Уставни суд у саставу: заменик председника др Марија Драшкић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 27. октобра 2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Обуставља се поступак за оцену уставности одредаба чл. 105, 106. и 106ж и члана 136в став 4. Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима ("Службени гласник РС", бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 и 101/05).
2. Одбацује се иницијатива за утврђивање неуставности одредаба чл. 131. до 133. Закона из тачке 1.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднетe су иницијативе за покретање поступка за оцену уставности одредаба Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима ("Службени гласник РС", бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 и 101/05) наведених у изреци.
У иницијативи којом су оспорене одредбе чл. 105, 106. и 106ж Закона тражи се оцена уставности у односу на члан 32. став 1, члан 36. и члан 198. Устава. Као разлог оспоравања одредбе члана 105. Закона наводи се да се том одредбом "онемогућују" странке да остварују судску заштиту, уколико су им повређена стварна и друга права, те да је нелогично да странка има право на подношење ванредних правних лекова, а да јој је онемогућена судска заштита подношењем тужбе у управном спору, тим пре што истим законом није предвиђена друга судска заштита, док се за одредбу члана 106, по којој се упис промене врши на основу коначног уместо правноснажног решења и одредбу члана 106ж Закона, којом је прописан субјективни и објективни рок за подношење тужбе за брисање уписа права на непокретностима, поставља питање како је могуће да законодавац ограничи рок за подношење тужбе за брисање права на непокретности, кад се право својине стиче тек укњижбом, односно уписом у одговарајуће књиге, с обзиром на то да је чланом 37. Закона о основама својинскоправних односа ("Службени лист СФРЈ", бр. 6/80 и 36/90 и "Службени лист СРЈ", број 29/96) прописано да власник може тужбом захтевати од држаоца повраћај индивидуално одређене ствари и да право на подношење тужбе не застарева.
У иницијативи којом су оспорене одредбе чл. 131. до 133. Закона наводи се да је тим одредбама утврђено право Републичког геодетског завода да за исте радње, поред наплаћивања таксе наплаћује посебну накнаду, чиме се омогућава да странку корисника услуга Републичког геодетског завода изложе допунском плаћању за радњу која је финансијски покривена плаћањем таксе. Из ове незаконитости, која није постојала до измена Закона у "Службеном гласнику РС", број 34/01, којом је било прописано да се накнада не плаћа ако је за услугу предвиђено плаћање административне таксе, по наводима иницијатора, „широм су отворена врата“ за незаконито увођење посебне накнаде и за радње за које је прописана такса, и то у износима који су 10-20 пута већи од прописане таксе и који нису ни у каквој вези са евентуално повећаним трошковима. Оцена уставности ових одредаба Закона је тражена у односу на члан 91. став 1. Устава.
У иницијативи којом се оспорава одредба члана 136в став 4. Закона, наводи се да је Уставом својина заштићена судском заштитом, а да је оспореном одредбом Закона ова уставна категорија укинута, што је супротно чл. 22. и 198. Устава.
Чланом 112. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07) прописано је да ће се поступци пред Уставним судом започети пре дана ступања на снагу овог закона, окончати по одредбама овог закона.
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио:
Оспореним одредбама чл. 105, 106. и 106ж Закона било је прописано: да се против решења којим се у току одржавања премера и катастра непокретности дозвољава упис промене у катастарском операту, као и против решења којим се одбија упис промене, може изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења, да се жалба подноси Републичком геодетском заводу преко организационе јединице која је донела првостепено решење, да у жалби одлучује Републички геодетски завод, те да се против решења донетог по жалби не може водити управни спор (члан 105.); да се упис промена на непокретностима врши кад решење о дозволи уписа постане коначно (члан 106.); да лице које сматра да је уписом права на непокретности повређено његово књижно право, може тужбом надлежном суду тражити брисање уписа у року од три месеца од дана сазнања за извршење уписа, најдоцније у року од две године од дана извршења уписа (члан 106ж). Оспореним одредбама чл. 131. до 133. Закона било је уређено плаћање накнаде за коришћење података премера, катастра непокретности и водова и разгледање катастра непокретности, као и за услуге које пружа Републички геодетски завод, с тим што је висина те накнаде зависила од висине трошкова њиховог прикупљања, обраде и уношења у евиденције, броја могућих корисника, података, садржине и обима података и степена њихове употребљивости, а висину ове накнаде утврђивала је Влада, док су средства која од такса, односно накнада за коришћење, разгледање података, премера и катастра непокретности и водова и накнада од услуга оствари Републички геодетски завод били приход буџета Републике, а могла су се користити за рад и опремање Завода.
Према одредбама члана 136в Закона, чији је став 4. оспорен, лице које је имало правни интерес могло је у року од две године од дана почетка примене катастарског операта из члана 136б овог закона поднети захтев за исправку уписа у катастарском операту, ако сматра да је извршен погрешан упис у погледу носиоца права или другог податка о непокретности, о чему се одговарајућа правна поука уноси у решење из члана 136б став 3. овог закона (став 1.), против решења донетог по том захтеву може се изјавити жалба Републичком геодетском заводу, у року од 15 дана од дана пријема решења (став 3.), с тим што се према оспореном ставу 4. истог члана 136в, против решења Републичког геодетског завода донетог по жалби из става 3. овог члана не може водити управни спор.
Оспорени Закон о државном премеру и катастру донет је и мењан у време важења Устава Републике Србије од 1990. године, који је у члану 124. став 4. утврђивао да се само законом може изузетно у одређеним врстама управних ствари искључити управни спор. Закон је престао да важи у току поступка пред Уставним судом, 11. септембра 2009. године, на основу члана 199. Закона о државном премеру („Службени гласник РС“, број 72/09), осим одредаба члана 67. став 1. и члана 105. став 3. које су престале да важе 1. јануара 2010. године.
Основно уставноправно питање које је постављено иницијативама је немогућност остваривања судске заштите против другостепеног решења Републичког геодетског завода, будући да је чланом 198. став 2. Устава Републике Србије од 2006. године утврђено да се законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закон заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија заштита, док је оспореним одредбама члана 105. и члана 136в став 4. Закона изричито искључена могућност вођења управног спора.
Како је по оцени Уставног суда, сврха уставног јемства из члана 198. Устава да свако лице на које се односи појединачни акт којим се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу, објективно буде у могућности да против појединачног акта користи судску заштиту, а из целине одредби оспореног Закона, а посебно члана 106ж истог закона произлази да је право на судску заштиту прописано само за лица која сматрају да им је уписом повређено књижно право, а не и лица чије право није уписано, то се основано могло поставити питање сагласности наведених одредби Закона са Уставом од 2006. године који је, као што је наведено, на другачији начин у односу на Устав од 1990. године уредио судску заштиту појединачних аката.
Међутим, важећи Закон о државном премеру и катастру прописује: да се овим законом уређују стручни послови и послови државне управе који се односе на државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, топографско-картографску делатност, процену вредности непокретности, геодетско-катастарски информациони систем и Националну инфраструктуру геопросторних података и геодетски радови у инжењерско-техничким пословима (члан 1.); да се на поједина питања уписа стварних права која нису уређена овим законом сходно примењују одредбе закона којим се уређује својина и друга стварна права, а на поједина питања поступка која нису уређена овим законом сходно примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак (члан 7.); да се упис у катастар непокретности врши даном доношења решења којим је упис дозвољен, уз упис по службеној дужности забележбе ради чињења видљивим да решење о упису није коначно, да се упис у катастар непокретности врши и на основу другостепеног решења којим се дозвољава упис или на основу судске одлуке из управног спора, даном пријема другостепеног решења односно судске одлуке, с тим што се у случајевима из става 1. и 2. овог члана подразумева и брисање права на непокретности, као и брисање уписа извршеног првостепеним решењем које је поништено (члан 128); да се против другостепених решења донетих у складу са одредбама овог закона може водити управни спор те да се када се управни спор води против другостепеног решења донетог у поступку оснивања или обнове катастра непокретности, оснивање катастра водова као и њиховог одржавања, Завод по службеној дужности на непокретности, односно воду уписује забележбу ради чињења видљивим да је управни спор покренут (члан 180).
Према члану 57. тачка 1) Закона о Уставном суду, Суд ће обустави поступак кад је акт усаглашен с Уставом или законом а није оцењено да због последица неуставности или незаконитости треба донети одлуку зато што нису отклоњене последице неуставности или незаконитости.
Уставни суд је, имајући у виду пре свега уставну претпоставку да овај суд оцењује уставност и законитост важећих општих аката, а може оцењивати и опште акте чија је оцена тражена пре истека рока од шест месеци од њиховог престанка и у случају када општи акт чија је уставност, односно законитост предмет оцене, престане да важи у току трајања поступка пред Судом, оценио да је важећим Законом о државном премеру и катастру на другачији начин уређена судска заштита појединачних аката, моменат уписа у катастар непокретности, те могућност примене одредаба закона којим се уређују својина и друга стварна питања поводом уписа стварних права, па Суд не налази да постоје штетне последице због којих би требало наставити поступак.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, сагласно члану 57. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду, решио као у тачки 1. изреке.
Поводом иницијативе којом се оспоравају одредбе чл. 130. до 133. Закона, Уставни суд је оценио да иницијатор не даје уставноправне разлоге за тражену оцену наведених одредаба Закона, нити се разлози који су дати могу довести у везу са чланом 91. став 1. Устава у односу на који је тражена оцена, те је, сагласно члану 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, решио као у тачки 2. изреке.
Имајући у виду изнето, а на основу одредаба члана 46. тачка 7) Закона о Уставном суду и члана 84. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08, 27/08 и 76/11), Уставни суд је донео Решење као у изреци.
.
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА
УСТАВНОГ СУДА
др Марија Драшкић