Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, Сабахудин Тахировић,, др Драган Стојановић, мр Милан Марковић и Предраг Ћетковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 1. марта 2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 97. став 3. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09 и 18/10).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду је поднета иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредбе члана 97. став 3.. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09 и 18/10). Подносилац иницијативе наводи да оспорава одредбу наведеног Закона која гласи: „Ако се применом одредби ст. 1. и 2. овог члана не може уписати ималац права својине на објекту, градитељ објекта или држалац парцеле уписује се за држаоца објекта", погрешно је означивши као одредбу члана 97. став 1. тачка 3. Закона, док је заправо реч о одредби члана 97. став 3. Закона. Иницијатор сматра да се оспореном одредбом Закона онемогућава власницима породичних стамбених зграда изграђених без дозволе да се упишу у књигу катастра непокретности, већ се уписују као држаоци објекта, што није у складу са одредбом члана 58. став 1. Устава, затим да се овом одредбом онемогућава спровођење појединих судских одлука и што се, по његовом мишљењу држалац не сматра власником објекта, јер „ако је само држалац онда није власник“.
Одредбама члана 97. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09 и 18/10) прописано је: да се за имаоца права својине на објекту уписује једно од следећих лица градитељ који има право својине, односно градитељи који имају право сусвојине или заједничке својине на парцели, градитељ који је ималац другог одговарајућег стварног права на парцели ако је за објекат издата грађевинска дозвола или је објекат изграђен у време кад грађевинска дозвола није била услов за градњу, градитељ коме је издата грађевинска и употребна дозвола (став 1.); да се изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, као ималац права својине на објекту уписује сувласник или заједничар на парцели, који је од свих осталих стекао право које га овлашћује да на парцели изгради објекат (став 2.); да ако се применом одредби ст. 1. и 2. овог члана не може уписати ималац права својине на објекту, градитељ објекта или држалац парцеле уписује се за држаоца објекта (став 3.); да се за држаоца објекта уписује и лице коме је издата грађевинска дозвола за градњу објекта привременог карактера (став 4.).
Полазећи од одредбе члана 58. став 1. Устава Републике Србије, којом се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, а имајући у виду да су лица која су изградила стамбене зграде или друге грађевинске објекте без грађевинске дозволе поступала супротно законским прописима којима се уређују услови и начин уређивања простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката, па стога нису ни могла стећи својину на основу закона на тако изграђеним објектима, већ само државину као фактичку власт, док се градитељ који има право својине или друго стварно право на парцели или објекту уписује у регистар непокретности на основу члана 97. ст. 1. и 2. Закона, то, по оцени Уставног суда произлази да се разлозима наведеним у иницијативи не доводи у сумњу уставност оспорене одредбе члана 97. став 3. Закона са становишта одредбе члана 58. став 1. Устава. Стога је Уставни суд нашао да изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности оспорене одредбе Закона, па је сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), решио да поднету иницијативу одбаци.
На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић