Уставни суд, Велико веће, у саставу: заменик председника Суда др Марија Драшкић, заменик председника Већа и судије Весна Илић Прелић, Катарина Манојловић Андрић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 4. октобра 2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности члана 2. Закона о укидању Указа о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић („Службени лист СРЈ“, број 9/01).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 2. Закона наведеног у изреци. Подносилац иницијативе сматра да је оспорена одредба Закона у супротности са одредбама члана 20. став 1, члана 21. ст. 1. до 3. и члана 58. ст. 2. и 4. Устава. Ово из разлога што се оспореном одредбом Закона којом је прописано да ће услови за повраћај конфисковане имовине породице Карађорђевић бити уређени посебним законом, иако је наведеним законом укинут акт којим им је одузето држављанство и конфискована целокупна имовина, по мишљењу подносиоца иницијативе, њихово право на имовину и даље ограничава, односно поново одузима управо истим законом. Полазећи од тога да је одредбама члана 20. Устава одређено да је ограничење људских права могуће само у границама Устава и да Устав у одредбама члана 21. забрањује сваку дискриминацију, то значи, како се наводи у иницијативи, да су и чланови породице Карађорђевић пред Уставом и законом једнаки и да је држава дужна да им да једнаку заштиту као и осталим грађанима. Како Устав у одредбама члана 58. који јемчи право на имовину утврђује да право својине може бити одузето или ограничено само уз накнаду, осим ради наплате пореза и других дажбина и казни, то је држава, како наводи подносилац, будући да одузету имовину није вратила породици Карађорђевић ни правно ни фактички, оспореном одредбом члана 2. Закона, супротно Уставу, продужила стање „конфискованости“ њихове имовине без временског ограничења.
Уставни суд је констатовао да је оспорени Закон о укидању Указа о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић („Службени лист СРЈ“, број 9/01) донет као закон Савезне Републике Југославије и да је на основу одредаба члана 64. став 2. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора („Службени лист СЦГ“, број 1/03) и члана 20. став 5. Закона за спровођење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора („Службени лист СЦГ“, број 1/03), од дана ступања на снагу Уставне повеље, у делу који се односи на Републику Србију, наставио да се примењује као републички пропис. Одредбом члана 1. Закона укинут је Указ председништва Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије У. бр. 392 од 8. марта 1947. године („Службени лист ФНРЈ“ , бр ој 64 од 1. августа 1947. године) , којим је одузето држављанство и конфискована целокупна имовина члановима породице Карађорђевић, а оспореном одредбом члана 2. је прописано да ће услови за повраћај конфисковане имовине обухваћене чланом 1. бити уређени посебним законом.
Поступајући по поднетом захтеву Уставни суд је утврдио да је Народна скупштина, након подношења иницијативе, донела Закон о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС“, број 72/11) којим су уређени услови, начин и поступак враћања одузете имовине и обештећења за одузету имовину, која је на територији Републике Србије применом прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији, као и других прописа, на основу аката о подржављењу, после 9. марта 1945. године одузета од физичких и одређених правних лица и пренесена у општенародну, државну, друштвену или задружну својину (став 1.). У члану 2. Закона таксативно су наведени прописи чијом применом је одузета имовина чије се право на враћање остварује по одредбама тог закона, тако што је, поред осталог, одредбом члана 2. тачка 41) Закона предвиђено да се право на враћање имовине по одредбама овог закона може остварити за имовину одузету применом Указа председништва Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије У. бр. 392 од 8. марта 1947. године („Службени лист ФНРЈ“, број 64/47).
Полазећи од тога да су услови враћања имовине члановима породице Карађорђевић која је конфискована поменутим Указом Президијума, а који је укинут чланом 1. оспореног Закона о укидању Указа о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић, уређени Законом о враћању одузете имовине и обештећењу, то изнетим разлозима оспоравања није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности оспорене одредбе члана 2. Закона. Стога је Уставни суд иницијативу одбацио, сагласно одредби члана 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11).
Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
Уставни суд је констатовао да је оспорени Закон о укидању Указа о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић („Службени лист СРЈ“, број 9/01) донет као закон Савезне Републике Југославије и да је на основу одредаба члана 64. став 2. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора („Службени лист СЦГ“, број 1/03) и члана 20. став 5. Закона за спровођење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора („Службени лист СЦГ“, број 1/03), од дана ступања на снагу Уставне повеље, у делу који се односи на Републику Србију, наставио да се примењује као републички пропис. Одредбом члана 1. Закона укинут је Указ председништва Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије У. бр. 392 од 8. марта 1947. године („Службени лист ФНРЈ“ , бр ој 64 од 1. августа 1947. године) , којим је одузето држављанство и конфискована целокупна имовина члановима породице Карађорђевић, а оспореном одредбом члана 2. је прописано да ће услови за повраћај конфисковане имовине обухваћене чланом 1. бити уређени посебним законом.
Поступајући по поднетом захтеву Уставни суд је утврдио да је Народна скупштина, након подношења иницијативе, донела Закон о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС“, број 72/11) којим су уређени услови, начин и поступак враћања одузете имовине и обештећења за одузету имовину, која је на територији Републике Србије применом прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији, као и других прописа, на основу аката о подржављењу, после 9. марта 1945. године одузета од физичких и одређених правних лица и пренесена у општенародну, државну, друштвену или задружну својину (став 1.). У члану 2. Закона таксативно су наведени прописи чијом применом је одузета имовина чије се право на враћање остварује по одредбама тог закона, тако што је, поред осталог, одредбом члана 2. тачка 41) Закона предвиђено да се право на враћање имовине по одредбама овог закона може остварити за имовину одузету применом Указа председништва Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије У. бр. 392 од 8. марта 1947. године („Службени лист ФНРЈ“, број 64/47).
Полазећи од тога да су услови враћања имовине члановима породице Карађорђевић која је конфискована поменутим Указом Президијума, а који је укинут чланом 1. оспореног Закона о укидању Указа о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић, уређени Законом о враћању одузете имовине и обештећењу, то изнетим разлозима оспоравања није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности оспорене одредбе члана 2. Закона. Стога је Уставни суд иницијативу одбацио, сагласно одредби члана 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11).
Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ЗАМЕНИК
ПРЕДСЕДНИКА ВЕЋА
др Марија Драшкић
ПРЕДСЕДНИКА ВЕЋА
др Марија Драшкић