, Уставни суд је, на основу члана 57. тачка 1) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), обуставио поступак за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговором наведене одредбе Закона из 2005. године.
Имајући у виду изнето, а на основу одредаба члана 36. став 1. тачка 7, члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 7) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић
др Драгиша Б. Слијепчевић