Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, мр Милан Марковић, др Драгиша Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 22. јуна 2010. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 79. ст. 1, 2, 5, 6. и 7. Закона о енергетици ("Службени гласник РС", број 84/04).
2. Одбацује се захтев за оцењивање уставности одредаба члана 79. ст. 3. и 4. Закона из тачке 1.
3. Одбацује се захтев за измену одредаба члана 79. Закона из тачке 1.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду су поднете две иницијативе за оцену уставности одредаба члана 79. Закона о енергетици ("Службени гласник РС", број 84/04). У једној од иницијатива се наводи да је раније важећи Закон о електропривреди предвиђао да је јавно предузеће дужно да надокнади штету приликом предузимања мера из члана 42. тога закона, везаних за заштиту електроенергетских објеката, што је било у складу са Уставом. Одредбе члана 77. и 79. сада важећег Закона, по мишљењу иницијатора, контрадикторне су једне другима, а члан 79. је у супротности са чланом 86. Устава. Подносилац иницијативе сматра да ако Устав јемчи приватну својину и на тај начин је штити, онда "без претходне експропријације или делимичне експропријације нико не може стварати носиоцу права својине обавезу да без икакве накнаде буде у најму код ЈП "Електродистрибуције", те предлаже Уставном суду да утврди да су одредбе члана 79. Закона о енергетици несагласне са Уставом. Другом иницијативом предлаже се Уставном суду да брише одредбе члана 79. Закона, јер су несагласне са одредбама чл. 58, 59, 86. и 88. Устава, при чему се предлаже како оспорене законске одредбе треба да гласе.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да се оспореним Законом о енергетици уређују: циљеви енергетске политике и начин њеног остваривања, начин организовања и функционисања тржишта енергије, услови за уредно и квалитетно снабдевање купаца енергијом и услови за остваривање безбедне, поуздане и ефикасне производње енергије, управљање системима преноса, транспорта и дистрибуције енергије и начин обезбеђивања несметаног функционисања и развоја ових система, услови и начин обављања енергетских делатности, услови за остваривање енергетске ефикасности и заштите животне средине у обављању енергетских делатности и надзор над спровођењем овог закона (члан 1. став 1.).
Оспорене одредбе члана 79. Закона о енергетици прописују: да је забрањена изградња објеката који нису у функцији обављања енергетских делатности, као и извођење других радова испод, изнад или поред енергетских објеката, супротно закону, као и техничким и другим прописима (став 1.); да је забрањено засађивање дрвећа и другог растиња на земљишту изнад, испод или на непрописној удаљености од енергетског објекта (став 2.); да су власници и носиоци других права на непокретностима дужни да редовно уклањају дрвеће и друго растиње које угрожава рад енергетског објекта (став 3.); да је власник, односно корисник енегетског објекта дужан да о трошку власника, односно носиоца других права на непокретностима врши уклањање дрвећа и другог растиња које угрожава рад енергетског објекта ако њихово уклањање и поред опомене не изврши власник, односно носилац других права на непокретностима (став 4.); да власници и носиоци других права на непокретностима које се налазе испод, изнад или поред енергетског објекта не могу предузимати радове или друге радње којима се онемогућава или угрожава рад и функционисање енергетског објекта без претходног одобрења енергетског субјекта који је власник, односно корисник енергетског објекта (став 5.); да одобрење за извођење радова издаје енергетски субјект из става 5. овог члана на захтев власника или носиоца других права на непокретностима које се налазе испод, изнад или поред енергетског објекта, у року од 15 дана од дана подношења захтева (став 6.); да се против решења из става 6. овог члана може поднети жалба Министру у року од 15 дана од дана уручења решења подносиоцу захтева (став 7.).
Уставом је утврђено: да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, као и да се законом може ограничити начин коришћења имовине (члан 58. ст. 1. и 3.); да је коришћење и располагање пољопривредним земљиштем, шумским земљиштем и градским грађевинским земљиштем у приватној својини, слободно и да се законом могу ограничити облици коришћења и располагања, односно прописати услови за коришћење и располагање да би се отклонила опасност од наношења штете животној средини или да би се спречила повреда права и на закону заснованих интереса других лица (члан 88. ст. 1. и 2.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, правни положај привредних субјеката, систем обављања појединих привредних и других делатности, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине и друге односе од интереса за Републику Србију, у складу с Уставом (члан 97. тач. 6, 7. и 17.).
Основним начелима људских и мањинских права и слобода која су прокламована Уставом, поред осталог, је утврђено да људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права (члан 20. став 1.).
Из наведених одредаба Устава произлази да Устав јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, али и да допушта да ово право законом буде ограничено, ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у облику неопходним да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права. Одредбом члана 58. став 3. Устава допуштено је ограничење начина коришћења имовине, а одредбом члана 88. став 2. Устава изричито је утврђено да се законом могу ограничити облици коришћења и располагања, односно прописати услови за коришћење и располагање пољопривредног, шумског и градског грађевинског земљишта у приватној својини, уз одређивање сврхе овог ограничења - да би се отклонила опасност од наношења штете животној средини или да би се спречила повреда права и на закону заснованих интереса других лица.
По оцени Уставног суда, законодавни орган је био овлашћен да уређујући систем енергетике и начин обављања енергетских делатности, сагласно одредбама члана 97. тач. 6, 7. и 17. Устава, ради заштите енергетских објеката, а тиме и квалитетног снабдевања купаца електричном енергијом, у јавном интересу, пропише услове за остваривање безбедне, поуздане и ефикасне производње електричне енергије. Уставни суд сматра да је у циљу обезбеђивања наведених услова, законодавац могао да ограничи начин коришћења непокретности тако што ће прописати како забрану изградње објеката, тако и забрану засађивања дрвећа и другог растиња испод, изнад или поред енергетских објеката, супротно прописима, односно прописати обавезе власника и носиоца других права на непокретностима да редовно уклањају дрвеће и друго растиње које угрожава рад енергетског објекта, као и забрану предузимања радова или других радњи којима се онемогућава или угрожава рад и функционисање енергетског објекта, без претходног одобрења енергетског субјекта, на начин како је то уређено оспореним одредбама члана 79. Закона о енергетици. Наиме, поступање супротно одредбама члана 79. Закона може да угрози рад енергетског објекта било тако што ће наступити штета по животну средину, било тако што ће грађани и други субјекти бити онемогућени у снабдевању електричном енергијом, па су из наведених разлога, сагласно уставним овлашћењима из члана 58. став 3. и члана 88. став 2. Устава, прописана наведена ограничења начина коришћења непокретности, којима се, по оцени Уставног суда, не задире у суштину зајемченог права на имовину. С обзиром на то да је Уставни суд нашао да нема основа за покретање поступка поводом иницијативе за оцену уставности одредаба члана 79. ст. 1, 2, 5, 6. и 7. Закона о енергетици, иницијативу није прихватио, па је, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), решио као у тачки 1. изреке.
Уставни суд је одбацио захтев за оцењивање уставности одредаба члана 79. ст. 3. и 4. Закона, јер је наведене одредбе овог закона оцењивао у предмету IУ-374/2004 и донео Решење о неприхватању иницијативе 12. марта 2009. године, а из навода и разлога подносиоца нове иницијативе не произлази да има основа за поновно одлучивање, па је стога решено као у тачки 2. изреке.
У вези навода подносиоца прве иницијативе којима се указује на међусобну контрадикторност одредаба чл. 77. и 79. оспореног Закона, Уставни суд је констатовао да су поменутим одредбама уређена различита правна питања. Одредбама члана 77. Закона уређена су питања права енергетских субјеката на коришћење непокретности на којој се изводе радови на изградњи, одржавању и контроли исправности енергетских објеката и обавеза енергетских субјеката да плате надокнаду за коришћење непокретности, као и накнаду штете коју нанесу власнику непокретности у току извођења радова, док су одредбама оспореног члана 79. Закона утврђене одређене забране и обавезе власницима непокретности на којима се налазе изграђени енергетски објекти. Суд је, такође, констатовао да, сагласно одредбама члана 167. Устава, не може оцењивати међусобну усклађеност одредаба истог Закона.
Уставни је одбацио захтев за измену одредаба члана 79. Закона о енергетици подносиоца друге иницијативе, јер одлучивање о таквом захтеву не спада у надлежност Уставног суда утврђену одредбама члана 167. Устава. Суд је из тог разлога, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду, решио као у тачки 3. изреке.
На основу изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 46. тач. 5) и 8) Закона о Уставном суду и члана 82. став 1. тачка 1. и члана 84. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08 и 27/08), донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић