Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 18. марта 2010. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредбe члана 59. став 14. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", број 72/09).
2. Одбацује се иницијатива за оцену сагласности одредбе члана 59. став 14. Закона из тачке 1. са чланом 79. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности одредбе члана 59. Закона наведеног у изреци. Из садржине иницијативе произлази да иницијатор оспорава одредбу члана 59. став 14. Закона и то тако што тражи оцену њене уставности у односу на одредбе члана 21. став 1. и члана 60. став 3. Устава. У иницијативи се наводи да је оспорена одредба члана 59. која регулише да директору установе за време првог изборног периода мирује радни однос на радном месту са кога је изабран, у супротности са Уставом утврђеним начелом о једнакости грађана пред Уставом и законом и зајемченим правом на доступност свих радних места грађанима Републике Србије под једнаким условима. Такође, оспорена одредба је, по наводима иницијатора, у супротности и са одредбом члана 79. Закона о раду којом је прописано у којим ситуацијама запосленом мирује радни однос. По мишљењу иницијатора "директор установе има два радна односа јер њему не престаје радни однос на радном месту са кога је изабран за директора установе, а у исто време заснива нови радни однос", што је, како иницијатор наводи, "накарадно уређивање радноправног статуса директора установе".
Оспореном одредбом члана 59. став 14. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", број 72/09) прописано је да директору установе мирује радни однос за време првог изборног периода на радном месту са кога је изабран.
Уставом је утврђено: да су пред Уставом и законом сви једнаки и да се забрањује свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. и 3.); да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места (члан 60. став 3.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, систем у области образовања (члан 97. тачка 10.); да се делатности и послови због којих се оснивају јавне службе, њихово уређење и рад прописује законом (члан 137. став 5.).
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да се Законом о основама система образовања и васпитања уређују основе система предшколског, основног и средњег образовања и васпитања и то, поред осталог, оснивање, организација, финансирање и надзор над радом установа образовања и васпитања као и друга питања од значаја за образовање и васпитање (члан 1. став 1.). Према одредбама члана 7. ст. 1. и 3. Закона, делатност образовања и васпитања обавља установа, а начин обављања делатности образовања и васпитања је прописан овим законом и посебним законима у области образовања и васпитања. Одредбама члана 59. Закона уређен је положај директора установе, као органа руковођења установом. У том смислу одредбом става 1. овог члана је прописано да директор руководи радом установе, а одредбом става 2. истог члана да директор установе може да буде лице које испуњава услове прописане чланом 8. став 2. и чланом 120. овог закона, а који се односе на одговарајуће образовање и опште услове прописане за заснивање радног односа у установи. Одредбама ст. 3. и 4. истог члана прописани су посебни услови за обављање дужности директора предшколске установе, а одредбама ст. 5. и 6. посебни услови за директора школе. Члан 59. Закона у ст. 7. до 10. садржи одредбе које се односе на испит за директора установе, чијим полагањем лице стиче лиценцу за директора, а ставом 11. овог члана је прописано у ком случају долази до одузимања лиценце. Наведени члан 59. Закона у ст. 12. и 13. прописује да се директор установе бира на период од четири године и да му мандат тече од дана ступања на дужност. Одредба става 14. члана 59. Закона, која је иницијативом оспорена, предвиђа, како је речено, да директору установе за време првог изборног периода мирује радни однос на радном месту са кога је изабран. Одредбама ст. 15. и 16. члана 59. прописано је у ком случају директору установе престаје радни однос, ко одлучује о његовим правима, обавезама и одговорностима, док су одредбом става 17. овог члана прописана овлашћења министра у погледу ближег уређивања појединих питања подзаконским актом.
Уставни суд је, оцењујући уставност оспорене законске одредбе утврдио да је Закон о основама система образовања и васпитања донет у оквиру уставне надлежности Народне скупштине да, сагласно члану 97. тачка 10. Устава, уређује основе система предшколског, основног и средњег образовања. У складу са наведеном уставном надлежношћу је и овлашћење законодавца да овим законом пропише које органе има установа и да уреди сва питања која се односе на њихов положај, избор, услове за избор, престанак дужности, надлежности, права, обавезе и одговорности. Наведено овлашћење законодавца односи се и на директора установе који је, сагласно Закону, орган руковођења установом.
У погледу навода иницијатора да оспорена одредба члана 59. став 14. Закона није сагласна са уставним начелом једнакости грађана из члана 21. став 1. Устава и са Уставом зајемченим правом на доступност сваког радног места свакоме под једнаким условима, из члана 60. став 3. Устава, Уставни суд је оценио да се изнети наводи не могу прихватити као основани. Ово из разлога што се оспорена одредба односи искључиво на уређивање једног елемента радноправног статуса лица које је изабрано за директора установе и то за време првог изборног периода, те су у том смислу сва лица која су први пут изабрана на дужност директора установе у једнаком положају, при чему је радно место директора доступно свакоме ко испуњава Законом прописане услове.
Уставни суд и овом приликом посебно истиче да уставно начело забране дискриминације не гарантује апсолутну једнакост, већ јемчи међусобну једнакост оним лицима која се налазе у истој правној ситуацији прописаној законом.
Са друге стране, Уставни суд констатује да институт мировања радног односа, према општим прописима о раду, подразумева да лице коме мирује радни однос за то време не остварује права на раду и по основу рада код послодавца код кога је одређено мировање, те стога ни из ових разлога лице које је изабрано за директора није у различитом, повољнијем положају у односу на остале запослене у установи, јер права из рада и по основу рада остварује само по основу обављања дужности директора. Коначно, Уставни суд указује да је одредбом члана 1. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05) прописано да се права, обавезе и одговорности из радног односа и по основу рада уређују тим законом и посебним законом, из чега произлази овлашћење законодавца да ова или поједина питања радноправног статуса запослених у појединим областима уреди и посебним законом, у овом случају Законом о основама система образовања и васпитања, за запослене у установама предшколског, основног и средњег образовања. Питање оправданости законског решења да директору установе за време првог изборног периода мирује радни однос на радном месту са кога је изабран, Уставни суд, с обзиром на своју надлежност утврђену чланом 167. Устава, није надлежан да цени, јер ово питање представља израз законодавне политике Народне скупштине чија целисходност не може бити предмет оцене Уставног суда.
На основу изложеног, Уставни суд је оценио да нема основа за покретање поступка за утврђивање неуставности оспорене одредбе Закона, те стога иницијативу у том делу није прихватио, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07).
Поводом навода иницијативе да оспорена одредба Закона није у сагласности са одредбом члана 79. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05), којом је уређено мировање радног односа, Уставни суд указује да, полазећи од своје надлежности утврђене чланом 167. Устава, није надлежан да оцењује међусобну сагласност закона. Стога је Суд у овом делу иницијативу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду и одредаба члана 82. став 1. тачка 1. и члана 84. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08 и 27/08), решио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић