Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 28. октобра 2010. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредбе члана 74. Закона о приватизацији (''Службени гласник РС'', бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 и 30/10).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднетa je иницијативa за покретање поступка за оцену уставности одредбe члана 74. Закона о приватизацији (''Службени гласник РС'', бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 и 30/10. У иницијативи се наводи да оспорена одредба Закона није у сагласности са чланом 21. Устава, јер „дискриминише“ запослене у предузећу које се приватизује, који су делимично остварили право на бесплатне акције по Закону о својинској трансформацији у односу на запослене који право на бесплатне акције остварују према Закону о приватизацији, односно Закону о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације. Иницијатор истиче да оспорене одредбе не дозвољавају првој групи запослених да за преостале године радног стажа у предузећу које се приватизује добију бесплатне акције, а друга група запослених је у могућности да за цео радни стаж добије бесплатне акције. Истом иницијативом оспорена је и одредба члана 25. став 1. тачка 4) Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", број 123/07), чија је садржина идентична са оспореном одредбом члана 74. Закона о приватизацији и која је, у овом делу, спојена са иницијативама у предмету који се водио пред овим судом под бројем IУз- 220/2009.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспореном одредбом члана 74. Закона о приватизацији (''Службени гласник РС'', бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 и 30/10) прописано да право на стицање акција без накнаде по одредбама овог закона немају лица која су то право остварила на основу Закона о својинској трансформацији ("Службени гласник РС", бр. 32/97 и 10/01).
Уставом Републике Србије утврђено је: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета и да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима (члан 21.); да економско уређење у Републици Србији почива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине, да је Република Србија јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга и да се утицај тржишне привреде на социјални и економски положај запослених усклађује кроз социјални дијалог између синдиката и послодаваца (члан 82.); да се јемче приватна, задружна и јавна својина, да је јавна својина државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе, да сви облици својине имају једнаку правну заштиту, као и да се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом (члан 86.ст. 1. и 2.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, остваривање и заштиту слобода и права грађана, уставност и законитост, правни положај привредних субјеката, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, друге економске и социјалне односе од општег значаја и друге односе од интереса за Републику Србију, у складу с Уставом (члан 97. тач. 2, 6, 7. 8. и 17).
Из наведених одредаба Устава, а нарочито одредаба Другог дела "Људска и мањинска права и слободе" и одредаба члана 86. Устава, произлази да право на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације није Уставом зајемчено право, већ право чија се садржина, обим и начин остваривања прописују законом. Уставни суд је оценио да оспорена одредба члана 74. Закона о приватизацији, која искључује могућност да право на стицање акција без накнаде по одредбама овог закона остварују и лица која су то право остварила према ранијим прописима, није несагласна са уставним овлашћењем законодавца да уређује својинске, облигационе односе и друге економске и социјалне односе од општег интереса (члан 97. тач. 6, 7. и 8. Устава), као и са одредбама Устава према којима се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом, односно да се средства из јавне својине отуђују на начин и под условима утврђеним законом (члан 86. ст. 1. до 3.). Наведене одредбе Устава представљају правни основ да се законом регулише поступак промене власништва друштвеног, односно државног капитала, а одређивање категорија лица и услова које та лица морају да испуњавају за остваривање овог права у оквиру је уставне надлежности законодавца да уређује услове, начин и рокове претварања постојеће друштвене својине у приватну својину.
У односу на наводе иницијатива да оспорена одредба Закона повређује уставно начело једнакости грађана пред Уставом и законом из члана 21. Устава, Уставни суд је оценио да оспорена одредба Закона о приватизацији управо омогућује свим осталим лицима који нису остварили право на акције без накнаде у складу са Законом о својинској трансформацији да остваре такво право. Тиме се не ствара неједнакост (дискриминација) грађана с обзиром на њихова својства утврђена одредбом члана 21. став 3. Устава, јер уставни принцип једнакости који произлази из уставног принципа забране дискриминације, не подразумева једнакост грађана у апсолутном смислу те речи, већ јемчи једнакост грађана који се налазе у идентичним правним ситуацијама.
Уставни суд је, оцењујући уставност одредабе члана 25. став 1. тачка 4) Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", број 123/07), која, такође, прописује да право на бесплатне акције остварују лица која испуњавају, поред осталог, услов да право на акције без накнаде нису на било који начин остварили у складу са Законом о својинској трансформацији, на истоветан начин одлучио Решењем број IУ-12/2008 од 23. априла 2009. године, када је оценио да оспорена одредба Закона није несагласна са Уставом.
Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је оценио да оспорена одредба члана 74. Закона о приватизацији није несагласна са одредбама чл. 21, 82., члана 86. ст. 1. и 2. и члана 97. тач. 2, 6, 7, 8. и 17. Устава Републике Србије. Како је нашао да нема основа за покретање поступка за утврђивање неуставности оспореног Закона, Суд иницијативу није прихватио, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07):
На основу изложеног и одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић