Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Милорада Јокића из Каћа, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава, на седници одржаној 2. априла 2009. године, донео је
Одбија се као неоснована уставна жалба Милорада Јокића изјављена против пресуде Врховног суда Србије У. 2010/07 од 2. априла 2008. године.
1. Милорад Јокић из Каћа изјавио је Уставном суду 11. септембра 2008. године уставну жалбу против пресуде наведене у изреци, наводећи да му је решењем Војне поште 2827 Нови Сад Уп-1 број 5-2 од 5. јануара 2007. године одбијен захтев за остваривање права на диверзантски полуоброк. Наведено решење потврђено је решењем Војне поште 1092 Крагујевац УП-2 број 10-2/2007 од 25. јануара 2007. године, против кога је подносилац уставне жалбе покренуо управни спор пред Врховним судом Србије. Оспореном пресудом Врховног суда Србије У. 2010/07 од 2. априла 2008. године, правоснажно је одбијен предметни захтев подносиоца уставне жалбе. Подносилац уставне жалбе сматра да су му оспореном пресудом Врховног суда Србије повређена Уставом зајемчена права, и то: право на живот (члан 24.), право на рад (члан 60.), право на здравствену и социјалну заштиту (чл. 68. и 69.) и право на пензијско осигурање (члан 70.).
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено његово Уставом зајемчено право или слобода.
Одредбама Устава, на чију повреду подносилац уставне жалбе указује, поред осталог, утврђено је: да је људски живот неприкосновен (члан 24. став 1.); да се јемчи право на рад, у складу са законом и да свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа и нико се тих права не може одрећи (члан 60. ст. 1. и 4.); да свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља (члан 68. став 1.); да се права запослених и њихових породица на социјално обезбеђење и осигурање уређују законом (члан 69. став 2.); да се пензијско осигурање уређује законом (члан 70. став 1.).
Имајући у виду наводе уставне жалбе и садржину оспорене пресуде, односно првостепеног и другостепеног акта којима је одлучивано о захтеву подносиоца уставне жалбе да му се призна право на диверзантски полуоброк, Уставни суд је оценио да се уставном жалбом превасходно указује на повреду права на рад (члан 60. Устава), из које се изводи и повреда права зајемчених одредбама чл. 24, 68, 69. и 70. Устава.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у акте органа који су одлучивали о захтеву подносиоца уставне жалбе, и то: решење Војне поште 2827 Нови Сад Уп-1 број 5-2 од 5. јануара 2007. године, решење Војне поште 1092 Крагујевац УП-2 број 10-2/2007 од 25. јануара 2007. године и оспорену пресуду Врховног суда Србије У. 2010/07 од 2. априла 2008. године. Такође је извршен увид у наређење Команде речне флотиле пов. број 1196-2 од 12. децембра 2006. године и Упутство за исхрану летача, падобранаца и припадника специјалних јединица Војске Србије и Црне Горе у миру пов. број 1476-3 од 22. септембра 2003. године. На основу наведених аката, Уставни суд је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање о поднетој уставној жалби:
Наређењем Команде речне флотиле пов. број 1196-2 од 12. децембра 2006. године укинуто је право на диверзантски полуоброк припадницима 93. Речног центра (тачка 1.) и констатовано да на основу Правилника о исхрани у Војсци Србије (члан 8. став 3. тачка 3.) и Упутства за исхрану летача, падобранаца и припадника специјалних јединица Војске Србије пов. број 14/76-3 од 22. септембра 2003. године (тачка 1.2.), диверзантски полуоброк имају професионални припадници Војске Србије из састава специјалних јединица Војске (поморски и речни диверзанти и падобранске јединице), што се не може односити на припаднике 93. Речног центра.
Решењем Војне поште 2827 Нови Сад Уп-1 број 5-2 од 5. јануара 2007. године одбијен је као неоснован захтев Милорада Јокића, старијег водника на служби у Војсци Србије на остваривање права на диверзантски полуоброк. У образложењу решења се наводи да, на основу члана 8. став 1. тачка 3. Правилника о исхрани у Војсци Србије, као и на основу тачке 1.2. Упутства за исхрану летача, падобранаца и припадника специјалних јединица Војске Србије, право на диверзантски полуоброк имају професионални припадници Војске Србије из састава специјалних јединица Војске (поморски и речни диверзанти, припадници извиђачко-диверзантских јединица, падобранских јединица, јединица за препадна дејства, јединица војне полиције специјалне намене и јединица војне полиције за противтерористичка дејства) у дане када извршавају програм специјалистичке обуке или извршавају друге наменске задатке, а немају организовану целодневну исхрану. На основу изнетог, доносилац првостепеног решења сматра да подносилац уставне жалбе, као припадник 93. Речног центра, нема право на диверзантски полуоброк.
Решењем Војне поште 1092 Крагујевац УП-2 број 10-2/2007 од 25. јануара 2007. године потврђено је првостепено решење, са образложењем да ''диверзантски полуоброк припада професионалним припадницима Војске Србије из састава специјалистичких јединица Војске Србије у дане када извршавају програм специјалистичке обуке или извршавају друге наменске задатке, а немају организовану целодневну исхрану. Обзиром на намену 93. Речног центра, у којем Јокић врши службу, правилно је закључио првостепени орган да Јокић није припадник специјалистичких јединица, нити да извршава специјалистичку обуку, нити друге наменске задатке које имају у виду одредбе члана 8. Правилника и тачка 1.2. Упутства, те је правилно и законито одлучио и када је установио да му диверзантски полуоброк не припада''.
Оспореном пресудом Врховног суда Србије У. 2010/07 од 2. априла 2008. године, између осталог, констатовано је да је у управном поступку пред првостепеним и другостепним органом ''правилно утврђено да тужилац не испуњава услове за признање права на диверзантски полуоброк прописане чланом 8. Правилника о исхрани у војсци Србије у миру (''Службени војни лист'', бр. 5/96 ...7/05) и Упутства за исхрану летача, падобранаца и припадника специјалних јединица Војске Србије (пов. број 14/76-3 од 22.9.2003. године). Према оредбама члана 8. наведеног Правилника и тачке 1.2. Упутства, диверзантски полуоброк припада професионалним официрима, уколико су се стекли кумулативно услови прописани овим одредбама, а то су да су професионални припадници Војске из састава специјалистичких јединица војске и да извршавају програм специјалистичке обуке или друге наменске задатке и то у дане када немају организовану целодневну исхрану, а које услове тужилац не испуњава. Стога тужилац не може остварити право на диверзантски полуоброк, како су то правилно оценили органи у поступку. Суд је ценио наводе изнете у тужби и нашао да ови наводи нису основани. Према доказима у списима 93. Речни центар није специјалистичка јединица која извршава специјалистичку обуку нити друге наменске задатке које има у виду одредба тачке 1.2. наведеног Упутства према којој диверзантски полуоброк имају професионални припадници Војске Србије и Црне Горе, резервни подофицири, резервни официри из састава специјалистичких јединица Војске, и то: поморски речни диверзанти, јединица за препадна дејства, јединица Војне полиције специјалне намене, јединица Војне полиције за противтерористичка дејства, као и припадници III МБСН/I Октобар. Према томе, правилно је тужени орган оценио да тужиоцу не припада право на диверзантски полуоброк без обзира што испуњава програм обуке одређен за падобранце, као и програм обуке за рониоце, дајући у вези ових навода довољне и јасне разлоге.''
4. Полазећи од изнетог, Уставни суд је оценио да су о праву на диверзантски полуоброк одлучивали Уставом и законом установљени органи, који су у законом спроведеном поступку утврдили чињенично стање од значаја за доношење одговарајуће одлуке и на то применили прописе којима је наведено питање уређено. Уставни суд је при том имао у виду да се наводима уставне жалбе, према којима је подносилац уставне жалбе ''елитни старешина, диверзантски ронилац и падобранац, посебно обучен и спреман за извршавање најтежих и најзахтевнијих задатака'', не доводи у питање правилност оспорене одлуке Врховног суда у односу на Уставом зајемчено право на рад подносиоца уставне жалбе. По оцени Уставног суда, утврђено чињенично стање и примена материјалног права на тако утврђено чињенично стање, као и образложење заузетог правног става у овој правној ствари представљају правно утемељен основ за доношење уставном жалбом побијане пресуде Врховног суда Србије. Уставни суд је стога оценио да се уставном жалбом неосновано указује да је оспореном пресудом Врховног суда Србије подносиоцу уставне жалбе повређено право на рад, зајемчено одредбама члана 60. Устава, а с тим у вези и права зајемчена одредбама чл. 24, 68, 69. и 70. Устава. С обзиром на то, уставна жалба је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07), одбијена као неоснована.
5. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић