Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 4. марта 2010. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 52. и 53. Закона о судијама ("Службени гласник РС", бр. 63/01, 42/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06).
2. Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 59. Закона о судијама ("Службени гласник РС", бр. 116/08, 58/09 и 104/09).
3. Одбацује се иницијатива за оцену сагласности одредаба чл. 52. и 53. Закона о судијама из тачке 1. са одредбама члана 19. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник РС", бр. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06 и 5/09), члана 175. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05) и члана 78. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", бр. 76/05, 100/07 и 97/08).
4. Одбацује се захтев за обуставу извршења Одлуке Народне скупштине Србије о престанку судијске дужности број 1236 од 13. маја 2009. године ("Службени гласник РС", број 36/09).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности одредаба чл. 52. и 53. Закона наведеног у тачки 1. изреке и члана 59. Закона наведеног у тачки 2. изреке. По наводима подноситељке иницијативе, оспореним одредбама чл. 52. и 53. Закона о судијама из 2001. године, као и одредбама члана 59. Закона о судијама из 2008. године, чија је примена почела 1. јануара 2010. године, прописано је да судији престаје радни век кад наврши 65 година живота или 40 година стажа осигурања, што је несагласно са начелом забране дискриминације из члана 21. и зајемченим правом на рад из члана 60. Устава Републике Србије. Подноситељка иницијативе наводи да су оспорене одредбе раније важећег Закона о судијама, као и сада важећег истоименог Закона, несагласне са одредбама Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник РС", број 85/05), јер је изменама и допунама члана 19. тог закона, предвиђено да се старосна пензија стиче кад осигураник наврши 45 година стажа осигурања. Оспорене одредбе Закона о судијама несагласне су и са одредбом члана 175. Закона о раду, према коме запосленом радни однос престаје кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју, а такође су несагласне и са одредбом члана 78. Закона о високом образовању, који допушта могућност да наставнику који је навршио 65 година живота радни однос може бити продужен до две школске године. По мишљењу подноситељке иницијативе, Закон о пензијском и инвалидском осигурању је општи и потпун закон у тој области, којим се у потпуности регулишу права и обавезе из области пензијског и инвалидског осигурања, па Закон о судијама неовлашћено прописује друге услове за пензионисање судија. Сматра да на тај начин неки осигураници имају право да раде до 67 година живота, односно да раде до навршења 45 година радног стажа, док други то право немају, па се тиме повређује Уставом утврђено начело једнакости пред законом и забране дискриминације из члана 21. Устава, односно повређује се Уставом зајемчено право на рад из члана 60. Устава. Уставном суду је предложила да до доношења коначне одлуке обустави од извршења и поништи Одлуку Народне скупштине Србије о престанку судијске дужности број 1236 од 13. маја 2009. године ("Службени гласник РС", број 36/09), на основу које јој је престала судијска дужност.
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да је оспореним одредбама Закона о судијама ("Службени гласник РС", бр. 63/01, 42/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06) било прописано: да судији престаје радни век кад наврши шездесет пет година живота или четрдесет година стажа осигурања и да председник суда најкасније до 1. октобра писмено обавештава председника Врховног суда Србије о томе које судије и председници непосредно нижих судова наредне године навршавају радни век и када (члан 52.); да радни век судији не може бити продужен и да смањење времена потребног за навршење радног века не утиче на престанак дужности судије (члан 53.). Закон је престао да важи 1. јануара 2010. године, почетком примене Закона о судијама ("Службени гласник РС", бр. 116/08, 58/09 и 104/09), на основу одредаба чл. 105. и 107. овог закона.
Према одредбама оспореног члана 59. Закона о судијама ("Службени гласник РС", бр. 116/08, 58/09 и 104/09), судији престаје радни век кад наврши шездесет пет година живота или четрдесет година стажа осигурања, по сили закона. Изузетно, по захтеву председника суда, Високи савет судства судији може продужити радни век за још две године, уз његову сагласност. Судији се може продужити радни век само због завршавања рада на започетим предметима.
Уставом Републике Србије утврђено је: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. до 3.); да се јемчи право на рад, у складу са законом, да свако има право на слободан избор рада, да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места и да свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа, те да се тих права нико не може одрећи (члан 60. ст. 1. до 4.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, остваривање и заштиту слобода и права грађана, уставност и законитост, систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, друге економске и социјалне односе од општег интереса, као и систем у областима здравства, социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите (члан 97. тач. 2, 8. и 10.).
Приликом оцене уставности оспорених законских одредаба, Уставни суд је имао у виду и одредбе члана 19. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник РС", бр. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06 и 5/09), којима је утврђено да осигураник стиче право на старосну пензију: 1) кад наврши 65 (мушкарац), односно 60 (жена) година живота и најмање 15 година стажа осигурања; 2) кад наврши 40 (мушкарац), односно 35 (жена) година стажа осигурања и најмање 53 године живота; 3) кад наврши 45 година стажа осигурања.
Из наведених уставних одредаба произлази да је законодавац овлашћен да уређујући систем у области радних односа и социјалног осигурања уреди и питање престанка радног односа због испуњености услова за старосну пензију, и то за све запослене у Републици Србији, без обзира на то на којим пословима се затекну у тренутку стицања услова за пензију. У том смислу, Уставни суд налази да се оспореним одредбама Закона о судијама не може довести у питање остваривање Уставом зајемченог права на рад, и то из два разлога. Прво, из разлога што Уставом није утврђена садржина права на рад, већ се према одредби самог Устава (члан 60. став 1.), право на рад јемчи у складу са законом, што значи да се остварује на начин прописан законом. Друго, јемство права на рад не значи да радни однос не може престати на начин и под условима предвиђеним законом, а нарочито не може да значи гаранцију у погледу прописаних услова за старосну пензију.
У вези навода из иницијативе да се оспореним законским решењима повређује уставно начело једнакости пред законом и забране дискриминације, Уставни суд оцењује да се изнети наводи не могу прихватити као основани. Наиме, Закон о пензијском и инвалидском осигурању, као закон којим се уређује систем у области пензијског и инвалидског осигурања као дела социјалног осигурања, прописао је алтернативно три услова за стицање права на старосну пензију. Како оспорене одредбе раније и сада важећег Закона о судијама којима је, као један од начина престанка судијске дужности, односно судијске функције, предвиђен и тзв. престанак радног века, прописују услове за престанак радног века, дакле услове за старосну пензију које предвиђа и Закон о пензијском и инвалидском осигурању, то, по оцени Уставног суда, судије на које се примењују оспорене законске одредбе, а које су као посебна категорија запослених у истој правној ситуацији, нису стављене у неједнак положај, нити је у односу на њих извршен било који вид дискриминације.
Имајући у виду изложено, Уставни суд је оценио да иницијатива није основана, те је, стога, сагласно одредби члана 53. став 2. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), није прихватио.
Уставни суд, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије одлучује о сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, из чега произлази да Уставни суд није надлежан да одлучује о међусобној сагласности закона, односно других општих аката исте правне снаге, па је стога одбацио захтев за оцену међусобне сагласности оспорених одредаба чл. 52. и 53. Закона о судијама из 2001. године са одредбама члана 19. Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2003. године, члана 175. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05) и члана 78. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", бр. 76/05, 100/07 и 97/08).
С обзиром на то да је донео коначну одлуку, Уставни суд је одбацио захтев за обуставу извршења Одлуке Народне скупштине Србије о престанку судијске дужности број 1236 од 13. маја 2009. године ("Службени гласник РС", број 36/09), донете на основу оспорених одредаба Закона о судијама наведеног у тачки 1. изреке.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 36. став 1. тачка 1) и члана 46. тач. 3) и 5) Закона о Уставном суду и члана 82. став 1. тачка 1. и члана 84. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08 и 27/08), донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић