Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, Катарина Манојловић Андрић, др Агнеш Картаг Одри, Предраг Ћетковић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић, мр Милан Марковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 4. априла 2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се захтев за оцењивање уставности чл. 12а и 12б Закона о приватизацији (''Службени гласник РС'', бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 и 30/10).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднете су иницијативе за покретање поступка за оцену уставности одредаба чл. 12а и 12б "Закона о изменама и допунама Закона о приватизацији (''Службени гласник РС'', број 45/05)". Из навода иницијативе произлази да се оспоравају одредбе чл. 12а и 12б Закона о приватизацији које су у основни текст овог закона унете чланом 3. Закона о изменама и допунама Закона о приватизацији (''Службени гласник РС'', број 45/05). Иницијативом је тражена и оцена сагласности оспорених законских одредаба са чл. 17. и 18. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Имајући у виду да Устав Републике Србије утврђује гаранције људских права из чл. 17. и 18. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, то Уставни суд оцену сагласности закона и других општих аката са овим гаранцијама врши у односу на одредбе Устава.
У иницијативи је наведено: да се потенцијални купци губљењем права на учешће у будућим аукцијама и задржавањем депозита кажњавају, иако плаћање у договореном року често не могу извршити због неодговорности банака са којима имају уговор о кредитирању; да депозит који се задржава у многим случајевима прелази "милионске износе"; да се не види разлог због кога би се потенцијални купци, односно њихови чланови породице онемогућили да учествују у наредним аукцијама, уколико у међувремену обезбеде финансијска средства; да из свега изнетог произлази да су оспореним одредбама повређена начела из члана 19, члана 20. став 1. и члана 84. став 1. Устава.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспореним одредбама Закона о приватизацији (''Службени гласник РС'', бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 и 30/10) прописано: да ако учесник на јавној аукцији који је проглашен купцем или који истакне другу највишу понуду не потпише записник или не изврши плаћање у предвиђеном року, губи својство купца и право да учествује на будућим аукцијама које се организују за тај субјект приватизације, као и право на враћање депозита, да лице из става 1. овог члана уплаћује на име штете која је настала за субјект приватизације и за Агенцију новчани износ у висини од 30% продајне цене на рачун Агенције, од чега 15% припада субјекту приватизације, да право да учествује на будућим аукцијама које се организују за субјект приватизације из става 1. овог члана нема ни члан породице лица које је изгубило својство купца, као ни правно лице чији је он оснивач, те да се члановима породице у смислу става 3. овог члана сматрају потомци, брачни или ванбрачни друг и родитељи купца (члан 12а); да лице које је изгубило својство купца и чланови његове поридице, у складу са чланом 12а Закона, немају право да учествују у будућим аукцијама које се организују за било који субјект приватизације и то у периоду од шест месеци од дана одржавања аукције на којој је изгубило својство купца, да ако по истеку рока из става 1. овог члана лице поново изгуби својство купца, губи право да учествује у будућим аукцијама које се организују за било који субјект приватизације (члан 12б).
Уставом Републике Србије утврђено је: да јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права (члан 19.); да људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права (члан 20. став 1.); да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1.-3.); да сви имају једнак правни положај на тржишту, да су забрањени акти којима се, супротно закону, ограничава слободна конкуренција, стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја, да права стечена улагањем капитала на основу закона, не могу законом бити умањена (члан 84. ст. 1. до 3.); да се јемче приватна, задружна и јавна својина, да је јавна својина државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе, да сви облици својине имају једнаку правну заштиту и да се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом (члан 86. ст. 1. и 2.); да Република Србија, поред осталог, уређује и обезбеђује јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине (члан 97. тач. 6. и 7.).
Уставни суд је сагласност оспорених одредаба чл. 12а и 12б Закона о приватизацији са Уставом разматрао у предметима IУ-166/2005 и IУз-49/2008.
У наведеним предметима, Уставни суд је заузео становиште да је оспореним одредбама чл. 12а и 12б Закона о приватизацији законодавац, у оквиру уставног овлашћења да уреди услове, начин и рокове за претварање постојеће друштвене својине у приватну, одредио и круг лица са статусом купца капитала или имовине у поступку приватизације, која то својство могу изгубити под законом прописаним условима. Тиме је исказана воља законодавца да спречи злоупотребу од стране несавесних лица која би неизвршавањем својих уговорних обавеза осујетила спровођење процеса приватизације. Законом прописана санкција губитка својства купца у поступку приватизације погађа само лице које крши законом утврђене и уговором преузете обавезе у поступку приватизације, као и лице које је са њим повезано брачним, ванбрачним и сродничким односом. По оцени Суда, оспореним одредбама Закона се не врши дискриминација грађана, нити угрожава њихова једнакост и слобода предузетништва, односно правна сигурност уопште, на шта се иницијативом указује, већ се из приватизације изузима онај круг лица који би својим учешћем угрозио остваривање законског циља да се приватизацијом обезбеди стварање услова за развој привреде и социјалну стабилност.
Будући да је Уставни суд већ разматрао питање сагласности оспорених одредаба чл. 12а и 12б Закона о приватизацији са Уставом, а из нових навода, разлога и поднетих доказа у иницијативи не произлази да има основа за поновно одлучивање, Суд је наведени захтев одбацио.
Уставни суд је, на основу свега изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 8) Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07 и 99/11), решио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић