Уставни суд, Велико већe, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 22. фебруара 2012. године, донеo
Р Е Ш Е Њ Е
1. Одбацују се иницијативе за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 15. став 1. тач. 1), 2) и 7), члана 25, члана 39. став 1, члана 61, члана 63. став 1, члана 66. ст. 1, 2, 4. и 5, члана 67, члана 68. тачка 1), чланa 69. ст. 1. и 3, члана 70. став 1, члана 81. став 5, члана 98. став 3. и члана 159. став 1. Закона о енергетици ("Службени гласник РС", број 84/04).
2. Одбацује се захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње која је предузета на основу Закона из тачке 1.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднете су две иницијативе за покретање поступака за оцену уставности одредаба члана 15. став 1. тач. 1), 2) и 7), члана 25, члана 39. став 1, члана 61, члана 63. став 1, члана 66. ст. 1, 2, 4. и 5, члана 67, члана 68. тачка 1), чланa 69. ст. 1. и 3, члана 70. став 1, члана 81. став 5, члана 98. став 3. и члана 159. став 1. Закона о енергетици ("Службени гласник РС", број 84/04). У првој иницијативи оспоравају се напред наведене одредбе Закона, осим одредаба члана 63. став 1. и члана 159. став 1, јер су, по мишљењу иницијатора, несагласне са одредбама члана 21, члана 84. ст. 1. и 2, члана 90. став 1. и члана 91. став 2. Устава. Иницијатор наводи да је оспореним одредбама овог закона повређено начело једнакости и забране дискриминације из члана 21. Устава, јер је Закон направио разлику између различитих категорија потрошача електричне енергије по основу количине енергије коју потрошач преузима из електродистрибутивног система. Иницијатор сматра да сви који троше електричну енергију треба да буду у истом положају и да имају могућност избора на тржишту од кога ће купити енергију и по којој цени ће је купити, па је стварањем категорија као што су купац, тарифни купац и квалификовани купац извршена дискриминација потрошача. Обавеза купца из члана 61. Закона да енергију користи под условима, на начин и за намене утврђене уговором о продаји енергије, законом и другим прописима, такође представља повреду начела једнакости пред законом из члана 21. Устава. Одредбе члана 66. Закона које утврђују начин одређивања цена енергије и услуга су такође, по мишљењу иницијатора, дискриминаторске, јер су цене енергије и услуга за тарифне купце регулисане, док се за квалификоване купце слободно формирају, па се одређивање цена енергије тарифним купцима, по схватању иницијатора, може сматрати дажбином, која се не заснива на економској снази обвезника. С друге стране, одредба члана 98. став 3. Закона говори да постоји организовано тржиште електричне енергије, на коме нису укључени тарифни купци, у чему се такође огледа њихов неједнак и дискриминаторски положај. Иницијатор предлаже да Уставни суд, до доношења коначне одлуке, обустави извршење појединачних аката, односно радњи које се предузимају на основу оспорених одредаба Закона. Другом иницијативом оспоравају се одредбе члана 63. став 1. и члана 159. став 1. Закона, јер је Електропривреда Србије, да би принудила грађане да плате и застарели део дуга, почела да им искључује струју, позивајући се на оспорене одредбе Закона о енергетици, а одредбом члана 159. став 1. Закона предвиђено је кривично дело у случају да се грађанин самовласно, односно без одобрења или сагласности електродистрибутивне организације прикључи на електродистрибутивну мрежу, за које је запрећена затворска казна. Иницијатор не наводи ни једну одредбу Устава са којом би оспорене одредбе Закона биле несагласне, нити наводи уставноправне разлоге због којих тражи оцену уставности наведених одредаба Закона.
На седници Уставног суда одржаној 2. јуна 2011. године закључено је да се иницијативе за оцену уставности одредаба члана 15. став 1. тач. 1), 2) и 7), члана 25, члана 39. став 1, члана 61, члана 63. став 1, члана 66. ст. 1, 2, 4. и 5, члана 67, члана 68. тачка 1), чланa 69. ст. 1. и 3, члана 70. став 1, члана 81. став 5, члана 98. став 3. и члана 159. став 1. Закона о енергетици доставе Народној скупштини на мишљење. Мишљење није достављено у остављеном року, а ни по његовом истеку. Стога је, сагласно одредби члана 34. став 3. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07 и 99/11)) поступак настављен.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспорени Закон престао да важи доношењем и ступањем на снагу новодонетог Закона о енергетици ("Службени гласник РС", број 57/11), на основу одредбе члана 207. овог закона, осим одредаба члана 15. став 1. тачка 1), члана 66. ст. 5. и 6. и члана 70. став 1. раније важећег Закона које престају да важе 1. октобра 2012. године.
Оспореним одредбама Закона о енергетици ("Службени гласник РС", број 84/04), које су на снази до 1. октобра 2012. године прописано је: да Агенција за енергетику доноси тарифне системе за обрачун електричне енергије и природног гаса за тарифне купце, као и тарифне системе за приступ и коришћење система за пренос, транспорт, односно дистрибуцију енергије и објеката за складиштење природног гаса и друге услуге (члан 15. став 1. тачка 1)); да цене по којима се енергија испоручује тарифним купцима и цене услуга које се врше за тарифне купце утврђује енергетски субјект за снабдевање енергијом тарифних купаца, по претходно прибављеном мишљењу Агенције (члан 66. став 5.); да тарифне системе за обрачун испоручене енергије, односно извршених услуга обављања енергетских делатности, доноси Агенција уз сагласност Владе Републике Србије (члан 70. став 1.).
Оспореним одредбама Закона о енергетици које су престале да важе, било је прописано: да Агенција за енергетику утврђује методологију за одређивање тарифних елемената за обрачун цена електричне енергије и природног гаса за тарифне купце укључујући и цене произведене електричне енергије, односно природног гаса за тарифне купце, као и методологију за одређивање обрачуна цене топлотне енергије која се производи у електранама - топланама (комбиновани процес производње) и испоручује енергетским субјектима за снабдевање топлотном енергијом тарифних купаца, да утврђује минималну годишњу потрошњу енергије којом се стиче статус квалификованог купца, утврђује испуњеност услова за стицање статуса квалификованог купца и води регистар квалификованих купаца (члан 15. тач. 2) и 7)); да се обављање делатности на тржишту енергије врши и организује у складу са циљевима развоја енергетских делатности и потребама купаца у Републици Србији за обезбеђивањем квалитетног и сигурног снабдевања енергијом, уз поштовање принципа конкурентности и једнаког правног положаја свих субјеката на том тржишту у поступку остваривања права на изградњу енергетског објекта, односно на прибављање енергетске дозволе за изградњу, права на приступ систему, права на обављање енергетских делатности, на стицање статуса квалификованог купца и у другим случајевима утврђеним овим законом (члан 25.); да купац електричне енергије, односно природног гаса или топлотне енергије, има право на статус квалификованог купца ако је његова укупна потрошња енергије на свим мерним местима, у последњих 12 месеци, била изнад потрошње која је као минимална утврђена на годишњем нивоу за стицање статуса квалификованог купца (члан 39. став 1.); да је купац дужан да енергију користи под условима, на начин и за намене утврђене уговором о продаји енергије, законом и другим прописима донетим на основу овог закона (члан 61.); да ће, у случају техничких или других сметњи у испоруци енергије чији је узрок на објекту купца или у случају када купац не извршава уговорне обавезе, енергетски субјект за пренос, односно транспорт или дистрибуцију обуставити испоруку енергије купцу, под условима и на начин прописан овим законом и другим прописима донетим у складу са овим законом (члан 63. став 1.); да су цене енергије и услуга које врше енергетски субјекти у обављању енергетских делатности слободне или регулисане, да су цене енергије за квалификоване купце слободне и утврђују се уговором који закључују квалификовани купац и снабдевач, да су цене по којима се енергија испоручује тарифним купцима и цене услуга које врше енергетски субјекти из члана 42. став 1. овог закона регулисане (члан 66. ст. 1, 2. и 4.); да се тарифним системом утврђују елементи за обрачун и начин обрачуна испоручене енергије тарифним купцима, као и елементи за обрачун и начин обрачуна извршених услуга за потребе квалификованих купаца, да тарифни елементи за обрачун енергије и услуга садрже оправдане трошкове пословања који чине трошкове амортизације, одржавања, изградње, реконструкције и модернизације објеката, осигурања, горива, заштите животне средине и друге трошкове пословања којима се обезбеђује одговарајућа стопа и рок повраћаја средстава од инвестиција у енергетске објекте, да се елементи тарифног система исказују у тарифним ставовима на основу којих се врши обрачун преузете енергије, односно извршених услуга у обављању енергетских делатности за обрачунски период, да се тарифним системом могу одредити различити тарифни ставови, зависно од количине и врсте преузете енергије, снаге и других карактеристика преузете енергије, сезонске и дневне динамике испоруке, места преузимања и начина мерења (члан 67.); да се тарифним системима одређују тарифни ставови за обрачун цена производње електричне енергије за потребе тарифних купаца, преноса електричне енергије, управљања преносним системом и системских услуга, дистрибуције електричне енергије и управљања дистрибутивним системом (члан 68. тачка 1)); да су тарифни ставови за испоручену енергију за исту категорију тарифних купаца једнаки на целој територији Републике Србије, да се време примене различитих дневних тарифних ставова за испоручену енергију тарифним купцима може разликовати, али је дужина примене сваког тарифног става за исту категорију тарифних купаца иста на целој територији Републике Србије (члан 69. ст. 1. и 3.); да енергетски субјект из става 1. овог члана може да електричну енергију изнад уговорених количина за потребе тарифних купаца продаје на слободном тржишту електричне енергије (члан 81. став 5. ); да на организованом тржишту електричне енергије учествују произвођачи електричне енергије, енергетски субјект за снабдевање електричном енергијом тарифних купаца, трговци електричном енергијом и квалификовани купци електричне енергије (члан 98. став 3.); да ће се ко самовласно прикључи објекте, уређаје или инсталације на преносни, транспортни или дистрибутивни систем казнити за кривично дело затвором до три године (члан 159. став 1.).
Разматрајући оспорене одредбе Закона о енергетици у смислу навода и разлога подносиоца иницијативе, Уставни суд је имао у виду да оспорене одредбе Закона утврђују положај различитих категорија купаца енергије, и то тарифног купца, који купује енергију за сопствене потребе по прописаном тарифном систему и квалификованог купца, чија је годишња потрошња енергије изнад нивоа утврђеног законом за стицање тог статуса, што значи да ове две категорије купаца нису према потрошњи енергије у истој чињеничној ситуацији, па стога нема повреде начела забране дискриминације из члана 21. ст. 1. до 3. Устава Републике Србије, што би био случај када би се радило о различитом поступању у оквиру исте категорије купаца. У погледу навода који се односе на начин утврђивања цена енергије за тарифне купце, Уставни суд је пошао од одредбе члана 137. став 3. Устава, према којој се јавна овлашћења могу законом поверити и посебним органима преко којих се остварује регулаторна функција у појединим областима или делатностима, што значи да је Република Србија била овлашћена да оспореним Законом оснује Агенцију за енергетику (члан 10. Закона) и утврди њене послове, поред осталог, да доноси тарифне системе за обрачун електричне енергије и природног гаса за тарифне купце, као и да даје мишљење на цене за испоручену енергију и услуге за тарифне купце, које утврђује енергетски субјект, што је у складу и са уставним овлашћењима Републике Србије из члана 97. тач. 6, 8, 16. и 17. Устава. С обзиром на наведено, Уставни суд је нашао да изнетим разлозима у иницијативама није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 15. став 1. тач. 1), 2) и 7), члана 25, члана 39. став 1, члана 61, члана 63. став 1, члана 66. ст. 1, 2, 4. и 5, члана 67, члана 68. тачка 1), чланa 69. ст. 1. и 3, члана 70. став 1, члана 81. став 5, члана 98. став 3. и члана 159. став 1. Закона о енергетици, при чему је имао у виду и да се разлози наведени у другој иницијативи односе на питања практичне примене одредаба члана 63. став 1. и члана 159. став 1. Закона, која нису у надлежности Уставног суд, према члану 170. Устава, па је сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду, решио да поднете иницијативе одбаци.
Како је Суд донео коначну одлуку, захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње предузете на основу оспорених одредаба Закона о енергетици, Суд је одбацио, сагласно одредби члана 56. став 3. Закона о Уставном суду.
На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тач. 3) и 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић