Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Горан Илић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Радомира Бранковића из села Бусур, општина Петровац на Млави, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 16. јануара 2013. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Радомира Бранковића и утврђује да су решењем Основног суда у Пожаревцу -Судска јединица у Петровцу на Млави И. 2660/10 од 14. маја 2010. године и решењем Основног суда у Пожаревцу Ипв. 112/10 од 30. јула 2010. године повређен и право подносиоца на судску заштиту зајемчено одредбом члана 22. став 1. Устава Републике Србије и право на имовину зајемчено одредб ама члана 58. ст . 1. и 2. Устава.
2. Одбацује се уставна жалба подносиоца изјављена против записника Општинског суда у Петровцу И. 202/05 од 14. јуна 2005. године.
3. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Републике Србије".
2. Одбацује се уставна жалба подносиоца изјављена против записника Општинског суда у Петровцу И. 202/05 од 14. јуна 2005. године.
3. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Републике Србије".
О б р а з л о ж е њ е
1. Радомир Бранковић из села Бусур, општина Петровац на Млави , је 20. октобра 2010. године, преко пуномоћника Драгутина Видосављевића, адоката из Лесковца, поднео Уставном суду уставну жалбу против записникa Општинског суда у Петровцу на Млави И. 202/05 о 14. јуна 2005. године, решењ a Основног суда у Пожаревцу -Судска јединица у Петровцу на Млави И. 2660/10 од 14. маја 2010. године и решењ a Основног суда у Пожаревцу Ипв. 112/10 од 30. јула 2010. године , због повреде права на судску заштиту зајемченог одредбом члана 22. став 1. Устава Републике Србије и права на имовину зајемченог одредбом члана 58. ст. 1. и 2. Устава.
Подносилац уставне жалбе је навео: да је 12. априла 1996. године од предузећа „Југометал“ из Свилајнца купио трактор марке ИМТ 5391235, који је регистровао на своје име, на основу потврде о техничкој исправности; да се пред Општинским судом у Петровцу на Млави водио извршни поступак по предлогу извршног повериоца Раде Драгомировић против извршног дужника Јовице Јанковића и да је у току спровођења извршења, приликом пописа у кући подносиоца уставне жалбе, 14. јуна 2005. године записнички констатовано да извршни дужник није присутан у његовом домаћинству; да је том приликом пописан и заплењен трактор подносиоца који је у његовој својини и државини, те да му је трактор одузет; да је подносилац водио парницу ради утврђења права својине против извршног повериоца и извршног дужника ; да је правноснажном пресудом Општинског суд а у Петровцу на Млави П. 371/2005 од 29. септембра 2005. године утврђено да је подносилац уставне жалбе власник трактора који је судски извршитељ у извршном поступку пописао и одузео ради намирења потраживања извршног повериоца ; да је подносилац више пута указивао извршном суду на неправилности при спровођењу извршења, а да је првостепени суд тек по његовом захтеву од 29. јуна 2009. године донео решење И. 202/04 од 28. септембра 2009. године, којим је одбио захтев за отклањање неправилности у поступку извршења у предмету И. 202/04; да је веће првостепеног суда, одлучујући о приговору подносиоца решењем Ипв. 19/09 од 1. децембра 2009. године укинуло наведено првостепено решење и предмет вратило првостепеном суду на поновно одлучивање; да је оспореним решењем првостепеног суда И. 2660/10 од 14. маја 2010. године поново одбијен захтев подносиоца за отклањање неправилности у поступку извршења И. 202/04; да је веће првостепеног суда оспореним решењем Ипв. 112/2010 од 30. јула 2010. године одбило приговор подносиоца и потврдило првостепено решење , наводећи да је предметни трактор пописан у домаћинству извршног дужника, а не у домаћинству подносиоца уставне жалбе, што је утврђено из записника о попису И. 202/04 од 14. јуна 2005. године; да се ради заштите свог права подносилац обраћао представкама председницима О пштинског суда у Петровцу, Основног суда у Пожаревцу и Окружног суда у Пожаревцу , као и Министарству правде Републике Србије . Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, поништи оспорена решења и да нареди отклањање штетних последица.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је извршио увид у целокупну документацију приложену као доказ уз уставну жалбу и у списе предмета Општинског суда у Петровцу на Млави И. 202/04 (сада Основног суда у Пожаревцу -Судска јединица у Петровцу на Млави И. 2660/10), те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Општински суд у Петровцу на Млави је , одлучујући о предлогу за извршење извршног повериоца Раде Драгомировић из Бусура, против извршног дужника Јовице Јанковића из Бусура , донео решење о извршењу И. 202/04 од 24. маја 2004. године, ради наплате новчаног потраживања по основу правноснажне и извршне пресуде Општинског суда у Петровцу на Млави К. 77/03 од 19. фебруара 2004. године , на име трошкова кривичног поступка у износу од 62.920,00 динара , са законском затезном каматом почев од 19. фебруара 2004. године до исплате , и то пописом, пленидбом и продајом покретних ствари које се налазе у домаћинству извршног дужника.
У записнику о попису и процени покретних ствари од 14. јуна 2005. године констатовано је , да је у дворишту подносиоца уставне жалбе заплењен трактор, марке „Ferguson-539“, црвене боје, регистарске ознаке СО Петровац 81-92, након чега је истеран из дворишта и поред противљења подносиоца који је одбио да преда саобраћајну књижицу за трактор. Подносилац је том приликом изјавио да извршни дужник Јовица Јовановић не живи у његовом домаћинству и да се налази у Свилајнцу.
По налогу Општинског суда у Петровцу, предметни трактор је ускладиштен на плацу стоваришта „Аграр“ Д .О.О. из Петровца.
Подносилац уставне жалбе је дописима и приговорима упућеним Општинском суду у Петровцу на Млави указивао на неправилности у спровођењу извршења , а поднеском од 22. августа 2005. године је обавестио суд да је поднео тужбу са предлогом за одређивање привремене мере Општинском суду у Петровцу на Млави против извршног дужника и извршног повериоца, као тужених. Подносилац је у поднесцима од 5. децембра 2005. године, 9. јануара и 21. фебруара 2006. године ист акао приговор недопуштености извршења. Општински суд у Петровцу на Млави је дописом И. 202/04 од 1. марта 2006. године обавестио подносиоца да не може поступати по његовом приговору, због тога што се у овом поступку извршења примењују одредбе раније важећег Закона о извршном поступку, по коме приговор трећег лица није дозвољен, те да све наводе из приговора може доказивати у парничном поступку. У поднеску од 28. априла 2006. године извршни дужник је потврдио да је Радомир Бранковић, овде подносилац уставне жалбе, власник спорног трактора на коме је одређено извршење.
Подносилац уставне жалбе је 24. јуна 2009. године поново поднео захтев Општинском суду у Петровцу на Млави ради отклањања неправилности у извршном поступку И. 202/04, због одузимања трактора.
Општински суд у Петровцу на Млави је решењем И. 202/04 од 28. септембра 2009. године одбио као неоснован наведени захтев, али је веће Општинског суда у Петровцу решењем Ипв. 19/09 од 1. децембра 2009. године укинуло ово првостепено решење и списе предмета вратило извршном суду на поновни поступак. У поновном поступку, Основни суд у Пожаревцу - Судска јединица у Петровцу на Млави је оспореним решењем И. 2660/10 од 14. маја 2010. године одбио као неоснован захтев Радомира Бранковића за отклањање неправилности у поступку извршења тог суда И. 2660/10 (стари број предмета И. 202/04), наводећи да је попис спорног трактора у поступку извршења спроведен на основу одредбе члана 68. старог Закона о извршном поступку, којим је било прописано да се могу пописати ствари које се налазе у државини дужника, као и његове ствари које се налазе у државини повериоца, те да је извршни дужник био у домаћинству Радомира Бранковића.
Веће Основног суд а у Пожаревцу је оспореним решењем Ипв. 112/2010 од 30. јула 2010. године одбило као неоснован приговор подносиоца изјављен против решења Основног суд а у Пожаревцу - Судска јединица у Петровц у на Млави И. 2660/10 од 14. маја 2010. године. У образложењ у оспореног другостепеног решења се наводи: да нису постојале неправилности приликом спровођења извршења; да је спорни трактор пописан и одузет у свему у складу са одредбама Закона о извршном поступку; да подносилац у приговору заправо истиче чињенице које се односе на то да је сп орни трактор у својини трећег лица; да приговор трећег лица, као посебан институт, није предвиђен одредбама Закона о извршном поступку по коме се спроводи овај поступак извршења ; да подносилац приговора може у парничном поступку потраживати од дужника у чијем је домаћинству пописан и заплењен спорни трактор, накнаду штете у случају да наведени трактор буде продат у поступку извршења.
У даљем току извршног поступка у предмету И. 2660/10, извршена је усмена јавна продаја покретних ствари извршног дужника Јовице Јанковића 18. октобра 2011. године, и то трактора ИМТ 539. Закључком Основног суда у Пожаревцу -Судска јединица у Петровцу на Млави И. 2660/10 од 26. октобра 2011. године од износа добијеног продајом ствари извршног дужника делимично је намирен извршни поверилац и намирени су трошкови складиштења предметног трактора.
Решењем Основног суда у Пожаревцу - Судска јединица у Петровцу на Млави И.2660/10 од 9. новембра 2011. године, у складу са одредбом члана 77. Закона о извршном поступку , закључен је извршни поступак наплатом потраживања извршног повериоц а, и то продајом покретне ствари.
Подносилац уставне жалбе је, ради остварења својих права на спорном трактору, водио парнични поступак против извршног дужника и извршног повериоца, као тужених. Пресудом Општинског суд а у Петровцу на Млави П. 371/05 од 29. септембра 2005. године , у ставу првом изреке , утврђено је право својине тужиоца на трактору, марке ИМТ, тип 539, број шасије 601283713, број мотора Т40403, регистарске ознаке СО Петровац 81- 92, што су тужени извршни дужник и извршни поверилац дужни признати. Ставом трећим изреке наведене пресуде одбачена је тужба тужиоца у делу тужбеног захтева којим је тражио да се утврди „да је извршење по предмету Општинског суда у Петровцу И. 202/04, које се односи на попис ради продаје и одузимања овог трактора недопустиво, те да су тужени дужни да наведени трактор предају у својину и државину тужиоцу“.
Одлучујући о жалби тужиоца, овде подносиоца уставне жалбе, Окружни суд у Пожаревцу је решењем Гж. 630/06 од 22. новембра 2006. године делимично одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио пресуду Општинског суда у Петровцу П. 371/05 од 29. септембра 2005. године у ставу трећем изреке , у односу на одбачај тужбе тужиоца којом је тражио да се утврди да је недопустиво извршење одређено решењем истог суда И. 202/04 , које се односи на попис ради продаје и одузимање трактора, марке ИМТ, регистарске ознаке СО Петровац 81- 92. Ставом другим изреке овог решења је констатовано да се ожалбена пресуда укида у ставу трећем изреке у односу на предају у државину спорног трактора тужиоцу и у ставу другом изреке којим је одлучивао о трошковима поступка, па су списи предмета враћени првостепеном суду на поновно суђење . Побијана пресуда је остала неизмењена у ставу првом изреке. У поновном поступку , Општински суд у Петровцу на Млави је пресудом П. 740/06 од 10. јануара 2007. године одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавежу тужени да му предају у државину трактор марке ИМТ, регистарске ознаке СО Петровац 81-92, а Окружни суд у Пожаревцу је пресудом Гж. 481/07 од 23. марта 2007. године, потврдио наведену првостепену пресуду, с обзиром на то да се спорни трактор не налази у државини тужених.
Подносилац уставне жалбе је водио и парничн и поступак ради чинид бе против тужених Републике Србије и Стоваришта „Аграр“ Д.О.О. из Петровца. Пресудом Општинског суд а у Пожаревцу П. 1197/07-55 од 12. марта 2008. године је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се тужени обавежу да му предају у државину трактор, марке ИМТ, тип 539, број шасије 601283713, број мотора Т40403, регистарске ознаке СО Петровац 81-92, те да се обавежу да солидарно накнаде трошкове поступка тужиоцу.
Одлучујући о жалби тужиоца, овде подносиоца уставне жалбе, Окружни суд у Пожаревцу је пресудом Гж. 698/08 од 19. маја 2008. године одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио пресуду Општинског суда у Пожаревцу П. 1197/07-55 од 12. марта 2008. године. У образложењу другостепене пресуде је наведено: да је првостепени суд правилно нашао да друготужени није пасивно легитимисан у овој правној ствари, јер спорни трактор држи према упутству првотуженог, те да је у том смислу само детентор, тј. да врши фактичку власт на спорном трактору за другога, а не за себе; да тужилац своје право на повраћај државине на спорном трактору може остварити само у извршном поступку пред Општинским судом у Петровцу на Млави у предмету И. 202/04, а да ће одговорност за евентуално незаконит и непрописан рад у овом извршном предмету сносити Република Србија, у смислу члана 172. Закона о облигационим односима, као и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана 1. Протокола 1 уз Конвенцију .
4. Законом о извршном поступку ( "Службени лист СРЈ", бр. 28/2000, 73/2000 и 71/0 1), који се примењује у поступку у коме су донета оспорена решења, било је прописано: да поједини изрази употребљени у овом закону имају следећа значења – и зраз "учесник" означава лице које у поступку извршења или обезбеђења остварује неко своје право или правни интерес, а није странка у поступку (члан 15. тачка 5); да странка или учесник у поступку могу поднеском тражити од суда да се отклони неправилност коју је службено лице учинило у спровођењу извршења, као и да ће по захтеву из става 1. овог члана, ако је подносилац то предложио, суд донети решење у року од три дана од дана пријема поднеска (члан 48.); да се н а решење донесено у спровођењу извршења може уложити приговор, ако овим законом није одређено да приговор није дозвољен (члан 49. став 3.); да се могу пописати ствари које се налазе у државини дужника, као и његове ствари које се налазе у државини повериоца, да се дужникове ствари које се налазе у државини трећег лица могу пописати само са пристанком тог лица, а ако треће лице не пристаје на попис, суд ће на повериоца, ако овај то предложи, пренети дужниково право на предају ствари (члан 123) (члан 68.) ; да се извршење ради предаје једне или више одређених ствари које се налазе код дужника спроводи тако што службено лице одузима те ствари од дужника и предаје их уз потврду повериоцу, да се по одредби става 1. овог члана извршење спроводи и кад се ствари налазе код трећег лица, које је вољно да их преда службеном лицу, а ако треће лице није вољно да ствари преда, поверилац може суду предложити да на њега пренесе дужниково потраживање према трећем лицу на предају ствари, као и да се на поступак по предлогу из става 3. овог члана примењују одредбе овог закона о извршењу на потраживању да се предају покретне ствари ( чл. 122. до 126 .) (члан 193.) .
Одредбом члана 304. Закона о извршном поступку ( "Службени гласник РС", број 125/04) било је прописано да ће се поступци извршења и обезбеђења започети до дана ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о извршном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 28/ 2000, 73/2000 и 71/01).
5. Подносилац уставне жалбе сматра да му је оспореним решењима Основног суда у Пожаревцу повређено прав о на имовину, јер је суд одбио да отклони неправилности које су настале у извршном поступку у коме је подносиоцу пописан и заплењен трактор, који је био у његовој својини и државини, иако није био извршни дужник и са извршним дужником није живео истом домаћинству, а заплени трактора се противио.
Одредбама члана 58. Устава, поред осталог, утврђено је: да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (став 1 .); да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне (став 2.).
На основу чињеница и околности овог случаја, Уставни суд је несумњиво утврдио: да је извршни поступак који је претходио подношењу уставне жалбе вођен против Јовице Јанковића, зета подносиоца уставне жалбе, као извршног дужника; да је извршење одређено пописом, пленидбом и продајом покретних ствари које се налазе у домаћинству извршног дужника; да је 14. јуна 2005. године судски извршитељ приступио попису и процени ствари у домаћинству подносиоца; да је том приликом у дворишту подносиоца пописан и заплењен трактор; да се подносилац противио одузимању трактора истичући да је његов власник и одбивши да преда саобраћајну књижицу; да подносилац није у државини спорног трактора од 2005. године, а да се више пута обраћао суду захтевима да му се трактор врати и да се извршење прогласи недопуштеним; да је извршни дужник још 28. априла 2006. године обавестио извршни суд о томе да трактор на коме је одређено извршење припада подносиоцу; да је подносилац против извршног дужника и извршног повериоца водио парнични поступак у коме је 2006. године правоснажном одлуком утврђено да је подносилац власник предметног трактора; да је, по спроведеној усменој јавној продаји од 18. октобра 2011. године, спорни трактор продат и да је решењем Основног суда у Пожаревцу - Судска јединица у Петровцу на Млави И. 2660/10 од 9. новембра 2011. године закључен извршни поступак наплатом потраживања према извршном повериоцу, и то продајом покретне ствари.
Сагласно одредбама Закона о извршном поступку из 2000. године, који се примењивао у конкретном случају, службено лице је у извршном поступку могло пописати само ствари извршног дужника које се налазе код њега или код трећег лица ако оно на то пристане (члан 68.), а исти принцип се односио и на спровођење извршења предајом ствари (члан 193.).
У конкретном случају је од подносиоца уставне жалбе, као трећег лица у извршном поступку, без његовог пристанка, службено лице одузело трактор чији је власник подносилац, а не извршни дужник.
Одредбом члана 48. Закона о извршном поступку из 2000. године било је предвиђено да странка или учесник у поступку може поднети захтев за о тклањање неправилности коју је службено лице учинило у спровођењу извршења. Из тога следи да се захтев могао поднети све дотле док се извршни поступак не оконча. Неправилности су могле бити учињене одлукама и радњама службеног лица , односно судског извршитеља , и то, пре свега, онима против којих није било дозвољено друго правно средство, као што је приговор . Суд је био дужан да решењем утврди неправилности и да их отклони, односно да наложи њихово отклањање уколико су неправилности последица одлука и радњи службеног лица, односно судског извршитеља.
Уставни суд налази да је одредба члана 48. раније важећег Закона о извршном поступку управо пружала могућност трећим лицима , односно „учесницима“, да заштите своја права отклањањем неправилности коју је службено лице учинило у спровођењу извршења, те је ту могућност покушао да искористи и подносилац уставне жалбе у својству трећег лица , али без успеха. Подносилац је и на друге начине покушао да заштити своја права у извршном поступку, а такође је водио и два парнична поступка.
Наиме, Уставни суд је утврдио да је након пленидбе трактора 14. јуна 2005. године, подносилац уставне жалбе допис ом од 11. јула 2005. године указао Општинском суду у Петровцу на Млави на неправилности у спровођењу извршења, а поднеском од 2 2. августа 2005. године обавестио је суд да је поднео тужбу, са предлогом за одређивање привремене мере , Општинском суду у Петровцу на Млави, против извршног дужника и извршног повериоца. У поднесцима од 5. децембра 2005. године, 9. јануара и 21. фебруара 2006. године подносилац је истакао приговор недопуштености извршења, али га је Општински суд у Петровцу дописом И. 202/04 од 1. марта 2006. године обавестио да не може поступати по његовом приговору, због тога што се у овом поступку извршења примењују одредбе раније важећег Закона о извршном поступку, а по коме приговор трећег лица није дозвољен, те да све наводе из приговора може доказивати у парничном поступку. Осим тога, чак је и извршни дужник у поднеску од 28. априла 2006. године истакао да је власник пописаног трактора подносилац уставне жалбе. Подносилац је 24. јуна 2009. године истакао захтев за отклањање неправилности у поступку извршења у предмету И. 202/04 и уз исти доставио другостепено решење Окружног суда у Пожаревцу Гж. 630/06 од 22. новембра 2006. године којим је одлучено о жалби подносиоца против пресуде Општинског суда у Петровцу на Млави П. 371/05 од 29. септембра 2009. године , а којом је утврђено да је подносилац власник спорног тракотра.
Међутим, извршни суд је у оспореним актима игнориса о наводе из поднесака и захтева подносиоца уставне жалбе и указивање на неправилности које је службено лице тог органа, тј. судски извршитељ учинио у спровођењу извршења у предмету И. 202/04 , оцењујући да је спорни трактор пописан и одузет у свему у складу са одредбама Закона о извршном поступку, а да подносилац може у парничном поступку од извршног дужника тражити накнаду штете.
У парничном поступку који је подносилац водио против Републике Србије и Стоваришта „Аграр“ Д.О.О. из Петровца на Млави правноснажно је одбијен тужбени захтев подносиоца за предају трактора и подносилац је упућен да своје право на повраћај државине оствари у извршном поступку. Већ је наведено да се подносилац уставне жалбе обратио парничном суду, јер није остварио заштиту одузетог права својине у извршном поступку.
Имајући у виду све изложено, Уставни суд је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе оспореним решењима повређено право на судску заштиту зајемчено одредбом члана 22. став 1. Устава, која подносиоцу није пружена, иако му је повређено право на имовину зајемчено чланом 58. ст. 1. и 2. Устава, те је применом одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одлучио као у тачки 1. изреке.
6. Одлучујући о начину отклањања штетних последица због утврђених повреда уставних права, Уставни суд је оценио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због констатованих повред а права оствари објављивањем ове одлуке у "Службеном гласнику Републике Србије". Таква одлука је донета у границама захтева постављеног у уставној жалби, с обзиром на то да је извршни поступак који се водио пред Општинским судом у Петровцу на Млави, касније Основним судом у Пожаревцу-Судска јединица у Петровцу на Млави закључен, као у тачки 3. изреке.
7. Одлучујући о повреди права на судску заштиту зајемченом одредбом члана 22. став 1. Устава у односу на оспорени записник Општинског суда у Петровцу И. 202/04 од 14. јуна 2005. године, Уставни суд је утврдио да се не ради о појединачном акту из члана 170. Устава, јер њиме није одлучивано о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе. Записник се саставља о важним радњама предузетим на рочишту или ван рочишта, а у овом случају су то били попис и пленидба покретних ствари. Стога је Уставни суд, применом одредбе члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио уставну жалбу у овом делу, јер не постоје претпоставке за вођење поступка и одлучивање утврђене Уставом, одлучујући као у тачки 2. изреке.
8. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.
Подносилац уставне жалбе је навео: да је 12. априла 1996. године од предузећа „Југометал“ из Свилајнца купио трактор марке ИМТ 5391235, који је регистровао на своје име, на основу потврде о техничкој исправности; да се пред Општинским судом у Петровцу на Млави водио извршни поступак по предлогу извршног повериоца Раде Драгомировић против извршног дужника Јовице Јанковића и да је у току спровођења извршења, приликом пописа у кући подносиоца уставне жалбе, 14. јуна 2005. године записнички констатовано да извршни дужник није присутан у његовом домаћинству; да је том приликом пописан и заплењен трактор подносиоца који је у његовој својини и државини, те да му је трактор одузет; да је подносилац водио парницу ради утврђења права својине против извршног повериоца и извршног дужника ; да је правноснажном пресудом Општинског суд а у Петровцу на Млави П. 371/2005 од 29. септембра 2005. године утврђено да је подносилац уставне жалбе власник трактора који је судски извршитељ у извршном поступку пописао и одузео ради намирења потраживања извршног повериоца ; да је подносилац више пута указивао извршном суду на неправилности при спровођењу извршења, а да је првостепени суд тек по његовом захтеву од 29. јуна 2009. године донео решење И. 202/04 од 28. септембра 2009. године, којим је одбио захтев за отклањање неправилности у поступку извршења у предмету И. 202/04; да је веће првостепеног суда, одлучујући о приговору подносиоца решењем Ипв. 19/09 од 1. децембра 2009. године укинуло наведено првостепено решење и предмет вратило првостепеном суду на поновно одлучивање; да је оспореним решењем првостепеног суда И. 2660/10 од 14. маја 2010. године поново одбијен захтев подносиоца за отклањање неправилности у поступку извршења И. 202/04; да је веће првостепеног суда оспореним решењем Ипв. 112/2010 од 30. јула 2010. године одбило приговор подносиоца и потврдило првостепено решење , наводећи да је предметни трактор пописан у домаћинству извршног дужника, а не у домаћинству подносиоца уставне жалбе, што је утврђено из записника о попису И. 202/04 од 14. јуна 2005. године; да се ради заштите свог права подносилац обраћао представкама председницима О пштинског суда у Петровцу, Основног суда у Пожаревцу и Окружног суда у Пожаревцу , као и Министарству правде Републике Србије . Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, поништи оспорена решења и да нареди отклањање штетних последица.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је извршио увид у целокупну документацију приложену као доказ уз уставну жалбу и у списе предмета Општинског суда у Петровцу на Млави И. 202/04 (сада Основног суда у Пожаревцу -Судска јединица у Петровцу на Млави И. 2660/10), те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Општински суд у Петровцу на Млави је , одлучујући о предлогу за извршење извршног повериоца Раде Драгомировић из Бусура, против извршног дужника Јовице Јанковића из Бусура , донео решење о извршењу И. 202/04 од 24. маја 2004. године, ради наплате новчаног потраживања по основу правноснажне и извршне пресуде Општинског суда у Петровцу на Млави К. 77/03 од 19. фебруара 2004. године , на име трошкова кривичног поступка у износу од 62.920,00 динара , са законском затезном каматом почев од 19. фебруара 2004. године до исплате , и то пописом, пленидбом и продајом покретних ствари које се налазе у домаћинству извршног дужника.
У записнику о попису и процени покретних ствари од 14. јуна 2005. године констатовано је , да је у дворишту подносиоца уставне жалбе заплењен трактор, марке „Ferguson-539“, црвене боје, регистарске ознаке СО Петровац 81-92, након чега је истеран из дворишта и поред противљења подносиоца који је одбио да преда саобраћајну књижицу за трактор. Подносилац је том приликом изјавио да извршни дужник Јовица Јовановић не живи у његовом домаћинству и да се налази у Свилајнцу.
По налогу Општинског суда у Петровцу, предметни трактор је ускладиштен на плацу стоваришта „Аграр“ Д .О.О. из Петровца.
Подносилац уставне жалбе је дописима и приговорима упућеним Општинском суду у Петровцу на Млави указивао на неправилности у спровођењу извршења , а поднеском од 22. августа 2005. године је обавестио суд да је поднео тужбу са предлогом за одређивање привремене мере Општинском суду у Петровцу на Млави против извршног дужника и извршног повериоца, као тужених. Подносилац је у поднесцима од 5. децембра 2005. године, 9. јануара и 21. фебруара 2006. године ист акао приговор недопуштености извршења. Општински суд у Петровцу на Млави је дописом И. 202/04 од 1. марта 2006. године обавестио подносиоца да не може поступати по његовом приговору, због тога што се у овом поступку извршења примењују одредбе раније важећег Закона о извршном поступку, по коме приговор трећег лица није дозвољен, те да све наводе из приговора може доказивати у парничном поступку. У поднеску од 28. априла 2006. године извршни дужник је потврдио да је Радомир Бранковић, овде подносилац уставне жалбе, власник спорног трактора на коме је одређено извршење.
Подносилац уставне жалбе је 24. јуна 2009. године поново поднео захтев Општинском суду у Петровцу на Млави ради отклањања неправилности у извршном поступку И. 202/04, због одузимања трактора.
Општински суд у Петровцу на Млави је решењем И. 202/04 од 28. септембра 2009. године одбио као неоснован наведени захтев, али је веће Општинског суда у Петровцу решењем Ипв. 19/09 од 1. децембра 2009. године укинуло ово првостепено решење и списе предмета вратило извршном суду на поновни поступак. У поновном поступку, Основни суд у Пожаревцу - Судска јединица у Петровцу на Млави је оспореним решењем И. 2660/10 од 14. маја 2010. године одбио као неоснован захтев Радомира Бранковића за отклањање неправилности у поступку извршења тог суда И. 2660/10 (стари број предмета И. 202/04), наводећи да је попис спорног трактора у поступку извршења спроведен на основу одредбе члана 68. старог Закона о извршном поступку, којим је било прописано да се могу пописати ствари које се налазе у државини дужника, као и његове ствари које се налазе у државини повериоца, те да је извршни дужник био у домаћинству Радомира Бранковића.
Веће Основног суд а у Пожаревцу је оспореним решењем Ипв. 112/2010 од 30. јула 2010. године одбило као неоснован приговор подносиоца изјављен против решења Основног суд а у Пожаревцу - Судска јединица у Петровц у на Млави И. 2660/10 од 14. маја 2010. године. У образложењ у оспореног другостепеног решења се наводи: да нису постојале неправилности приликом спровођења извршења; да је спорни трактор пописан и одузет у свему у складу са одредбама Закона о извршном поступку; да подносилац у приговору заправо истиче чињенице које се односе на то да је сп орни трактор у својини трећег лица; да приговор трећег лица, као посебан институт, није предвиђен одредбама Закона о извршном поступку по коме се спроводи овај поступак извршења ; да подносилац приговора може у парничном поступку потраживати од дужника у чијем је домаћинству пописан и заплењен спорни трактор, накнаду штете у случају да наведени трактор буде продат у поступку извршења.
У даљем току извршног поступка у предмету И. 2660/10, извршена је усмена јавна продаја покретних ствари извршног дужника Јовице Јанковића 18. октобра 2011. године, и то трактора ИМТ 539. Закључком Основног суда у Пожаревцу -Судска јединица у Петровцу на Млави И. 2660/10 од 26. октобра 2011. године од износа добијеног продајом ствари извршног дужника делимично је намирен извршни поверилац и намирени су трошкови складиштења предметног трактора.
Решењем Основног суда у Пожаревцу - Судска јединица у Петровцу на Млави И.2660/10 од 9. новембра 2011. године, у складу са одредбом члана 77. Закона о извршном поступку , закључен је извршни поступак наплатом потраживања извршног повериоц а, и то продајом покретне ствари.
Подносилац уставне жалбе је, ради остварења својих права на спорном трактору, водио парнични поступак против извршног дужника и извршног повериоца, као тужених. Пресудом Општинског суд а у Петровцу на Млави П. 371/05 од 29. септембра 2005. године , у ставу првом изреке , утврђено је право својине тужиоца на трактору, марке ИМТ, тип 539, број шасије 601283713, број мотора Т40403, регистарске ознаке СО Петровац 81- 92, што су тужени извршни дужник и извршни поверилац дужни признати. Ставом трећим изреке наведене пресуде одбачена је тужба тужиоца у делу тужбеног захтева којим је тражио да се утврди „да је извршење по предмету Општинског суда у Петровцу И. 202/04, које се односи на попис ради продаје и одузимања овог трактора недопустиво, те да су тужени дужни да наведени трактор предају у својину и државину тужиоцу“.
Одлучујући о жалби тужиоца, овде подносиоца уставне жалбе, Окружни суд у Пожаревцу је решењем Гж. 630/06 од 22. новембра 2006. године делимично одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио пресуду Општинског суда у Петровцу П. 371/05 од 29. септембра 2005. године у ставу трећем изреке , у односу на одбачај тужбе тужиоца којом је тражио да се утврди да је недопустиво извршење одређено решењем истог суда И. 202/04 , које се односи на попис ради продаје и одузимање трактора, марке ИМТ, регистарске ознаке СО Петровац 81- 92. Ставом другим изреке овог решења је констатовано да се ожалбена пресуда укида у ставу трећем изреке у односу на предају у државину спорног трактора тужиоцу и у ставу другом изреке којим је одлучивао о трошковима поступка, па су списи предмета враћени првостепеном суду на поновно суђење . Побијана пресуда је остала неизмењена у ставу првом изреке. У поновном поступку , Општински суд у Петровцу на Млави је пресудом П. 740/06 од 10. јануара 2007. године одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавежу тужени да му предају у државину трактор марке ИМТ, регистарске ознаке СО Петровац 81-92, а Окружни суд у Пожаревцу је пресудом Гж. 481/07 од 23. марта 2007. године, потврдио наведену првостепену пресуду, с обзиром на то да се спорни трактор не налази у државини тужених.
Подносилац уставне жалбе је водио и парничн и поступак ради чинид бе против тужених Републике Србије и Стоваришта „Аграр“ Д.О.О. из Петровца. Пресудом Општинског суд а у Пожаревцу П. 1197/07-55 од 12. марта 2008. године је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се тужени обавежу да му предају у државину трактор, марке ИМТ, тип 539, број шасије 601283713, број мотора Т40403, регистарске ознаке СО Петровац 81-92, те да се обавежу да солидарно накнаде трошкове поступка тужиоцу.
Одлучујући о жалби тужиоца, овде подносиоца уставне жалбе, Окружни суд у Пожаревцу је пресудом Гж. 698/08 од 19. маја 2008. године одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио пресуду Општинског суда у Пожаревцу П. 1197/07-55 од 12. марта 2008. године. У образложењу другостепене пресуде је наведено: да је првостепени суд правилно нашао да друготужени није пасивно легитимисан у овој правној ствари, јер спорни трактор држи према упутству првотуженог, те да је у том смислу само детентор, тј. да врши фактичку власт на спорном трактору за другога, а не за себе; да тужилац своје право на повраћај државине на спорном трактору може остварити само у извршном поступку пред Општинским судом у Петровцу на Млави у предмету И. 202/04, а да ће одговорност за евентуално незаконит и непрописан рад у овом извршном предмету сносити Република Србија, у смислу члана 172. Закона о облигационим односима, као и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана 1. Протокола 1 уз Конвенцију .
4. Законом о извршном поступку ( "Службени лист СРЈ", бр. 28/2000, 73/2000 и 71/0 1), који се примењује у поступку у коме су донета оспорена решења, било је прописано: да поједини изрази употребљени у овом закону имају следећа значења – и зраз "учесник" означава лице које у поступку извршења или обезбеђења остварује неко своје право или правни интерес, а није странка у поступку (члан 15. тачка 5); да странка или учесник у поступку могу поднеском тражити од суда да се отклони неправилност коју је службено лице учинило у спровођењу извршења, као и да ће по захтеву из става 1. овог члана, ако је подносилац то предложио, суд донети решење у року од три дана од дана пријема поднеска (члан 48.); да се н а решење донесено у спровођењу извршења може уложити приговор, ако овим законом није одређено да приговор није дозвољен (члан 49. став 3.); да се могу пописати ствари које се налазе у државини дужника, као и његове ствари које се налазе у државини повериоца, да се дужникове ствари које се налазе у државини трећег лица могу пописати само са пристанком тог лица, а ако треће лице не пристаје на попис, суд ће на повериоца, ако овај то предложи, пренети дужниково право на предају ствари (члан 123) (члан 68.) ; да се извршење ради предаје једне или више одређених ствари које се налазе код дужника спроводи тако што службено лице одузима те ствари од дужника и предаје их уз потврду повериоцу, да се по одредби става 1. овог члана извршење спроводи и кад се ствари налазе код трећег лица, које је вољно да их преда службеном лицу, а ако треће лице није вољно да ствари преда, поверилац може суду предложити да на њега пренесе дужниково потраживање према трећем лицу на предају ствари, као и да се на поступак по предлогу из става 3. овог члана примењују одредбе овог закона о извршењу на потраживању да се предају покретне ствари ( чл. 122. до 126 .) (члан 193.) .
Одредбом члана 304. Закона о извршном поступку ( "Службени гласник РС", број 125/04) било је прописано да ће се поступци извршења и обезбеђења започети до дана ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о извршном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 28/ 2000, 73/2000 и 71/01).
5. Подносилац уставне жалбе сматра да му је оспореним решењима Основног суда у Пожаревцу повређено прав о на имовину, јер је суд одбио да отклони неправилности које су настале у извршном поступку у коме је подносиоцу пописан и заплењен трактор, који је био у његовој својини и државини, иако није био извршни дужник и са извршним дужником није живео истом домаћинству, а заплени трактора се противио.
Одредбама члана 58. Устава, поред осталог, утврђено је: да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (став 1 .); да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне (став 2.).
На основу чињеница и околности овог случаја, Уставни суд је несумњиво утврдио: да је извршни поступак који је претходио подношењу уставне жалбе вођен против Јовице Јанковића, зета подносиоца уставне жалбе, као извршног дужника; да је извршење одређено пописом, пленидбом и продајом покретних ствари које се налазе у домаћинству извршног дужника; да је 14. јуна 2005. године судски извршитељ приступио попису и процени ствари у домаћинству подносиоца; да је том приликом у дворишту подносиоца пописан и заплењен трактор; да се подносилац противио одузимању трактора истичући да је његов власник и одбивши да преда саобраћајну књижицу; да подносилац није у државини спорног трактора од 2005. године, а да се више пута обраћао суду захтевима да му се трактор врати и да се извршење прогласи недопуштеним; да је извршни дужник још 28. априла 2006. године обавестио извршни суд о томе да трактор на коме је одређено извршење припада подносиоцу; да је подносилац против извршног дужника и извршног повериоца водио парнични поступак у коме је 2006. године правоснажном одлуком утврђено да је подносилац власник предметног трактора; да је, по спроведеној усменој јавној продаји од 18. октобра 2011. године, спорни трактор продат и да је решењем Основног суда у Пожаревцу - Судска јединица у Петровцу на Млави И. 2660/10 од 9. новембра 2011. године закључен извршни поступак наплатом потраживања према извршном повериоцу, и то продајом покретне ствари.
Сагласно одредбама Закона о извршном поступку из 2000. године, који се примењивао у конкретном случају, службено лице је у извршном поступку могло пописати само ствари извршног дужника које се налазе код њега или код трећег лица ако оно на то пристане (члан 68.), а исти принцип се односио и на спровођење извршења предајом ствари (члан 193.).
У конкретном случају је од подносиоца уставне жалбе, као трећег лица у извршном поступку, без његовог пристанка, службено лице одузело трактор чији је власник подносилац, а не извршни дужник.
Одредбом члана 48. Закона о извршном поступку из 2000. године било је предвиђено да странка или учесник у поступку може поднети захтев за о тклањање неправилности коју је службено лице учинило у спровођењу извршења. Из тога следи да се захтев могао поднети све дотле док се извршни поступак не оконча. Неправилности су могле бити учињене одлукама и радњама службеног лица , односно судског извршитеља , и то, пре свега, онима против којих није било дозвољено друго правно средство, као што је приговор . Суд је био дужан да решењем утврди неправилности и да их отклони, односно да наложи њихово отклањање уколико су неправилности последица одлука и радњи службеног лица, односно судског извршитеља.
Уставни суд налази да је одредба члана 48. раније важећег Закона о извршном поступку управо пружала могућност трећим лицима , односно „учесницима“, да заштите своја права отклањањем неправилности коју је службено лице учинило у спровођењу извршења, те је ту могућност покушао да искористи и подносилац уставне жалбе у својству трећег лица , али без успеха. Подносилац је и на друге начине покушао да заштити своја права у извршном поступку, а такође је водио и два парнична поступка.
Наиме, Уставни суд је утврдио да је након пленидбе трактора 14. јуна 2005. године, подносилац уставне жалбе допис ом од 11. јула 2005. године указао Општинском суду у Петровцу на Млави на неправилности у спровођењу извршења, а поднеском од 2 2. августа 2005. године обавестио је суд да је поднео тужбу, са предлогом за одређивање привремене мере , Општинском суду у Петровцу на Млави, против извршног дужника и извршног повериоца. У поднесцима од 5. децембра 2005. године, 9. јануара и 21. фебруара 2006. године подносилац је истакао приговор недопуштености извршења, али га је Општински суд у Петровцу дописом И. 202/04 од 1. марта 2006. године обавестио да не може поступати по његовом приговору, због тога што се у овом поступку извршења примењују одредбе раније важећег Закона о извршном поступку, а по коме приговор трећег лица није дозвољен, те да све наводе из приговора може доказивати у парничном поступку. Осим тога, чак је и извршни дужник у поднеску од 28. априла 2006. године истакао да је власник пописаног трактора подносилац уставне жалбе. Подносилац је 24. јуна 2009. године истакао захтев за отклањање неправилности у поступку извршења у предмету И. 202/04 и уз исти доставио другостепено решење Окружног суда у Пожаревцу Гж. 630/06 од 22. новембра 2006. године којим је одлучено о жалби подносиоца против пресуде Општинског суда у Петровцу на Млави П. 371/05 од 29. септембра 2009. године , а којом је утврђено да је подносилац власник спорног тракотра.
Међутим, извршни суд је у оспореним актима игнориса о наводе из поднесака и захтева подносиоца уставне жалбе и указивање на неправилности које је службено лице тог органа, тј. судски извршитељ учинио у спровођењу извршења у предмету И. 202/04 , оцењујући да је спорни трактор пописан и одузет у свему у складу са одредбама Закона о извршном поступку, а да подносилац може у парничном поступку од извршног дужника тражити накнаду штете.
У парничном поступку који је подносилац водио против Републике Србије и Стоваришта „Аграр“ Д.О.О. из Петровца на Млави правноснажно је одбијен тужбени захтев подносиоца за предају трактора и подносилац је упућен да своје право на повраћај државине оствари у извршном поступку. Већ је наведено да се подносилац уставне жалбе обратио парничном суду, јер није остварио заштиту одузетог права својине у извршном поступку.
Имајући у виду све изложено, Уставни суд је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе оспореним решењима повређено право на судску заштиту зајемчено одредбом члана 22. став 1. Устава, која подносиоцу није пружена, иако му је повређено право на имовину зајемчено чланом 58. ст. 1. и 2. Устава, те је применом одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одлучио као у тачки 1. изреке.
6. Одлучујући о начину отклањања штетних последица због утврђених повреда уставних права, Уставни суд је оценио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због констатованих повред а права оствари објављивањем ове одлуке у "Службеном гласнику Републике Србије". Таква одлука је донета у границама захтева постављеног у уставној жалби, с обзиром на то да је извршни поступак који се водио пред Општинским судом у Петровцу на Млави, касније Основним судом у Пожаревцу-Судска јединица у Петровцу на Млави закључен, као у тачки 3. изреке.
7. Одлучујући о повреди права на судску заштиту зајемченом одредбом члана 22. став 1. Устава у односу на оспорени записник Општинског суда у Петровцу И. 202/04 од 14. јуна 2005. године, Уставни суд је утврдио да се не ради о појединачном акту из члана 170. Устава, јер њиме није одлучивано о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе. Записник се саставља о важним радњама предузетим на рочишту или ван рочишта, а у овом случају су то били попис и пленидба покретних ствари. Стога је Уставни суд, применом одредбе члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио уставну жалбу у овом делу, јер не постоје претпоставке за вођење поступка и одлучивање утврђене Уставом, одлучујући као у тачки 2. изреке.
8. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић
др Драгиша Б. Слијепчевић