Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Весне Гавриловић и малолетне М.Г, чији је законски заступник мајка Весна Гавриловић, обе из Ивањице, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 21. фебруара 2013. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба малолетне М.Г. и утврђује да су у парничном поступку који је вођен пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03 повређен и право подноситељк е уставне жалбе на суђење у разумном року и право детета , зајемчени одредб ама члана 32. став 1. и члана 64. став 2. Устава Републике Србије.
2. Одбацује се уставна жалба Весне Гавриловић изјављена због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03 .
3. Одбија се као неоснована уставна жалба Весне Гавриловић и малолетне М.Г. изјављена због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије , у парничном поступку који је вођен пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 150/04 (касније пред Општинским суд ом у Пожеги у п редмету П. 717/08 и Вишим суд ом у Ужицу у предмету П2. 2/10).
4. Утврђује се право подноситељке уставне жалбе малолетне М.Г. на накнаду нематеријалне штете у износу од 600 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде и државне управе .
2. Одбацује се уставна жалба Весне Гавриловић изјављена због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03 .
3. Одбија се као неоснована уставна жалба Весне Гавриловић и малолетне М.Г. изјављена због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије , у парничном поступку који је вођен пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 150/04 (касније пред Општинским суд ом у Пожеги у п редмету П. 717/08 и Вишим суд ом у Ужицу у предмету П2. 2/10).
4. Утврђује се право подноситељке уставне жалбе малолетне М.Г. на накнаду нематеријалне штете у износу од 600 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде и државне управе .
О б р а з л о ж е њ е
1. Весна Гавриловић из Ивањице и малолетна М.Г, такође из Ивањице, чији је законски заступник мајка Весна Гавриловић , поднеле су 9. јануара 2010. године, преко пуномоћника Велисава Мићића, адвоката из Ивањице, Уставном суду уставну жалбу због повреде права на правично суђење и права детета зајемчених одредбама члана 32. и члана 64. став 2. Устава Републике Србије у парничним поступцима вођеним пред Општинским судом у Ивањици у предмет у П. 150/04 и у предмету П. 589/03.
У уставној жалби је наведено да парнични судови у наведеним поступцима из породичних односа нису поступали у складу са захтевима хитности, те су одлагањем рочишта на неодређено време, ретким заказивањем рочишта за главну расправу и непоштовањем рокова за доношење одлука, подноситељкама уставне жалбе повредили означена уставна права. Предложиле су да Уставни суд усвоји уставну жалбу и да им се накнади штета због учињених повреда права.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
Према одредби члана 82. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), уставна жалба се може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у списе предмета О сновног суда у Пожеги П2. 245/10 (раније Општинског суд а у Ивањици П. 5 89/03) као и у списе предмета Вишег суда у Ужицу П2. 2/10 (раније Општинског суда у Ивањици П. 150/04 и Општинског суда у Пожеги П. 717/08), па је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари :
3.1.Чињенице и околности везане за парнични поступак Основног суда у Пожеги П2. 245/10 (раније Општинског суда у Ивањици П. 589/03)
Малолетна тужиља М.Г, овде подноситељка уставне жалбе је преко законског заступника поднела 6. новембра 2003. године Општинском суду у Ивањици тужбу ради оспоравања брачног очинства туженом А.К. Након првог одржаног рочишта за главну расправу Општински суд у Ивањици је донео пресуду П. 589/03 од 27. јануара 2004. године, а њена правноснажност је констатована 8. марта 2004. године. Решењем Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 30. маја 2005. године укинута је клаузула правноснажности наведене пресуде и предмет је враћен у стадијум у којем се налазио пре констатовања правноснажности (став 1. изреке ); те је дозвољено мешање у спор П. 589/03 на страни туженог А.К. умешачу М.Б . (став 2. изреке ), а све поводом захтева за укидање клаузуле и тужбе за мешање М.Б. од 16. децембра 2004. године. Поводом жалби изјављених п ротив решења П. 589/03 од 30. маја 2005. године, списи предмета су достављени Окружном суду у Ужицу као другостепеном суду, који је решењем Гж. 1174/05 од 28. новембра 2005. године вратио списе предмета првостепеном суду ради исправке и спровођења извиђајних радњи које се односе на пресуду П. 589/03 од 27. јануара 2004. године. Након тога Општински суд у Ивањици је решењем П. 589/03 од 10. марта 2006. године исправио пресуду П. 589 /03 од 27. јануара 2004. године и списе предмета доставио другостепеном суду на одлучивање о жалбама против решења од 30. маја 2005. године (укинута клаузула правноснажности и дозвољено мешање у спор) и против решењ а од 10. марта 2006. године (исправљена пресуда П. 589/03 од 27. јануара 2004. године) .
Решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1834/06 од 17. априла 2007. године поново су враћени спис и предмета првостепеном суду ради отклањања процесних недостатака који су онемогућавали поступање другостепеног суда. Поступајући по примедбама другостепеног суда, п рвостепени суд решењем П. 589/03 од 30. маја 2007. године одбацио као недозвољену жалбу умешача изјављену против решења Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 30. маја 2005. године и предмет доставио на одлуку по жалбама. Решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1497/07 од 26. новембра 2007. године потврђена су решења Општинског суда у Ивањици: П. 5 89/03 од 30. маја 2005. године; П. 589/03 од 10. марта 2006. године и П. 589/03 од 30. маја 2007. године . Након тога умешач М.Б. изјав ио је жалбу против пресуде Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 27. јануара 2004. године, исправљену решењем истог суда П. 589/03 од 10. марта 2006. године , поводом које су списи достављени другостепеном суду. Но, опет због процесних пропуста првостепеног суда решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1443/08 од 26. јуна 2008. године списи предмета су враћ ени Општинском суду у Ивањици ради отклањања процесних недостатака који су се огледали у неуредном достављању побијане првостепене пресуде. Након отклоњених процесних проуста првостепеног суда, Окружни суд у Ужицу је решењем Гж. 1714/08 од 2. октобра 2008. године одбацио жалбу умешача као недозвољену изјављену против пресуде Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 27. јануара 2004. године, исправљене решењем истог суда П. 589/03 од 10. марта 2006. године. Пресудом Врховоног суда Србије Рев. 2163/09 – Сгзз. 485/09 од 29. октобра 2009. године одбијена је као неоснована ревизија умешача на страни туженог изјављена против решења Окружног суда у Ужицу Гж. 1714/08 од 2. октобра 2008. године (став 1. изреке ) и одбијен као неоснован захтев за заштиту законитости умешача на страни туженог изјављен против пресуде Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 27. јануара 2004. године, исправљене решењем истог суда П. 589/03 од 10. марта 2006. године и решења Окружног суда у Ужицу Гж. 1714/08 од 2. октобра 2008. године. Решењем Основног суда у Пожеги – Судска јединица у Ивањици П. 589/03 од 15. јула 2010. године, које је исправљено решењем П. 589/03 од 26. новембра 2010. године, одбијен је предлог умешача М.Б. за понављање поступка у парници раније Општинског суда у Ивањици П. 589/03. Решењем Вишег суда у Ужицу Гж. 8/11 од 18. јануара 2011. године одбијена је жалба умешача и потврђено решење Основног суда у Пожеги П. 589/03 од 15. јула 2010. године. Решењем Врховног касационог суда Рев. 699/11 од 28. септембра 2011. године одбијена је као неоснована ревизија умешача на страни туженог изјављена против решења Вишег суда у Ужицу Гж. 8/11 од 18. јануара 2011. године.
3.2.Чињенице и околности везане за парнични поступак Вишег суда у Ужицу П2. 2/10 (раније Општинског суда у Пожеги П. 717/08 и Општинског суда у Ивањици П. 150/04)
Тужиље, овде подноситељке уставне жалбе, су поднеле 11. марта 2004. године тужбу Општинском суду у Ивањици, ради утврђивања очинства против туженог М.Б. (умешача у парници Општинског суда у Ивањици П. 589/03) . Тужба је уређена поднеском од 9. августа 2004. године. Прво рочиште заказано је за 5. август 2004. године , које није одржано због здравствене спречености туженог, а суд је ван рочишта, наложио тужиљи да уреди тужбу. Од подношења тужбе до прекида парничног поступка (30. маја 2005. године) било је заказано укупно осам рочишта од којих четири није одржано због недоласка уредно позваног туженог М.Б. или његовог пуномоћника (који три пута нису оправдали свој изостанак одговарајућим доказима) , док су три била одложена због одлучивања о захтевима за изузеће које је подносио тужени, а једно је одложено ради прибављања на увид списа предмета Општинског суда у Ивањици П. 589/03. Решењ ем Општинског суда у Ивањици П. 150/04 од 30. маја 2005. године (које је потврђено решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1094/05 од 26. јула 2005. године) преки нут је парнични поступак П. 150/04 до правноснажног окончања парнице истог суда П. 589/03 , са образложењем да од решења тог претходног питања зависи одлука у парници П. 150/04. Решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1523/05 од 17. октобра 2005. године потврђено је решење Општинског суда у Ивањици П. 150/04 од 13. септембра 2005. године којим је одбачена као недозвољена ревизија туженог изјављена против другостепеног решења о прекиду поступка Окружног суда у Ужицу Гж. 1094/05 од 26. јула 2005. године. Поднеском тужиља, овде подноситељк и уставне жалбе од 10. новембра 2008. године, суд је обавештен да је парница Општинског суда у Ивањици П. 589/03 правноснажно окончана и предложено је да се поступак П. 150/04 настави. Решењем Окружног суда у Ужицу П. 117/08 од 3. децембра 2008. године одређен је Општински суд у Пожеги да као други стварно надлежни суд поступа у предмету Општинског суда у Ивањици П. 150/04, са навођењем да су испуњени услови за делегацију надлежности прописани одредбом члана 61. Закона о парничном поступку, без детаљнијег образложења. Пред Општинским судом у Пожеги предмет је заведен под бројем П. 717/08 и прво рочиште за одлучивање о предлогу за наставак поступка је заказано за 12. јануар 2009. године , на које тужени није приступио иако је био уредно позван, а рочиште није одржано ради прибављања списа предмета Општинског суда у Ивањици П. 589/03. Решењем Општинског суда у Пожеги П. 717/08 од 22. јануара 2009. године одлучено је да се поступак наставља, с обзиром на то да је суд утврдио да је поступак Општинског суда у Ивањици П. 589/03 правноснажно окончан. Поводом жалбе туженог изјављене против решења П. 717/08 од 22. јануара 2009. године , Окружни суд у Ужицу је, као другостепени суд, решењем Гж. 684/09 од 25. марта 2009. године вратио списе првостепеном суду ради отклањања процесних пропуста који онемогућавају одлучивање о жалби, а који се тичу непостојања доказа о уредном уручењу ожалбеног решења . Решењем Окружног суд у Ужицу Гж. 584/09 од 14. априла 2009. године одбијена је жалба туженог и потврђено решење Општинског суда у Пожеги П. 717/08 од 22. јануара 2009. године. У наставку поступка до 1. јануара 2010. године, односно до почетка примене измењеног Закона о уређењу судова (којим је надлежност у споровима о оспоравању или утврђивању очинства и материнства прешла са Општинског на Виши суд опште надлежности), пред Општинским судом у Пожеги било је заказано укупно пет рочишта од којих је једно прекинуто јер је тужени захтевао изузеће предсе дника већа које није образложио, већ му је суд дао рок да достави образложење; једно од рочишта није одржано због тога што није било доказа да је тужени био уредно позван; на рочишту за главну расправу 8. јула 2009. године изведен је доказ саслушањем тужиље као парничне странке и одређено је биолошко вештачење ДНК методом; а на рочишту од 21. октобра 2009. године одређено је медицинско (гинеколошко) вештачење ради утврђивања вероватноће зачећа тужиље, овде подноситељке уставне жалбе , које је уједно било и последње рочиште пред Општинским судом у Пожеги, с обзиром на то да је 1. јануара 2010. године почео да се примењује измењени Закон о уређењу судова којим је измењена надлежност за поступање у првом степену у парницама ради оспоравања и утврђивања очинства и материнства. Пред Вишим судом у Ужицу конкретни првостепени парнични поступак је настављен и прво рочиште било је заказано и одржано 4. фебруара 2010. године; након тога, а до доношења првостепене пресуде П2. 2/10 од 21. фебруара 201 1. године одржано је још десет рочишта од укупно тринаест заказаних (једно рочиште није било одржано због одлучивања о захтеву за изузеће који је тужена страна доставила суду непосредно пре рочишт а; друго је суд дописом одложио не наводећи разлог одлагања, а треће није одржано јер пуномоћник туженог није уредно примио позив). На десет одржаних рочишта спроведена су два вештачења (неуропсихијатријско и биолошко) , саслушана је тужиља у својству парничне странке и прибављени су докази о приходима од имовине туженог као и мишљење Органа старатељства у погледу вршења родитељског права.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2. 166/11 од 12. маја 2011. године потврђена је пресуда Вишег суда у Ужицу П2. 2/10 од 21. фебруара 2011. године у ставу првом, другом и четвртом којим а је утврђено да је тужени М.Б. биолошки отац малолетне тужиље М.Г, овде подноситељке уставне жалбе , да ће родитељско право вршити мајка Весна Гавриловић (подноситељка уставне жалбе) , као и у погледу трошкова парничног поступка , док је одлука о обавез и издржавања малолетне тужиље преиначена. Пресудом Врховног касационог суда Рев. 1006/11 од 19. октобра 2011. године одбијена је као неоснована ревизија туженог М.Б. изјављена против другостепене пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 166/11 од 12. маја 2011. године.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава гарантује се сваком право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбом члана 64. став 2. Устава утврђено је да свако дете има право на лично име, упис у матичну књигу рођених, право да сазна своје порекло и право да очува свој идентитет.
Одредбама члана 204. Породичног закона („Службени гласник РС“, број 18/05) , који се примењује од 2. јула 2005. године, између осталог, је прописано: да је поступак у вези са породичним односима хитан ако се односи на дете или родитеља који врши родитељско право (став 1.); да ће суд поступак из става 1 овог члана, по правилу, спровести на највише два рочишта (став 3.); да се прво рочиште заказује тако да се одржи у року од 15 дана од дана када су тужба или предлог примљени у суду (став 4.).
Законом о парничном поступку („Службени лист СФРЈ“, бр. 4/77, 36/77, 36/80, (43/82 и 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 и 35/91 и „Службени лист СРЈ“, бр. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 и 3/02), који је био на снази у време покретања парничних поступ ака, било је прописано: да је суд дужан да настоји да се поступак спроведе без одуговлачења и са што мање трошкова и да онемогући сваку злоупотребу права која странкама припадају у поступку (члан 10.).
Законом о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04, 111/09 и 36/11), који је био на снази у време пресуђења, било је прописано: да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року и да је суд дужан да настоји да се поступак спроведе без одуговлачења и са што мање трошкова (члан 10.).
5. По оцени Уставног суда, подноситељке уставне жалбе истичу повреду права на суђење у разумном року у оба оспорена парнична поступка, наводећи да је поступак утврђивања очинства пред Општинским судом Ивањици у предмету П. 150/04 трајао превише дуго, између осталог и, због тога што се парница у предмету П. 589/03 одуговлачила због незаконитог поступања парничних судова.
6. Испитујући, најпре, постојање процесн их претпоставк и за поступање по уставној жалби подноситељки у погледу оспореног парничног поступка који се водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03, Уставни суд је утврдио да је подноситељка уставне жалбе малолетна М.Г, у оспорен oм поступку имала својств о тужиље и да ју је заступала законски заступник - мајка Весна Гавриловић , овде друга подноситељка уставне жалбе.
Полазећи од тога да је једна од претпоставки за изјављивање уставне жалбе да је изјављује лице о чијим правима и обавезама је одлучивано у поступку који се оспорава уставном жалбом, те имајући у виду да у оспореном парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03 није непосредно одлучивано о правима и обавезама подноситељке Весне Гавриловић, Уставни суд је утврдио да она није активно легитимисан а за подношење уставне жалбе. Стога је, Суд одбацио уставну жалбу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр . 109/07 и 99/11), одлучујући као у тачки 2. изреке.
7. Оцењујући наводе и разлоге уставне жалбе са становишта Уставом зајемченог права на суђење у разумном року, како у погледу парничног поступка вођеног пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03 , тако и у погледу парничног поступка вођеног пред истим судом у предмету П. 150/04, Суд констатује да је период у коме се грађанима Србије јемче права и слободе утврђене Уставом и обезбеђује уставносудска заштита у поступку по уставној жалби почео да тече 8. новембра 2006. године, даном ступања на снагу Устава Републике Србије. Међутим, полазећи од тога да судски поступак по својој природи представља јединствену целину која започиње покретањем поступка, а завршава се доношењем одлуке којом се поступак окончава, Уставни суд је оценио да се ради утврђивања оправданости дужине трајања оспорених поступака мора узети у обзир и стање оба предмета на дан 8. новембра 2006. године, те да су, у конкретном случају, испуњени услови да се приликом оцене да ли се трајање оспорених парничних поступка може сматрати разумним или не, узме у обзир целокупан период од подношења тужби у сваком појединачном оспореном парничном поступку.
У том смислу, Уставни суд, најпре констатује да је оспорени парнични поступак Општинског суда у Ивањици П. 589/03 покренут 6. новембра 2003. године, тужбом подноситељке уставне жалбе малолетне М.Г , ради оспоравања брачног очинства, те да је након оглашавања правноснажности пресуде којом је туженом А.К. било оспорено очинство у поступку П. 589/03, подноситељка уставне жалбе у својству тужиље покренула такође овде оспорени парнични поступак, ради утврђивања очинства против М.Б. пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 150/04, подношењем тужбе 11. марта 2004. године. Међутим, како је у поступку П. 589/03 укинута клаузула правноснажности и дозвољено мешање у спор на страни туженог (решењем П. 589/03 од 30. маја 2005. године), то је Општински суд у Ивањици прекинуо поступак П. 150/04 до правноснажног окончања парнице П. 589/03.
Парнични поступак Општинског суда у Ивањици П. 589/03 правноснажно је окончан решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1714/08 од 2. октобра 2008. године, а пресудом Врховног суда Србије Рев. 2163/09 - Сгзз. 485/09 од 29. октобра 2009. године одбијена је као неоснована ревизија изјављена против тог другостепеног решења.
Прекинути парнични поступак Општинског суда у Ивањици П. 150/04 је, након делегације надлежности, настављен решењем Општинског суда у Пожеги П. 717/08 од 22. јануара 2009. године, а окончан је пресудом Врховног касационог суда Рев. 1006/11 од 19. октобра 2011. године.
7.1. К ада је реч о дужини трајања парничног поступка вођеног пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03, Уставни суд је утврдио да је од подношења тужбе 6. новембра 2003. године, па до доношења ревизијске пресуде 29. октобра 2009. године протекло непуних шест година. Наведено трајање тростепеног парничног поступка само по себи може указивати да је судски поступак окончан у границама разумно прихватљивог трајања поступка. Међутим, при оцењивању да ли је временски рок за одлучивање судова о правима и обавезама странака разуман, Уставни суд сматра да се у сваком конкретном случају, поред саме дужине трајања поступка, мора ценити и сложеност предмета, понашање подносиоца уставне жалбе, поступање судова, као и значај права о коме се расправљало у спорном парничном поступку.
Полазећи од ових критеријума, Уставни суд је утврдио да су подноситељке уставне жалбе, након констатовања правноснажности пресуде Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 27. јануара 2004. године (којом је оспорено брачно очинство туженом А.К.), покренуле нову парницу пред истим судом у предмету П. 150/04, ради утврђивања очинства и обавезе издржавања малолетног детета , а која је прекинута јер је Општински суд у Ивањици решењем П. 589/03 од 30. маја 2005. године укинуо клаузулу правноснажности наведене пресуде и дозволио мешање у спор на страни туженог.
По оцени Уставног суда, у конкретном случају није се радило о спору са нарочито сложеним правним и чињеничним питањима.
У погледу понашања подноситељкe уставне жалбе, Уставни суд је оценио да он a ни на који начин ниje допринел a неразумно дугом трајању оспореног поступка, с обзиром на то да je учествовал a у судском поступку не злоупотебљавајући своја процесна овлашћења.
Оцењујући значај права о коме се расправљало у спорном парничном поступку Општинског суда у Ивањици у предмету П. 589/03, Уставни суд је утврдио да је од одлуке суда у наведеном поступку зависила одлука у прекинутој парници истог суда у предмету П. 150/04 која је покренута ради утврђивања очинства и обавезе издржавања малолетног детета . Дакле, како се у поступку П. 589/03 решавало претходно спорно правно питање из области породичних односа, то је, по оцени Уставног суда, подноситељк а уставне жалбе имала легитиман интерес хитног решавања конкретног предмета.
Оцењујући поступање парничних судова у предмету П. 589/03 Уставни суд је нашао да се шестогодишње трајање парнице из области породичних односа превасходно може ставити на терет Општинском суду у Ивањици, који је учинио низ пропуста на које се у уставној жалби оправдано указује. Неправилности у раду Општинског суда у Ивањици огледају се, пре свега, у чињеници да је суд најпре, огласио правноснажност пресуде која је имала недостатаке, а који су исправљени тек по налогу Окружног суда у Ужицу, и то две године након доношења пресуде (пресуда је била донета 27. јануара 2004. године, а исправљена је решењем од 10. марта 2006. године у поступку који је уследио након укидања клаузуле правноснажности наведене пресуде). Надаље, Општински суд у Ивањици је више пута у току поступка достављао непотпуне и некомплетне списе предмета другостепеном суду на одлучивање о жалбама изјављеним против првостепених одлука, због чега их је другостепени суд враћао ради отклањања процесних недостатака који су онемогућавали поступање другостепеног суда. Примера ради, услед оваквих процесних пропуста првостепеног суда , о жалбама изјављеним против решења П. 589/03 од 30. маја 2005. године другостепени суд је одлучио тек 26. новембра 2007. године ( чињенично стање које се тиче неправнилности у раду првостепеног суда који су онемогућавали поступање другостепеног ближе су описани у тачки 3.1. образложења ов е одлуке, те их није нужно понављати).
Полазећи од наведеног, а имајући у виду природу спорног односа као и околност да је у поступку П. 589/03 решавано претходно правно питање од којег је зависила одлука у парници П. 150/04, која је због предмета спора из области породичних односа такође налагала потребу хитног решавања, Уставни суд је утврдио да је, тужиљи, овде малолетној подноситељки уставне жалбе , у парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03 повређено право на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава, па је уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду и одлучио као у тачки 1. изреке.
7.2. Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта Уставом зајемченог права на суђење у разумном року, а полазећи од утврђених чињеница и околности које се односе на оспорени судски поступак вођен пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 150/04 (касније пред Општинским судом у Пожеги у предмету П. 717/08 и Вишим судом у Ужицу у предмету П2. 2/10), Уставни суд је утврдио да је парнични поступак покренут 11. марта 2004. године, подношењем тужбе Општинском суду у Ивањици и да је окончан пресудом Врховног касационог суда Рев. 1006/11 од 19. октобра 2011. године .
Када је реч о дужини трајања оспореног парничног поступка, Уставни суд је утврдио да је предметни поступак трајао више од седам година, с тим што је био у оправданом прекиду непуне четири године.
Имајући у виду наведено, те околност да је у предметном поступку одлучивано у три судске инстанце, Уставни суд је, руководећи се својом праксом, али и праксом Европског суда за људска права, оценио да je оспорени парнични поступ ак окончан у оквиру граница разумне дужине трајања.
С обзиром на изложено, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', бр. 109/07 и 99/11), уставну жалбу одбио као неосновану, одлучујући као тачки 3. изреке.
8. У погледу истакнуте повреде права детета, Уставни суд је оценио да подноситељкe уставне жалбе повреду права из члана 64. став 2. Устава заснивају на повреди права на суђење у разумном року у оспореним парничн им поступ цима, што произлази из њихових навода да ни после шест година од оспореног брачног очинства још увек није утврђено ко је отац малолетне М.Г.
Имајући у виду да је Уставни суд утврдио повреду права на суђење у разумном року у парничном поступку у којем је одлучивано о претходном спорном правном питању, од чијег је решења зависила одлука у парници вођеној ради утврђивања очинства, Суд је нашао да су основани наводи уставне жалбе о повреди права детета из члана 64. став 2. Устава , па је уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду и одлучио као у тачки 1. изреке.
9. На основу члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 4. изреке одлучио да се правично задовољење подноситељке уставне жалбе малолетне М.Г. због утврђених повреда права на суђење у разумном року и права детета, у парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03, оствари досуђивањем накнаде нематеријалне штете у износу од 600 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате.
Приликом одлучивања о висини накнаде нематеријалне штете коју је претрпела подноситељка уставне жалбе због утврђених повреда уставних права, Уставни суд је ценио све околности од значаја у конкретном случају, а посебно дужину оспореног судског поступка. При одмеравању висине накнаде нематеријалне штете Уставни суд је имао у виду досадашњу праксу овог суда и Европског суда за људска права, социјалне и економске прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете.
10. На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/07, 27/07 и 76/11), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
У уставној жалби је наведено да парнични судови у наведеним поступцима из породичних односа нису поступали у складу са захтевима хитности, те су одлагањем рочишта на неодређено време, ретким заказивањем рочишта за главну расправу и непоштовањем рокова за доношење одлука, подноситељкама уставне жалбе повредили означена уставна права. Предложиле су да Уставни суд усвоји уставну жалбу и да им се накнади штета због учињених повреда права.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
Према одредби члана 82. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), уставна жалба се може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у списе предмета О сновног суда у Пожеги П2. 245/10 (раније Општинског суд а у Ивањици П. 5 89/03) као и у списе предмета Вишег суда у Ужицу П2. 2/10 (раније Општинског суда у Ивањици П. 150/04 и Општинског суда у Пожеги П. 717/08), па је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари :
3.1.Чињенице и околности везане за парнични поступак Основног суда у Пожеги П2. 245/10 (раније Општинског суда у Ивањици П. 589/03)
Малолетна тужиља М.Г, овде подноситељка уставне жалбе је преко законског заступника поднела 6. новембра 2003. године Општинском суду у Ивањици тужбу ради оспоравања брачног очинства туженом А.К. Након првог одржаног рочишта за главну расправу Општински суд у Ивањици је донео пресуду П. 589/03 од 27. јануара 2004. године, а њена правноснажност је констатована 8. марта 2004. године. Решењем Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 30. маја 2005. године укинута је клаузула правноснажности наведене пресуде и предмет је враћен у стадијум у којем се налазио пре констатовања правноснажности (став 1. изреке ); те је дозвољено мешање у спор П. 589/03 на страни туженог А.К. умешачу М.Б . (став 2. изреке ), а све поводом захтева за укидање клаузуле и тужбе за мешање М.Б. од 16. децембра 2004. године. Поводом жалби изјављених п ротив решења П. 589/03 од 30. маја 2005. године, списи предмета су достављени Окружном суду у Ужицу као другостепеном суду, који је решењем Гж. 1174/05 од 28. новембра 2005. године вратио списе предмета првостепеном суду ради исправке и спровођења извиђајних радњи које се односе на пресуду П. 589/03 од 27. јануара 2004. године. Након тога Општински суд у Ивањици је решењем П. 589/03 од 10. марта 2006. године исправио пресуду П. 589 /03 од 27. јануара 2004. године и списе предмета доставио другостепеном суду на одлучивање о жалбама против решења од 30. маја 2005. године (укинута клаузула правноснажности и дозвољено мешање у спор) и против решењ а од 10. марта 2006. године (исправљена пресуда П. 589/03 од 27. јануара 2004. године) .
Решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1834/06 од 17. априла 2007. године поново су враћени спис и предмета првостепеном суду ради отклањања процесних недостатака који су онемогућавали поступање другостепеног суда. Поступајући по примедбама другостепеног суда, п рвостепени суд решењем П. 589/03 од 30. маја 2007. године одбацио као недозвољену жалбу умешача изјављену против решења Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 30. маја 2005. године и предмет доставио на одлуку по жалбама. Решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1497/07 од 26. новембра 2007. године потврђена су решења Општинског суда у Ивањици: П. 5 89/03 од 30. маја 2005. године; П. 589/03 од 10. марта 2006. године и П. 589/03 од 30. маја 2007. године . Након тога умешач М.Б. изјав ио је жалбу против пресуде Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 27. јануара 2004. године, исправљену решењем истог суда П. 589/03 од 10. марта 2006. године , поводом које су списи достављени другостепеном суду. Но, опет због процесних пропуста првостепеног суда решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1443/08 од 26. јуна 2008. године списи предмета су враћ ени Општинском суду у Ивањици ради отклањања процесних недостатака који су се огледали у неуредном достављању побијане првостепене пресуде. Након отклоњених процесних проуста првостепеног суда, Окружни суд у Ужицу је решењем Гж. 1714/08 од 2. октобра 2008. године одбацио жалбу умешача као недозвољену изјављену против пресуде Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 27. јануара 2004. године, исправљене решењем истог суда П. 589/03 од 10. марта 2006. године. Пресудом Врховоног суда Србије Рев. 2163/09 – Сгзз. 485/09 од 29. октобра 2009. године одбијена је као неоснована ревизија умешача на страни туженог изјављена против решења Окружног суда у Ужицу Гж. 1714/08 од 2. октобра 2008. године (став 1. изреке ) и одбијен као неоснован захтев за заштиту законитости умешача на страни туженог изјављен против пресуде Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 27. јануара 2004. године, исправљене решењем истог суда П. 589/03 од 10. марта 2006. године и решења Окружног суда у Ужицу Гж. 1714/08 од 2. октобра 2008. године. Решењем Основног суда у Пожеги – Судска јединица у Ивањици П. 589/03 од 15. јула 2010. године, које је исправљено решењем П. 589/03 од 26. новембра 2010. године, одбијен је предлог умешача М.Б. за понављање поступка у парници раније Општинског суда у Ивањици П. 589/03. Решењем Вишег суда у Ужицу Гж. 8/11 од 18. јануара 2011. године одбијена је жалба умешача и потврђено решење Основног суда у Пожеги П. 589/03 од 15. јула 2010. године. Решењем Врховног касационог суда Рев. 699/11 од 28. септембра 2011. године одбијена је као неоснована ревизија умешача на страни туженог изјављена против решења Вишег суда у Ужицу Гж. 8/11 од 18. јануара 2011. године.
3.2.Чињенице и околности везане за парнични поступак Вишег суда у Ужицу П2. 2/10 (раније Општинског суда у Пожеги П. 717/08 и Општинског суда у Ивањици П. 150/04)
Тужиље, овде подноситељке уставне жалбе, су поднеле 11. марта 2004. године тужбу Општинском суду у Ивањици, ради утврђивања очинства против туженог М.Б. (умешача у парници Општинског суда у Ивањици П. 589/03) . Тужба је уређена поднеском од 9. августа 2004. године. Прво рочиште заказано је за 5. август 2004. године , које није одржано због здравствене спречености туженог, а суд је ван рочишта, наложио тужиљи да уреди тужбу. Од подношења тужбе до прекида парничног поступка (30. маја 2005. године) било је заказано укупно осам рочишта од којих четири није одржано због недоласка уредно позваног туженог М.Б. или његовог пуномоћника (који три пута нису оправдали свој изостанак одговарајућим доказима) , док су три била одложена због одлучивања о захтевима за изузеће које је подносио тужени, а једно је одложено ради прибављања на увид списа предмета Општинског суда у Ивањици П. 589/03. Решењ ем Општинског суда у Ивањици П. 150/04 од 30. маја 2005. године (које је потврђено решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1094/05 од 26. јула 2005. године) преки нут је парнични поступак П. 150/04 до правноснажног окончања парнице истог суда П. 589/03 , са образложењем да од решења тог претходног питања зависи одлука у парници П. 150/04. Решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1523/05 од 17. октобра 2005. године потврђено је решење Општинског суда у Ивањици П. 150/04 од 13. септембра 2005. године којим је одбачена као недозвољена ревизија туженог изјављена против другостепеног решења о прекиду поступка Окружног суда у Ужицу Гж. 1094/05 од 26. јула 2005. године. Поднеском тужиља, овде подноситељк и уставне жалбе од 10. новембра 2008. године, суд је обавештен да је парница Општинског суда у Ивањици П. 589/03 правноснажно окончана и предложено је да се поступак П. 150/04 настави. Решењем Окружног суда у Ужицу П. 117/08 од 3. децембра 2008. године одређен је Општински суд у Пожеги да као други стварно надлежни суд поступа у предмету Општинског суда у Ивањици П. 150/04, са навођењем да су испуњени услови за делегацију надлежности прописани одредбом члана 61. Закона о парничном поступку, без детаљнијег образложења. Пред Општинским судом у Пожеги предмет је заведен под бројем П. 717/08 и прво рочиште за одлучивање о предлогу за наставак поступка је заказано за 12. јануар 2009. године , на које тужени није приступио иако је био уредно позван, а рочиште није одржано ради прибављања списа предмета Општинског суда у Ивањици П. 589/03. Решењем Општинског суда у Пожеги П. 717/08 од 22. јануара 2009. године одлучено је да се поступак наставља, с обзиром на то да је суд утврдио да је поступак Општинског суда у Ивањици П. 589/03 правноснажно окончан. Поводом жалбе туженог изјављене против решења П. 717/08 од 22. јануара 2009. године , Окружни суд у Ужицу је, као другостепени суд, решењем Гж. 684/09 од 25. марта 2009. године вратио списе првостепеном суду ради отклањања процесних пропуста који онемогућавају одлучивање о жалби, а који се тичу непостојања доказа о уредном уручењу ожалбеног решења . Решењем Окружног суд у Ужицу Гж. 584/09 од 14. априла 2009. године одбијена је жалба туженог и потврђено решење Општинског суда у Пожеги П. 717/08 од 22. јануара 2009. године. У наставку поступка до 1. јануара 2010. године, односно до почетка примене измењеног Закона о уређењу судова (којим је надлежност у споровима о оспоравању или утврђивању очинства и материнства прешла са Општинског на Виши суд опште надлежности), пред Општинским судом у Пожеги било је заказано укупно пет рочишта од којих је једно прекинуто јер је тужени захтевао изузеће предсе дника већа које није образложио, већ му је суд дао рок да достави образложење; једно од рочишта није одржано због тога што није било доказа да је тужени био уредно позван; на рочишту за главну расправу 8. јула 2009. године изведен је доказ саслушањем тужиље као парничне странке и одређено је биолошко вештачење ДНК методом; а на рочишту од 21. октобра 2009. године одређено је медицинско (гинеколошко) вештачење ради утврђивања вероватноће зачећа тужиље, овде подноситељке уставне жалбе , које је уједно било и последње рочиште пред Општинским судом у Пожеги, с обзиром на то да је 1. јануара 2010. године почео да се примењује измењени Закон о уређењу судова којим је измењена надлежност за поступање у првом степену у парницама ради оспоравања и утврђивања очинства и материнства. Пред Вишим судом у Ужицу конкретни првостепени парнични поступак је настављен и прво рочиште било је заказано и одржано 4. фебруара 2010. године; након тога, а до доношења првостепене пресуде П2. 2/10 од 21. фебруара 201 1. године одржано је још десет рочишта од укупно тринаест заказаних (једно рочиште није било одржано због одлучивања о захтеву за изузеће који је тужена страна доставила суду непосредно пре рочишт а; друго је суд дописом одложио не наводећи разлог одлагања, а треће није одржано јер пуномоћник туженог није уредно примио позив). На десет одржаних рочишта спроведена су два вештачења (неуропсихијатријско и биолошко) , саслушана је тужиља у својству парничне странке и прибављени су докази о приходима од имовине туженог као и мишљење Органа старатељства у погледу вршења родитељског права.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2. 166/11 од 12. маја 2011. године потврђена је пресуда Вишег суда у Ужицу П2. 2/10 од 21. фебруара 2011. године у ставу првом, другом и четвртом којим а је утврђено да је тужени М.Б. биолошки отац малолетне тужиље М.Г, овде подноситељке уставне жалбе , да ће родитељско право вршити мајка Весна Гавриловић (подноситељка уставне жалбе) , као и у погледу трошкова парничног поступка , док је одлука о обавез и издржавања малолетне тужиље преиначена. Пресудом Врховног касационог суда Рев. 1006/11 од 19. октобра 2011. године одбијена је као неоснована ревизија туженог М.Б. изјављена против другостепене пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 166/11 од 12. маја 2011. године.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава гарантује се сваком право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбом члана 64. став 2. Устава утврђено је да свако дете има право на лично име, упис у матичну књигу рођених, право да сазна своје порекло и право да очува свој идентитет.
Одредбама члана 204. Породичног закона („Службени гласник РС“, број 18/05) , који се примењује од 2. јула 2005. године, између осталог, је прописано: да је поступак у вези са породичним односима хитан ако се односи на дете или родитеља који врши родитељско право (став 1.); да ће суд поступак из става 1 овог члана, по правилу, спровести на највише два рочишта (став 3.); да се прво рочиште заказује тако да се одржи у року од 15 дана од дана када су тужба или предлог примљени у суду (став 4.).
Законом о парничном поступку („Службени лист СФРЈ“, бр. 4/77, 36/77, 36/80, (43/82 и 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 и 35/91 и „Службени лист СРЈ“, бр. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 и 3/02), који је био на снази у време покретања парничних поступ ака, било је прописано: да је суд дужан да настоји да се поступак спроведе без одуговлачења и са што мање трошкова и да онемогући сваку злоупотребу права која странкама припадају у поступку (члан 10.).
Законом о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04, 111/09 и 36/11), који је био на снази у време пресуђења, било је прописано: да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року и да је суд дужан да настоји да се поступак спроведе без одуговлачења и са што мање трошкова (члан 10.).
5. По оцени Уставног суда, подноситељке уставне жалбе истичу повреду права на суђење у разумном року у оба оспорена парнична поступка, наводећи да је поступак утврђивања очинства пред Општинским судом Ивањици у предмету П. 150/04 трајао превише дуго, између осталог и, због тога што се парница у предмету П. 589/03 одуговлачила због незаконитог поступања парничних судова.
6. Испитујући, најпре, постојање процесн их претпоставк и за поступање по уставној жалби подноситељки у погледу оспореног парничног поступка који се водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03, Уставни суд је утврдио да је подноситељка уставне жалбе малолетна М.Г, у оспорен oм поступку имала својств о тужиље и да ју је заступала законски заступник - мајка Весна Гавриловић , овде друга подноситељка уставне жалбе.
Полазећи од тога да је једна од претпоставки за изјављивање уставне жалбе да је изјављује лице о чијим правима и обавезама је одлучивано у поступку који се оспорава уставном жалбом, те имајући у виду да у оспореном парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03 није непосредно одлучивано о правима и обавезама подноситељке Весне Гавриловић, Уставни суд је утврдио да она није активно легитимисан а за подношење уставне жалбе. Стога је, Суд одбацио уставну жалбу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр . 109/07 и 99/11), одлучујући као у тачки 2. изреке.
7. Оцењујући наводе и разлоге уставне жалбе са становишта Уставом зајемченог права на суђење у разумном року, како у погледу парничног поступка вођеног пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03 , тако и у погледу парничног поступка вођеног пред истим судом у предмету П. 150/04, Суд констатује да је период у коме се грађанима Србије јемче права и слободе утврђене Уставом и обезбеђује уставносудска заштита у поступку по уставној жалби почео да тече 8. новембра 2006. године, даном ступања на снагу Устава Републике Србије. Међутим, полазећи од тога да судски поступак по својој природи представља јединствену целину која започиње покретањем поступка, а завршава се доношењем одлуке којом се поступак окончава, Уставни суд је оценио да се ради утврђивања оправданости дужине трајања оспорених поступака мора узети у обзир и стање оба предмета на дан 8. новембра 2006. године, те да су, у конкретном случају, испуњени услови да се приликом оцене да ли се трајање оспорених парничних поступка може сматрати разумним или не, узме у обзир целокупан период од подношења тужби у сваком појединачном оспореном парничном поступку.
У том смислу, Уставни суд, најпре констатује да је оспорени парнични поступак Општинског суда у Ивањици П. 589/03 покренут 6. новембра 2003. године, тужбом подноситељке уставне жалбе малолетне М.Г , ради оспоравања брачног очинства, те да је након оглашавања правноснажности пресуде којом је туженом А.К. било оспорено очинство у поступку П. 589/03, подноситељка уставне жалбе у својству тужиље покренула такође овде оспорени парнични поступак, ради утврђивања очинства против М.Б. пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 150/04, подношењем тужбе 11. марта 2004. године. Међутим, како је у поступку П. 589/03 укинута клаузула правноснажности и дозвољено мешање у спор на страни туженог (решењем П. 589/03 од 30. маја 2005. године), то је Општински суд у Ивањици прекинуо поступак П. 150/04 до правноснажног окончања парнице П. 589/03.
Парнични поступак Општинског суда у Ивањици П. 589/03 правноснажно је окончан решењем Окружног суда у Ужицу Гж. 1714/08 од 2. октобра 2008. године, а пресудом Врховног суда Србије Рев. 2163/09 - Сгзз. 485/09 од 29. октобра 2009. године одбијена је као неоснована ревизија изјављена против тог другостепеног решења.
Прекинути парнични поступак Општинског суда у Ивањици П. 150/04 је, након делегације надлежности, настављен решењем Општинског суда у Пожеги П. 717/08 од 22. јануара 2009. године, а окончан је пресудом Врховног касационог суда Рев. 1006/11 од 19. октобра 2011. године.
7.1. К ада је реч о дужини трајања парничног поступка вођеног пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03, Уставни суд је утврдио да је од подношења тужбе 6. новембра 2003. године, па до доношења ревизијске пресуде 29. октобра 2009. године протекло непуних шест година. Наведено трајање тростепеног парничног поступка само по себи може указивати да је судски поступак окончан у границама разумно прихватљивог трајања поступка. Међутим, при оцењивању да ли је временски рок за одлучивање судова о правима и обавезама странака разуман, Уставни суд сматра да се у сваком конкретном случају, поред саме дужине трајања поступка, мора ценити и сложеност предмета, понашање подносиоца уставне жалбе, поступање судова, као и значај права о коме се расправљало у спорном парничном поступку.
Полазећи од ових критеријума, Уставни суд је утврдио да су подноситељке уставне жалбе, након констатовања правноснажности пресуде Општинског суда у Ивањици П. 589/03 од 27. јануара 2004. године (којом је оспорено брачно очинство туженом А.К.), покренуле нову парницу пред истим судом у предмету П. 150/04, ради утврђивања очинства и обавезе издржавања малолетног детета , а која је прекинута јер је Општински суд у Ивањици решењем П. 589/03 од 30. маја 2005. године укинуо клаузулу правноснажности наведене пресуде и дозволио мешање у спор на страни туженог.
По оцени Уставног суда, у конкретном случају није се радило о спору са нарочито сложеним правним и чињеничним питањима.
У погледу понашања подноситељкe уставне жалбе, Уставни суд је оценио да он a ни на који начин ниje допринел a неразумно дугом трајању оспореног поступка, с обзиром на то да je учествовал a у судском поступку не злоупотебљавајући своја процесна овлашћења.
Оцењујући значај права о коме се расправљало у спорном парничном поступку Општинског суда у Ивањици у предмету П. 589/03, Уставни суд је утврдио да је од одлуке суда у наведеном поступку зависила одлука у прекинутој парници истог суда у предмету П. 150/04 која је покренута ради утврђивања очинства и обавезе издржавања малолетног детета . Дакле, како се у поступку П. 589/03 решавало претходно спорно правно питање из области породичних односа, то је, по оцени Уставног суда, подноситељк а уставне жалбе имала легитиман интерес хитног решавања конкретног предмета.
Оцењујући поступање парничних судова у предмету П. 589/03 Уставни суд је нашао да се шестогодишње трајање парнице из области породичних односа превасходно може ставити на терет Општинском суду у Ивањици, који је учинио низ пропуста на које се у уставној жалби оправдано указује. Неправилности у раду Општинског суда у Ивањици огледају се, пре свега, у чињеници да је суд најпре, огласио правноснажност пресуде која је имала недостатаке, а који су исправљени тек по налогу Окружног суда у Ужицу, и то две године након доношења пресуде (пресуда је била донета 27. јануара 2004. године, а исправљена је решењем од 10. марта 2006. године у поступку који је уследио након укидања клаузуле правноснажности наведене пресуде). Надаље, Општински суд у Ивањици је више пута у току поступка достављао непотпуне и некомплетне списе предмета другостепеном суду на одлучивање о жалбама изјављеним против првостепених одлука, због чега их је другостепени суд враћао ради отклањања процесних недостатака који су онемогућавали поступање другостепеног суда. Примера ради, услед оваквих процесних пропуста првостепеног суда , о жалбама изјављеним против решења П. 589/03 од 30. маја 2005. године другостепени суд је одлучио тек 26. новембра 2007. године ( чињенично стање које се тиче неправнилности у раду првостепеног суда који су онемогућавали поступање другостепеног ближе су описани у тачки 3.1. образложења ов е одлуке, те их није нужно понављати).
Полазећи од наведеног, а имајући у виду природу спорног односа као и околност да је у поступку П. 589/03 решавано претходно правно питање од којег је зависила одлука у парници П. 150/04, која је због предмета спора из области породичних односа такође налагала потребу хитног решавања, Уставни суд је утврдио да је, тужиљи, овде малолетној подноситељки уставне жалбе , у парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03 повређено право на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава, па је уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду и одлучио као у тачки 1. изреке.
7.2. Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта Уставом зајемченог права на суђење у разумном року, а полазећи од утврђених чињеница и околности које се односе на оспорени судски поступак вођен пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 150/04 (касније пред Општинским судом у Пожеги у предмету П. 717/08 и Вишим судом у Ужицу у предмету П2. 2/10), Уставни суд је утврдио да је парнични поступак покренут 11. марта 2004. године, подношењем тужбе Општинском суду у Ивањици и да је окончан пресудом Врховног касационог суда Рев. 1006/11 од 19. октобра 2011. године .
Када је реч о дужини трајања оспореног парничног поступка, Уставни суд је утврдио да је предметни поступак трајао више од седам година, с тим што је био у оправданом прекиду непуне четири године.
Имајући у виду наведено, те околност да је у предметном поступку одлучивано у три судске инстанце, Уставни суд је, руководећи се својом праксом, али и праксом Европског суда за људска права, оценио да je оспорени парнични поступ ак окончан у оквиру граница разумне дужине трајања.
С обзиром на изложено, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', бр. 109/07 и 99/11), уставну жалбу одбио као неосновану, одлучујући као тачки 3. изреке.
8. У погледу истакнуте повреде права детета, Уставни суд је оценио да подноситељкe уставне жалбе повреду права из члана 64. став 2. Устава заснивају на повреди права на суђење у разумном року у оспореним парничн им поступ цима, што произлази из њихових навода да ни после шест година од оспореног брачног очинства још увек није утврђено ко је отац малолетне М.Г.
Имајући у виду да је Уставни суд утврдио повреду права на суђење у разумном року у парничном поступку у којем је одлучивано о претходном спорном правном питању, од чијег је решења зависила одлука у парници вођеној ради утврђивања очинства, Суд је нашао да су основани наводи уставне жалбе о повреди права детета из члана 64. став 2. Устава , па је уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду и одлучио као у тачки 1. изреке.
9. На основу члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 4. изреке одлучио да се правично задовољење подноситељке уставне жалбе малолетне М.Г. због утврђених повреда права на суђење у разумном року и права детета, у парничном поступку који се водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 589/03, оствари досуђивањем накнаде нематеријалне штете у износу од 600 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате.
Приликом одлучивања о висини накнаде нематеријалне штете коју је претрпела подноситељка уставне жалбе због утврђених повреда уставних права, Уставни суд је ценио све околности од значаја у конкретном случају, а посебно дужину оспореног судског поступка. При одмеравању висине накнаде нематеријалне штете Уставни суд је имао у виду досадашњу праксу овог суда и Европског суда за људска права, социјалне и економске прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете.
10. На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/07, 27/07 и 76/11), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић