Преглед документа IУз-1241/2010

  • IУз-1241/2010
  • 22.09.2011.
  • Закон о локалним изборима ("Службени гласник РС", број 129/07), члан 48.
  • Решење о обустави поступка за оцену уставности/законитости
  • Оцењивање уставности или законитости општих аката / закони и други општи акти Народне скупштине
  • Избори
  • –у току поступка пред Уставним судом оспорена одредба је усаглашена са Уставом, те су се стекли услови за обуставу поступка

Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 22. септембра 2011. године, донео је

 

Р Е Ш Е Њ Е

 

            Обуставља се поступак за оцену уставности одредаба члана 48. Закона о локалним изборима ("Службени гласник РС", број 129/07).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Поступајући по поднетим иницијативама за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 48. Закона о локалним изборима ("Службени гласник РС", број 129/07), Уставни суд је, на седници одржаној 5. маја 2011. године, донео Решење IУз-1241/2010 којим је покренуо поступак за оцену уставности одредаба члана 48. Закона о локалним изборима ("Службени гласник РС", број 129/07).

            У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспореним одредбама члана 48. Закона о локалним изборима ("Службени гласник РС", број 129/07) било прописано: да кад одборнику престане мандат пре истека времена на које је изабран, мандат припада подносиоцу изборне листе са чије листе је био изабран одборник коме је престао мандат и да тај мандат изборна комисија додељује кандидату кога одреди подносилац изборне листе. Изборна комисија одборнику издаје уверење да је изабран (став 1.); да кад одборнику престане мандат пре истека времена на које је изабран, а на изборној листи са које је одборник био изабран нема кандидата за које подносилац изборне листе није добио мандат, мандат припада подносиоцу изборне листе који има следећи највећи количник а за њега није добио мандат (став 2.); да мандат новог одборника траје до истека мандата одборника коме је престао мандат (став 3.); да се од кандидата  пре потврђивања мандата прибавља писмена сагласност да прихвата мандат (став 4.).

            У наведеном решењу о покретању поступка, као спорна постављена су следећа уставноправа питања:

- да ли се одредбама члана 48. Закона о локалним изборима, којима је предвиђено да, кад одборнику престане мандат пре истека времена на које је изабран, мандат припада подносиоцу изборне листе са чије листе је био изабран одборник коме је престао мандат, с тим да тај мандат изборна комисија додељује кандидату кога одреди подносилац изборне листе, задире у основне уставне принципе и начела о суверености грађана и владавини права која се остварује и слободним и непосредним изборима, утврђене чл. 2. и 3. Устава;

- да ли су оспорене одредбе Закона у складу са правом грађана на локалну самоуправу, утврђеном у члану 176. став 1. Устава, а које грађани остварују непосредно и преко својих слободно изабраних представника и да ли грађани у општини могу остваривати право на локалну самоуправу, уколико одборници представљају и промовишу само интересе подносиоца изборне листе који их је предложио, односно на чијој листи су изабрани;

- да ли се одредбама члана 48. Закона о локалним изборима, из којих произлази да подносилац изборне листе добијене мандате додељује кандидатима са изборне листе по сопственом избору, а не по редоследу који је кандидат заузимао на изборној листи, уводи својеврстан облик посредних избора и тиме крше уставна начела о народном (грађанском) представништву и непосредности избора одборника, као и уставни принципи о томе да су избори слободни и непосредни, а гласање тајно и лично (члан 52. став 2. Устава);

- да ли се одредбама члана 48. Закона ограничава Уставом утврђено право грађана на локалну самоуправу, које грађани остварују непосредно и преко својих слободно изабраних представника и да ли одборници у скупштини јединице локалне самоуправе, као слободно изабрани представници грађана, представљају грађане који су их бирали или представљају политичке партије и друге подносиоце изборних листа на чијим листама су кандидовани, односно који су их бирачима предложили за избор;

- да ли је законодавац давањем овлашћења подносиоцу изборне листе, а то је најчешће политичка странка, да потпуно слободно врши расподелу добијених мандата кандидатима са изборне листе и одређује носиоце мандата у скупштини јединице локалне самоуправе, проширио овлашћења политичких странака изван Уставом утврђених гараниција о њиховој улози у демократском обликовању воље грађана и тиме супротно одредбама члана 5. став 4. Устава дао могућност политичким странкама да непосредно врше власт на локалном нивоу и да је потчине себи.   

Решење о покретању поступка Уставни суд је доставио Народној скупштини на одговор, на основу члана 33. став 1. и члана 107. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), са роком за доставу одговора од 30 дана од дана пријема Решења. Народна скупштина није доставила одговор у остављеном року, а ни након истека тог рока.

            Након доношења Решења Уставног суда о покретању поступка за оцену уставности одредаба члана 48. Закона о локалним изборима, Народна скупштина је, на седници од 20. јула 2011. године, донела Закон о именама и допунама Закона о локалним изборима, који је објављен 22. јула 2011. године ("Службени гласник РС", број 54/11). Чланом 12. наведеног закона прописано је да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", што значи да је ступио на снагу 30. јула 2011. године. Одредбом члана 8. став 1. овог закона извршена је измена одредбе члана 48. став 1. Закона о локалним изборима, тако да сада важећа одредба предвиђа да када одборнику престане мандат пре истека времена на које је изабран, мандат се додељује првом следећем кандидату са исте изборне листе коме није био додељен мандат одборника. После овог става, члану 48. Закона додата су два нова става, којима је предвиђено: да се, када одборнику који је изабран са коалиционе изборне листе престане мандат пре истека времена на које је изабран, мандат додељује првом следећем кандидату на изборној листи коме није био додељен мандат - припаднику исте политичке странке (став 2.), да се кандидату коме је био додељен мандат одборника, а којем је мандат престао због преузимања функције председника општине или градоначелника, односно заменика председника општине или заменика градоначелника, мандат поново додељује у истом сазиву скупштине јединице локалне самоуправе, под условима да је кандидату престала функција председника општине или градоначелника, односно заменика председника општине или заменика градоначелника, да постоји упражњено одборничко место које припада истој изборној листи и да је изборној комисији јединице локалне самоуправе кандидат поднео захтев за доделу мандата одборника (став 3.).  Досадашњи ст. 2, 3. и 4. постали су ст. 4, 5. и 6. члана 48. Закона.

            Уставни суд је оценио да је наведеним Законом о изменама и допунама члана 48. Закона о локалним изборима, прописивањем да се у случајевима када одборнику престане мандат пре истека времена на које је изабран, мандат додељује првом следећем кандидату са исте изборне листе коме није био додељен мандат одборника, законодавац извршио усаглашавање оспореног Закона са Уставом и тиме отклонио сва спорна уставноправна питања због којих је Уставни суд покренуо поступак за оцену  уставности одредаба члана 48. Закона о локалним изборима.

            Сагласно наведеном, Уставни суд је на основу члана 57. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду, обуставио поступак за оцену уставности одредаба члана 48. Закона о локалним изборима.

            На основу изложеног и одредбе члана 46. тачка 7) Закона о Уставном суду, Уставни суд је решио као у изреци.

 

 

                                                       ПРЕДСЕДНИК

                                                         УСТАВНОГ СУДА

                                                          др Драгиша Слијепчевић