Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 31. октобра 2012. године, донеo
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 17. став 1. тачка 4. и става 4. Закона о становању ("Службени гласник РС", бр. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 и 99/11).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду је поднета иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 17. став 1. тачка 4. и става 4. Закона о становању ("Службени гласник РС", бр. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 и 99/11 ), у делу који се односи на изузимање од откупа по одредбама овог закона стана који се налази у задужбини, односно који је припадао задужбини која би могла да настави са остваривањем циљева ради којих је основана. Истом иницијативом тражена је и оцена уставности и законитости Правилника о задужбинама које нису обновиле рад ("Службени гласник РС", број 48/97), поводом које је Уставни суд формирао посебан предмет. Иницијатор сматра да су оспорене одредбе Закона несагласне са одредбама чл. 3, 4. и 32. и члана 36. став 2. Устава Републике Србије, као и са „главом V“ Устава, али не наводи уставноправне разлоге из којих оспорава одредбе члана 17. став 1. тачка 4. и става 4. Закона о становању, јер се иницијатива, заправо, односи на оспоравање уставности и законитост и наведеног Правилника , а такође сматра, да је примена члана 17. став 1. тачка 4. Закона и оспореног Правилника несагласна са Уставом и законом. Подносилац иницијативе наводи и да му је познато да је Уставни суд о уставности наведених одредаба Закона о становању више пута одлучивао, али сматра да разлози неуставности који се наводе у овој иницијативи нису до сада испитивани. Наиме, према мишљењу иницијатора, оспореним одредбама Закона ускраћено је "право на суд", јер је утврђивање чињеница које су одлучујуће за постојање или непостојање права измештено из судског или било каквог другог поступка у коме заинтересована лица могу да учествују, те им је ускраћено право да износе своје аргумене и ускраћује им се право на непристрасно одлучивање о њиховим захтевима за откуп станова, као и права на делотворан лек. У односу на одредбу члана 17. став 4. Зак она, иницијатор сматра, да се наведеном одредбом Закона установљава надлежност министарства за послове културе да утврди који станови се налазе у задужбини, односно који су припадали задужбини , која би могла да настави са остваривањем циљева ради којих је основана, чиме се омогућава министарству да одлучује у појединачним случајевима, без евен туалног доношења решења на које би заинтересована лица могла да уложе правни лек.
У спроведеном претходном поступку, Уставни суд је утврдио да је одредбом члана 17. став 1. тачка 4. Закона о становању ("Службени гласник РС", бр. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93,53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 , 101/05 и 99/11 ) прописано да се од откупа по одредбама овог закона изузима стан који се налази у задужбини, односно који је припадао задужбини која би могла да настави са остваривањем циљева ради којих је основана, згради подигнутој или купљеној из средстава датих или сакупљених за добротворне и друге друштвено корисне сврхе (легати, поклони, сакупљени прилози и сл.) или репрезентативној згради, која се користи за потребе државних органа и органа локалне самоуправе. Одредбом члана 17. став 4. Закона предвиђено је да министарство надлежно за послове културе утврђује који станови се налазе у задужбини, односно који су припадали задужбини која би могла да настави са остваривањем циљева ради којих је основана, у смислу става 1. тачка 4. овог члана.
Чланом 2. Закона о изменама и допунама Закона о становању ("Службени гласник РС", број 16/97) допуњен је члан 17. Закона у смислу да је предвиђено: да закупци на неодређено време станова који су припадали задужбинама које до истека рока од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона не обнове рад, односно које не отпочну са остваривањем својих циљева, имају право да откупе станове под условима утврђеним овим законом (став 1.); да Министарство културе утврђује задужбине које до рока из става 1. овог члана нису обновиле рад, односно нису отпочеле са остваривањем својих циљева (став 2.).
Разматрајући оспорене одредбе члана 17. став 1. тачка 4. и става 4. Закона о становању у смислу навода и разлога подносиоца иницијативе, Уставни суд је имао у виду да иницијатор не наводи уставноправне разлоге због којих оспорава наведене одредбе Закона. С друге стране, овлашћењe законодавца из члана 97. тач. 7. и 8. Устава да уређује својинске и облигационе односе, да уређује остваривање својинских права на непокретности према њеној природи и намени, те да уређује економске и социјалне односе од општег интереса, подразумева да је законодавни орган овлашће н и да законом пропише овлашћења надлежног министарства за извршавање закона. Ово из разлога што су министарства као органи државне управе, према Закону о државној управи ("Службени гласник РС", бр. 79/05, 101/07 и 95/10), који уређује правни положај и надлежности органа државне управе као дела извршне власти у Републици Србији, у оквиру своје функције спровођења закона, поред осталог, надлежна да доносе прописе ради извршавања закона, када су на то изричито овлашћени законом, да м инистарства и посебне организације доносе правилнике, наредбе и упутства и да се п равилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 15. ст. 1. и 2. и члан 16. став 1. Закона о државној управи). Из наведених разлога, Уставни суд сматра да та овлашћења нису прекорачена прописивањем надлежности министарства за послове културе да својим актом утврди који станови се налазе у задужбини, односно који су припадали задужбини , која би могла да настави са остваривањем циљева ради којих је основана, као и да утврди задужбине које до истека рока од шест месеци од дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о становању ("Службени гласник РС", број 16/97) нису обновиле рад, односно нису отпочеле са остваривањем својих циљева. По налажењу Уставног суд а, мишљење подносиоца иницијативе да би о чињеницама да ли се стан налази у задужбини или је припадао задужбини која би могла да настави са остваривањем циљева ради којих је основана, односно задужбини која до истека законом прописаног рока није обновила рад, требало одлучивати у судском поступку или у неком другом поступку у коме би се доносила појединачна решења, не представља уставноправни разлог којим би била поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана члана 17. став 1. тачка 4. и става 4. Закона о становању . Из наведених разлога, Уставни суд је сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/ 11) решио да поднету иницијативу одбаци.
На основу изложеног и одредаба члана 42а став 1. тачка 5) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
У спроведеном претходном поступку, Уставни суд је утврдио да је одредбом члана 17. став 1. тачка 4. Закона о становању ("Службени гласник РС", бр. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93,53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 , 101/05 и 99/11 ) прописано да се од откупа по одредбама овог закона изузима стан који се налази у задужбини, односно који је припадао задужбини која би могла да настави са остваривањем циљева ради којих је основана, згради подигнутој или купљеној из средстава датих или сакупљених за добротворне и друге друштвено корисне сврхе (легати, поклони, сакупљени прилози и сл.) или репрезентативној згради, која се користи за потребе државних органа и органа локалне самоуправе. Одредбом члана 17. став 4. Закона предвиђено је да министарство надлежно за послове културе утврђује који станови се налазе у задужбини, односно који су припадали задужбини која би могла да настави са остваривањем циљева ради којих је основана, у смислу става 1. тачка 4. овог члана.
Чланом 2. Закона о изменама и допунама Закона о становању ("Службени гласник РС", број 16/97) допуњен је члан 17. Закона у смислу да је предвиђено: да закупци на неодређено време станова који су припадали задужбинама које до истека рока од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона не обнове рад, односно које не отпочну са остваривањем својих циљева, имају право да откупе станове под условима утврђеним овим законом (став 1.); да Министарство културе утврђује задужбине које до рока из става 1. овог члана нису обновиле рад, односно нису отпочеле са остваривањем својих циљева (став 2.).
Разматрајући оспорене одредбе члана 17. став 1. тачка 4. и става 4. Закона о становању у смислу навода и разлога подносиоца иницијативе, Уставни суд је имао у виду да иницијатор не наводи уставноправне разлоге због којих оспорава наведене одредбе Закона. С друге стране, овлашћењe законодавца из члана 97. тач. 7. и 8. Устава да уређује својинске и облигационе односе, да уређује остваривање својинских права на непокретности према њеној природи и намени, те да уређује економске и социјалне односе од општег интереса, подразумева да је законодавни орган овлашће н и да законом пропише овлашћења надлежног министарства за извршавање закона. Ово из разлога што су министарства као органи државне управе, према Закону о државној управи ("Службени гласник РС", бр. 79/05, 101/07 и 95/10), који уређује правни положај и надлежности органа државне управе као дела извршне власти у Републици Србији, у оквиру своје функције спровођења закона, поред осталог, надлежна да доносе прописе ради извршавања закона, када су на то изричито овлашћени законом, да м инистарства и посебне организације доносе правилнике, наредбе и упутства и да се п равилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 15. ст. 1. и 2. и члан 16. став 1. Закона о државној управи). Из наведених разлога, Уставни суд сматра да та овлашћења нису прекорачена прописивањем надлежности министарства за послове културе да својим актом утврди који станови се налазе у задужбини, односно који су припадали задужбини , која би могла да настави са остваривањем циљева ради којих је основана, као и да утврди задужбине које до истека рока од шест месеци од дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о становању ("Службени гласник РС", број 16/97) нису обновиле рад, односно нису отпочеле са остваривањем својих циљева. По налажењу Уставног суд а, мишљење подносиоца иницијативе да би о чињеницама да ли се стан налази у задужбини или је припадао задужбини која би могла да настави са остваривањем циљева ради којих је основана, односно задужбини која до истека законом прописаног рока није обновила рад, требало одлучивати у судском поступку или у неком другом поступку у коме би се доносила појединачна решења, не представља уставноправни разлог којим би била поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана члана 17. став 1. тачка 4. и става 4. Закона о становању . Из наведених разлога, Уставни суд је сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/ 11) решио да поднету иницијативу одбаци.
На основу изложеног и одредаба члана 42а став 1. тачка 5) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Б. Слијепчевић