Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, Катарина Манојловић Андрић, др Агнеш Картаг Одри, Предраг Ћетковић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије и члана 42б. став 1. тачка 2) Закона о Уставном суду, на седници Већа одржаној 4. априла 2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба чл. 21. и 26. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара ("Службени гласник РС", бр. 26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10 и 24/11).
О б р а з л о ж е њ е
I
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 21. и 26. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара ("Службени гласник РС", бр. 26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10 и 24/11). Из садржине навода иницијативе проистиче да је предмет оспоравања уставност наведених одредаба Закона у односу на одредбу члана 91. став 3. Устава Републике Србије којом је утврђено да је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и заснива се на економској моћи обвезника. По мишљењу подносиоца иницијативе, прописивањем обавезе плаћања пореза на регистровано оружје на основу издатог оружаног листа "само за држање оружја у стану", а које потиче из неког ранијег периода, нарушава се економска моћ пореског обвезника, јер плаћа порез на регистровано оружје, а од тога не остварује никакву корист. Поред овога, иницијатор наводи да су грађани, односно купци оружја за личну безбедност доведени у неравноправни положај, будући да је одредбом члана 5. Закона о оружју и муницији ("Службени гласник РС", бр. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/03 и 101/05) прописано да је забрањено ношење оружја за личну безбедност без дозволе за ношење, а на то оружје се плаћа порез самим поседовањем. Иницијатор, такође, сматра да су оспорене одредбе чл. 21. и 26. наведеног Закона у несагласности и са одредбама чл. 1. до 4. Закона о заштити података личности ("Службени гласник РС", број 97/08), наводећи да је циљ тог закона да сваком физичком лицу обезбеди право на приватност и остала права и слободе, а да Министарство унутрашњих послова доставља Пореској управи податке о грађанима који поседују оружје за личну безбедност.
Разматрајући уставност оспорених одредаба чл. 21. и 26. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, Уставни суд констатује да је прописивање обавезе плаћања пореза на регистровано оружје и уређивање свих његових битних елемената, као што су одређивање обвезника, предмета опорезивања и прописивање пореских ослобођења засновано на важећем Уставу Републике Србије и да се оспореним одредбама не доводи у питање уставни принцип из члана 91. став 3. Устава, будући да је Устав препустио законодавцу регулативу о томе на основу којих правних механизама ће се реализовати уставно начело о сразмерности плаћања пореза према економској моћи обвезника. О целисходности мера пореске политике Уставни суд није надлежан да одлучује, јер је то у домену воље законодавног органа. У претходном поступку констатовано је да је Уставни суд, на седници одржаној 18. марта 2003. године, у предмету IУ-154/2001 разматрао уставност наведених одредаба Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара у односу на Устав Републике Србије од 1990. године и да је донео Одлуку којом у тачки 2. изреке није прихватио иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 21. до 26. овог закона.
У погледу навода иницијатора да оспорене одредбе чл. 21. и 26. Закона нису у сагласности са појединим одредбама других закона, Уставни суд констатује да је оцена међусобне сагласности појединих одредаба различитих закона, као аката исте правне снаге, изван оквира надлежности Уставног суда која је утврђена одредбама члана 167. Устава.
Како изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за утврђивање неуставности оспорених одредаба чл. 21. и 26. наведеног Закона, Уставни суд је поднету иницијативу одбацио, сагласно одредби члана 53. став 2. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07 и 99/11).
Имајући у виду наведено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић