Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, Предраг Ћетковић, др Агнеш Картаг Одри, мр Милан Марковић, др Драган Стојановић и Сабахудин Тахировић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Вдећа одржаној 8. марта 2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 5. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара ("Службени гласник РС", бр. 26/01, 80/02, 43/04 и 31/09).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднете су две иницијативе за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 5. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара ("Службени гласник РС", бр. 26/01, 80/02, 43/04 и 31/09).
У иницијативи поднетој Уставном суду 6. септембра 2010. године истиче се да се оспореним одредбама Закона ускраћују већ стечена права инвалида по било ком основу, с обзиром на чињеницу да инвалидност, по правилу, представља трајно стање које се временом само погоршава. Подносилац ове иницијативе сматра да се оспореним одредбама Закона права инвалида одређују у зависности од процента телесног оштећења и врсте оштећења, односно у зависности од тога који је орган оштећен. Стога, по мишљењу подносиоца, законодавац доношењем овакве неуставне законске норме задире у стечена права инвалида, као посебне категорије лица, што ствара правну несигурност. Из наведених разлога, иницијатор сматра да је оспореном законском одредбом угрожено његово елементарно право на кретање и живот, те иницира код Суда покретање поступка за утврђивање неуставности оспорених одредаба Закона. Поред овога, предлаже да Уставни суд обустави извршење појединачних аката и радњи које су предузете на основу оспорених одредаба Закона.
Иницијативом поднетом Уставном суду 1. јуна 2010. године оспорава се уставност члана 5. став 1. тач. 1) и 2) Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара ("Службени гласник РС", бр. 26/01, 80/02, 43/04 и 31/09), из разлога дискриминације особа са инвалидитетом будући да, у смислу оспорених одредба Закона, немају право на ослобођење од плаћања дажбина код регистрације аутомобила и у случајевима када имају телесно оштећење доњих екстремитета ногу од 70%, јер се са таквим степеном инвалидитета отежано крећу, те "уколико раде аутомобил им је неопходан ради доласка на посао".
Оспореним одредбама члана 5. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара ("Службени гласник РС", бр. 26/01, 80/02, 43/04 и 31/09), које су у основни Закон уведене чланом 5. Закона о изменама и допунама Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара ("Службени гласник РС", број 31/09) прописано је да порез на употребу моторних возила не плаћају: 1) војни инвалиди, односно цивилни инвалиди рата, односно инвалиди рада, са 80% или више процената телесног оштећења и 2) војни инвалиди, односно цивилни инвалиди рата, односно инвалиди рада, код којих постоји телесно оштећење које има за последицу неспособност доњих екстремитета ногу од 60% или више процената. Уставни суд је, такође, констатовао да су у току поступка пред овим судом делимично измењене оспорене одредбе наведеног Закона тако што су одредбама члана 5. ст. 1. и 2. Закона о изменама и допунама Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара ("Службени гласник РС", број 101/10) речи: "војни инвалиди, односно цивилни инвалиди рата, односно инвалиди рада" замењене речима: "особе са инвалидитетом", а остваривање права на ослобођење од пореза на употребу моторних возила предвиђено је само за једно возило које се на име особе са инвалидитетом прво региструје у једној години.
Полазећи од садржине одредаба члана 21. Устава Републике Србије којима се забрањује свака дискриминација по било ком основу, Уставни суд сматра да се разлозима наведеним у поднетим иницијативама не доводи у питање уставност оспорених одредаба Закона са становишта наведених одредаба Устава. Имајући у виду одредбу члана 97. тачка 6. Устава према којој Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, порески систем, што подразумева уређивање овог система у свим сегментима, укључујући и прописивање случајева, односно субјеката и услова за ослобођење од плаћања пореза на употребу моторних возила, као подоблика пореза на употребу, држање и ношење добара, врста пореских ослобођења, односно одабир услова и критеријума за њихово остваривање, у домену је воље законодавног органа и израз је одговарајуће пореске политике чију оцену не врши Уставни суд, у смислу надлежности која је одређена одредбама члана 167. Устава. Уставни суд, такође, не може ценити ни правилност примене оспорених одредаба наведеног Закона, јер је то изван оквира Уставом прописане надлежности овог суда. Како изнетим разлозима у иницијативама није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за утврђивање неуставности оспорених одредаба Закона, Уставни суд је решио да поднете иницијативе одбаци, сагласно одредби члана 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11).
Будући да је наведене иницијативе одбацио, захтев за обуставу извршења појединачних аката, односно радњи на основу оспорених одредаба члана 5. Закона из изреке је беспредметан.
Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић