Преглед документа Уж-303/2009

Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Сеада Лукача из Рожаја, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 30. априла 2009. године, донео је

Одбија се као неоснована уставна жалба Сеада Лукача изјављена против решења Окружног суда у Новом Пазару Кв. 18/09 од 4. фебруара 2009. године и решења Врховног суда Србије Кж. II 343/09 од 12. фебруара 2009. године.

1. Сеад Лукач из Рожаја, држављанин Републике Црне Горе, преко пуномоћника Лазара Маловића, адвоката из Београда, поднео је Уставном суду 2. марта 2009. године уставну жалбу против решења Окружног суда у Новом Пазару Кв. 18/09 од 4. фебруара 2009. године и решења Врховног суда Србије Кж. II 343/09 од 12. фебруара 2009. године, због повреде права на слободу и безбедност зајемчених чланом 27. Устава.
Подносилац уставне жалбе сматра да је Окружни суд у Новом Пазару, у екстрадиционом поступку који је водио по захтеву Краљевине Холандије ради изручења подносиоца, начинио „битне пропусте“ који оспоренa решењa чине незаконитим. Сматра да нису испуњене претпоставке за екстрадицију прописане чланом 540. Законика о кривичном поступку, јер уз молбу за издавање није приложена потпуна пратећа документација прописана одредбама члана 541. Законика. У уставној жалби наводи се следеће: да пратећа документација не садржи доказе за основану сумњу; да чињеница да је подносилац пуштен из притвора холандских власти због недостатка доказа доказује да подносилац није извршио кривична дела која му се у Холандији стављају на терет; да резултати ДНК анализе, коју су холандске власти накнадно извршиле и на којима базирају основану сумњу да је подносилац извршилац кривичних дела због којих се тражи екстрадиција, не представљају валидан доказ; да у време извршења кривичног дела подносилац није боравио у Холандији већ у Шпанији; да је оспореним решењем Окружног суда у Новом Пазару прекорачен захтев из потернице, јер потерница није расписана и за кривична дела из Закона о опојним дрогама Холандије; да је у екстрадиционом поступку погрешно утврђено држављанство подносиоца уставне жалбе у односу на особу која се потражује, чиме је и сам идентитет траженог лица споран. Предлаже се да Уставни суд поништи оспорена решења, да забрани Министарству правде и Министарству унутрашњих послова њихово извршење, као и да подносиоцу укине екстрадициони притвор.
Пуномоћник подносиоца уставне жалбе је 22. априла 2009. године Уставном суду доставио допуну уставне жалбе у којој понавља наводе из уставне жалбе и истиче да је подносилац 24. јуна 2008. године, док се налазио у холандском протвору, дао узорак ДНК, али му до дана достављања поднеска налази нису предочени, те захтева да се подносиоцу резултат анализе достави пре него што се одлучи о изручењу.
2. Уставна жалба је као правно средство установљена Уставом Републике Србије, који је ступио на снагу 8. новембра 2006. године. Сагласно члану 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у списе предмета Окружног суда у Новом Пазару Кв. 18/09 и оспорено решење Врховног суда Србије Кж. II 343/09 од 12. фебруара 2009. године и утврдио чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском спору.
Министарство унутрашњих послова Републике Србије - Полицијска управа у Новом Пазару, дописом од 7. новембра 2009. године, обавестила је Окружни суд у Новом Пазару да је 6. новембра 2008. године у 19,50 часова Станица граничне полиције Мехов Крш лишила слободе Сеада Лукача, рођеног 18. децембра 1972. године у Рожајама, за којим је Међународна организација криминалистичке полиције (у даљем тексту: ИНТЕРПОЛ) расписала међународну потерницу на захтев Холандије. У допису се наводи да је Сеаду Лукачу 7. новембра 2008. године решењем одређено задржавање до 48 часова, да је задржан у присуству браниоца ангажованог по службеној дужности, да је о томе извештен истражни судија Окружног суда у Новом Пазару, да је лице предато Окружном затвору у Новом Пазару, да је о лишењу слободе извештен МУП Србије, Управа криминалистичке полиције и Национални централни биро ИНТЕРПОЛ, као и да је од Сеада Лукача привремено одузет пасош на његово име издат од Републике Црне Горе. Уз допис су приложени: решење о задржавању, пасош Републике Црне Горе на име Сеада Лукача, потврда о привремено одузетим предметима, службена белешка полицијског службеника, факс ИНТЕРПОЛ којим се потврђује важење потернице и факс-међународна потерница ИНТЕРПОЛ за Сеадом Лукачом. У међународној потерници ИНТЕРПОЛ се наводи да је, у вези са кривичним делом убиства, анализом ДНК Сеада Лукача утврђено да се трагови његове ДНК налазе на траци којом је убијени био везан.
Истражни судија Окружног суда у Новом Пазару саслушао је подносиоца уставне жалбе 7. новембра 2008. године у 13,35 часова, у присуству његових бранилаца Муневерa Кучa, адвоката из Рожаја, и Месрура Шмрковића, адвоката из Новог Пазара, о чему је сачињен записник. Осумњичени је поучен о својим правима, прочитана му је међународна потерница ИНТЕРПОЛ и од њега је узета изјава. Подносилац уставне жалбе је у изјави навео: да је држављанин Црне Горе; да нема држављанство Републике Србије; да се за кривична дела која му се стављају на терет не води кривични поступак на територији Републике Србије; да подаци изнети у међународној потерници одговарају његовим личним подацима; да је путна исправа-пасош Црне Горе његова путна исправа са његовим личним подацима и фотографијом; да кривична дела описана у међународној потерници није извршио. Истражни судија је након саслушања истог дана донео решење Кв. 320/08, којим је подносиоцу уставне жалбе, као осумњиченом, на основу члана 143. и члана 542. став 3, а из разлога предвиђених чланом 142. став 2. тачка 5. Законика о кривичном поступку, одредио екстрадициони притвор у трајању од месец дана, почев од 7. новембра 2008. године у 00,30 часова. Решење садржи и правну поуку да се против њега може изјавити жалба, у року од 48 сати, Већу Окружног суда у Новом Пазару. Подносилац уставне жалбе није изјавио жалбу против решења којим се одређује екстрадициони притвор.
Министарство правде Републике Србије је дописом од 11. новембра 2008. године обавештено о лишењу слободе подносиоца уставне жалбе по међународној потерници. Дописом је затражено да се истражном судији Окружног суда у Новом Пазару, у што краћем року, доставе сва документа прописана Закоником о кривичном поступку за екстрадицију лица које се потражује.
Министарство правде је Окружном суду у Новом Пазару, уз допис од 28. новембра 2008. године, доставило следећу тражену документацију у оригиналу на холандском језику и овереном преводу на српски језик:
- допис Окружног јавног тужилаштва Амстердама упућен Министарству правде Холандије са налогом за хапшење и актима за изручење Сеада Лукача, рођеног 18. децембра 1972. године у Рожају, ухапшеног 6. новембра 2008. године у Србији;
- налог за хапшење Сеада Лукача због сумње да је у Холандији извршио више кривичних дела кажњивих по законима Краљевине Холандије, и то: 17. априла 2002. године у Амстердаму са умишљајем хицем из ватреног оружја лишио живота Elmokhtar Hannuna (члан 289/287 Кривичног законика); у периоду од 1. јануара до 16. марта 2005. године угрозио живот Mahabier Panday-a пославши му два метка у коверти са напоменом да је то намењено Panday-у и његовом телохранитељу (члан 289/287 Кривичног законика); у периоду од 1. јануара до 16. марта 2005. године поседовао муницију II и/или III категорије (чл. 26. и 55. Закона о оружју и муницији); 23. јуна 2005. године изнео из Холандије 22,9 кг. опојне дроге хероин, односно 2,94 кг. амфетамина (члан 2. Закона о опојним дрогама и члан 47. став 1 подтачка 1. Кривичног законика); 23. јуна 2005. године изнео из Холандије 9900 таблета опојне дроге Flunitrazepam (члан 3. Закона о опојним дрогама и члан 47. став 1 подтачка 1. Кривичног законика), што је све кажњиво по чл. 289, 287. и 285. Кривичног законика, чл. 26. и 255. Закона о оружју и муницији и чл. 2, 3, 10. и 11. Закона о опојним дрогама, за шта су законом предвиђене казне затвора до 30 година или доживотна казна затвора, а уз налог за хапшење приложено је детаљније образложење извршених кривичних дела у коме се, поред осталог, наводи да је један од доказа за основану сумњу и анализа ДНК Сеада Лукача, на основу које се основано сумњичи за извршење кривичног дела претње;
- опис особе која се потражује са приложеном фотографијом и отисцима прстију;
- препис одредаба Кривичног законика, Закона о опојним дрогама и Закона о оружју и муницији Краљевине Холандије, наведених у налогу за хапшење.
У разматраним списима Окружног суда у Новом Пазару се налази и записник Окружног бироа за криминалистичку истрагу Регионалне полиције Амстердам у коме је наведено да је испитивањем ДНК трагова са лица места убиства E. Hannuna утврђено да се на лицу места налазе трагови ДНК Сеада Лукача, рођеног 18. децембра 1972. године, због чега је Јавни тужилац округа Амстердам наредио његово хапшење и задржавање у притвору.
Веће Окружног суда у Новом Пазару је 5. децембра 2008. године донело решење Кв. 346/08, којим се подносиоцу уставне жалбе продужава екстрадициони притвор, на основу члана 144. став 2, а из разлога предвиђених чланом 142. став 2. тачка 5. Законика о кривичном поступку, за још два месеца, најкасније до 5. фебруара 2009. године. Решење садржи поуку о праву на жалбу, које подносилац није искористио.
Веће Окружног суда у Новом Пазару је 4. фебруара 2009. године донело решење Кв. 18/09, којим се подносиоцу уставне жалбе продужава екстрадициони притвор, на основу члана 146. став 2, а из разлога предвиђених чланом 142. став 2. тач. 1. и 5. Законика о кривичном поступку, за још два месеца, најкасније до 4. априла 2009. године. Решење садржи поуку о праву на жалбу, које подносилац није искористио.
Веће Окружног суда у Новом Пазару је 4. фебруара 2009. године донело оспорено решење Кв. 18/09, којим утврђује да су испуњене претпоставке за издавање Краљевини Холандије подносиоца уставне жалбе Сеада Лукача, држављанина Црне Горе, ради вођења кривичног поступка пред надлежним органима Краљевине Холандије због кривичних дела убиства из члана 287. и претње из члана 285. Кривичног законика Краљевине Холандије, недозвољеног располагања муницијом из чл. 26. и 55. Закона о оружју и муницији Краљевине Холандије и чл. 2, 3, 10. и 11. Закона о опојним дрогама Краљевине Холандије. У образложењу решења наводи се: да је Краљевина Холандија, преко Министарства правде Републике Србије, тражила екстрадицију осумњичног Сеада Лукача из Црне Горе, због кривичних дела убиства из члана 287. и претње из члана 285. Кривичног законика Краљевине Холандије, недозвољеног располагања муницијом из чл. 26. и 55. Закона о оружју и муницији Краљевине Холандије и чл. 2, 3, 10. и 11. Закона о опојним дрогама Краљевине Холандије; да је уз захтев приложена сва потребна документација; да је према осумњиченом одређен екстрадициони притвор 7. новембра 2008. године, да је осумњичени испитан пред истражним судијом Окружног суда у Новом Пазару, при чему није оспорио свој идентитет, али није признао извршење кривичних дела за која се тражи екстрадиција; да окружни јавни тужилац сматра да нису испуњене претпоставке за изручење (разлози нису наведени); да из списа предмета произлази да су суду достављени сви потребни подаци и докази предвиђени чланом 541. Законика о кривичном поступку; да су испуњене све претпоставке за изручење прописане чланом 540. Законика; да је решење донето на основу чл. 540. и 546. Законика о кривичном поступку.
Подносилац уставне жалбе је против наведеног решења изјавио жалбу Врховном суду Србије 6. фебруара 2009. године, због погрешно и непотпунио утврђеног чињеничног стања и битне повреде Законика о кривичном поступку.
Врховни суд Србије је 12. фебруара 2009. године донео оспорено решење Кж. II 343/09, којим је жалбу одбио као неосновану. У образложењу оспореног решења се наводи: да је првостепени суд правилно утврдио да су испуњене законске претпоставке за издавање окривљеног Сеада Лукача; да је прибављено мишљење Републичког јавног тужиоца, који сматра да је оспорено првостепено решење правилно; да се жалбом неосновано тврди да у списима првостепеног суда нема довољно доказа за основану сумњу, јер из приложене документације јасно произлази да резултат анализе ДНК окривљеног повећава сумњу против окривљеног као извршиоца предметних кривичних дела.
Министар правде Републике Србије донео је 11. марта 2009. године решење којим се дозвољава издавање подносиоца уставне жалбе Краљевини Холандији. Против овог решења подносилац је 24. марта 2009. године покренуо управни спор.
Веће Окружног суда у Новом Пазару је 3. априла 2009. године донело решење Кв. 107/09, којим се подносиоцу уставне жалбе продужава екстрадициони притвор, на основу члана 146. став 2, а из разлога предвиђених чланом 142. став 2. тач. 1. и 5. Законика о кривичном поступку, за још два месеца, најкасније до 3. јуна 2009. године. Против овог решења подносилац је изјавио жалбу Врховном суду Србије 6. априла 2009. године.
4. Одредбама члана 27. Устава, на чију повреду се уставном жалбом указује, утврђено је: да свако има право на личну слободу и безбедност, а да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (став 1.); да се лице које је лишено слободе од стране државног органа одмах, на језику који разуме, обавештава о разлозима лишења слободе, о оптужби која му се ставља на терет као и о својим правима и има право да без одлагања о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору (став 2.); да свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито (став 3.); да казну која обухвата лишење слободе може изрећи само суд (став 4.).
Према одредбама члана 540. став 1. Законика о кривичном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 70/01 и 68/02 и "Службени гласник РС", бр. 58/04, 85/05, 115/05 и 49/07) претпоставке за издавање су: 1) да лице чије се издавање тражи није држављанин Србије; 2) да дело због ког се тражи издавање није извршено на територији Републике Србије, против ње или њеног држављанина; 3) да је дело због кога се тражи издавање кривично дело и по домаћем закону и по закону државе у којој је извршено; 4) да по домаћем закону није наступила застарелост кривичног гоњења или застарелост извршења казне или да кривично дело није обухваћено амнестијом; 5) да странац чије се издавање тражи није због истог дела од домаћег суда већ осуђен, или да за исто дело није од домаћег суда правноснажно ослобођен, осим ако се стичу услови за понављање кривичног поступка предвиђени овим закоником, или да против странца није у Републици Србији због истог дела учињеног према Републици Србији покренут кривични поступак, а ако је покренут поступак због дела учињеног према држављанину Србије, да је положено обезбеђење за остваривање имовинскоправног захтева оштећеног; 6) да је утврђена истоветност лица чије се издавање тражи; 7) да има довољно доказа за основану сумњу да је странац чије се издавање тражи учинио одређено кривично дело или да постоји правноснажна пресуда. Одредбама члана 541. ст. 1. и 2. Законика је прописано да се поступак за издавање окривљених или осуђених странаца покреће по молби стране државе, као и да се молба за издавање подноси органу одређеном посебним прописом. Према одредбама става 3. наведеног члана Законика, уз молбу за издавање се морају приложити: 1) средства за утврђивање истоветности окривљеног, односно осуђеног (тачан опис, фотографије, отисци прстију и сл.); 2) уверење или други подаци о држављанству странца; 3) оптужница или пресуда или одлука о притвору или који други акт раван овој одлуци, у изворнику или овереном препису, у коме треба да је назначено име и презиме лица чије се издавање тражи и остали подаци потребни за утврђивање његове истоветности, опис дела, законски назив кривичног дела и докази за основану сумњу; 4) извод из текста кривичног закона државе који се има применити или је примењен према окривљеном због дела поводом кога се тражи издавање, а ако је дело извршено на терито¬рији треће државе, онда и извод из текста кривичног закона те државе, а ставом 4. је прописано да ако су поменути прилози састављени на страном језику, треба да је приложен и оверен превод на српском језику. Одредбама члана 542. Законика прописано је: да орган одређен посебним прописом доставља молбу за издавање странца истражном судији суда на чијем подручју странац борави или на чијем подручју се затекне (став 1.); да ако се не зна пребивалиште или боравиште странца чије се издавање тражи, установиће се оно претходно, преко органа унутрашњих послова (став 2.); да ако молба одговара условима из члана 541. овог законика, истражни судија ће странцу одредити притвор, ако постоје разлози из члана 142. овог законика, односно предузеће друге мере за обезбеђење његовог присуства, осим ако је већ из саме молбе очигледно да нема места издавању, а тако одређен притвор може трајати најдуже до извршења одлуке о издавању, али не дуже од годину дана од дана притварања, а на овај притвор сходно се примењује одредба члана 143. и члана 146. став 2. овог законика (став 3.); да ће истражни судија, пошто установи истоветност странца, овом без одлагања саопштити због чега се и на основу којих доказа тражи његово издавање и позваће га да наведе шта има у своју одбрану (став 4.); да ће се о саслушању и одбрани саставити записник, а да ће истражни судија упутити странца да може узети браниоца или ће му га поставити по службеној дужности, ако је одбрана по овом законику обавезна (став 5.). Према члану 546. Законика, ако веће надлежног суда установи да су испуњене претпоставке за издавање странца (члан 540.), утврдиће то решењем, против кога странац има право жалбе суду одређеном републичким прописом.
Одредбама члана 142. став 2. Законика о кривичном поступку прописано је да ако постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дело, а не постоје услови за притвор из става 1. овог члана, у циљу несметаног вођења кривичног поступка, притвор се може одредити: ако се лице крије или ако се не може утврдити његова истоветност, или ако постоје друге околности које указују на опасаност од бекства (тачка 1)); ако је за кривично дело прописана казна затвора преко десет година и ако је то оправдано због начина извршења или других посебно тешких околности кривичног дела (тачка 5)).
На основу одредбе члана 102. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима ("Службени гласник РС", број 20/09), ступањем на снагу овог закона (27. марта 2009. године) престале су да важе, поред осталог, одредбе Главе XXXIII – Поступак за издавање окривљених и осуђених лица (чл. 539. до 555.) Законика о кривичном поступку. Међутим, како је одредбом члана 103. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима прописано да ће се поступци у којима је до дана ступања на снагу овог закона поднета молба за пружање међународне правне помоћи спровести према одредбама наведене Главе XXXIII – Поступак за издавање окривљених и осуђених лица, то се на поступак издавања подносиоца уставне жалбе примењују одредбе Законика о кривичном поступку.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 5. став 1. тачка ф. предвиђа да је лишење слободе прихватљиво уколико је извршено у складу са законом прописаним поступком, у случају законитог хапшења и лишења слободе лица у циљу екстрадиције. Наведена одредба Конвенције се у пракси Европског суда за људска права тумачи тако да свако лишење слободе мора не само да се спроведе у складу са материјалним и процесним правилима домаћег законодавства, већ подједнако мора бити у складу са самом сврхом члана 5, тј. да се појединац заштити од произвољности. То значи да хапшење и притвор морају бити законити, што подразумева да морају бити у складу са домаћим законом и Конвенцијом и не смеју бити произвољни. Притвор допуштен чланом 5. став 1. тачка ф. Конвенције није временски ограничен, иако процедурална заштита коју даје члан 5. став 4. Конвенције мора бити делотворна и доступна.
Европска конвенција о екстрадицији, сачињена 13. децембра 1957. године у Паризу, Додатни протокол уз Конвенцију сачињен 15. октобра 1975. године у Стразбуру и Други додатни протокол уз Конвенцију сачињен 17. марта 1978. године у Стразбуру, ратификовани су Законом о потврђивању Европске конвенције о екстрадицији, са додатним протоколима, који је донела Савезна скупштина Савезне Републике Југославије 5. новембра 2001. године. Одредбе Конвенције са додатним протоколима инкорпорисане су у Законик о кривичном поступку у глави XXXIII-Поступак за издавање окривљених и осуђених лица, у одредбама чл. 539. до 555.
5. Оцењујући основаност поднете уставне жалбе са становишта наведених одредаба Устава и закона, Уставни суд је утврдио да оспореним решењима нису повређена уставна права подносиоца уставне жалбе гарантована одредбама члана 27. Устава.
По оцени Уставног суда, сви услови које одредбе члана 27. Устава постављају као гаранцију права на слободу и безбедност, односно заштиту од произвољног поступања државе приликом лишења слободе, у конкретном случају су у потпуности задовољени. Решење о лишењу слободе и одређивању екстрадиционог притвора донето је у поступку који прописује члан 542. Законика о кривичном поступку, а из разлога предвиђених чланом 142. став 2. Законика. Одмах по лишењу слободе подносиоцу су на језику који разуме саопштени разлози лишења слободе и омогућено му је да о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору. Чињеница да је одмах ангажовао браниоца из Рожаја, као и да је његова сестра ангажовала браниоца из Новог Пазара, који су присуствовали његовом саслушању пред истражним судијом пред кога је изведен сутрадан по лишењу слободе, јасно говори у прилог томе да су полицијски и правосудни органи поступали ревносно и у складу са Уставом зајемченим гаранцијама и законом прописаним поступком. Решења која је суд доносио одмах су уручивана подносиоцу. Сва решења садрже поуку о праву на жалбу. Иако је имао право на жалбу, подносилац уставне жалбе није изјавио жалбу против решења о екстрадиционом притвору, као ни против следећа два решења о продужењу екстрадиционог притвора. По жалби на решење Окружног суда у Новом Пазару, којим је утврђено да су испуњене претпоставке за екстрадицију, Врховни суд Србије је хитно одлучивао (у року од 5 дана).
Уставни суд је оценио да су оспорена решења донели законом установљени судови у границама својих надлежности, у правилно и законито спроведеном поступку за издавање окривљеног лица. По оцени Уставног суда, надлежни орган Краљевине Холандије је уз захтев за екстрадицију приложио сва документа и доказе захтеване чланом 541. Законика о кривичном поступку и у предвиђеној форми, па је оспорено решење Окружног суда у Новом Пазару, којим се утврђује да су испуњене претпоставке за екстрадицију, на закону засновано. Уставни суд сматра да налог за хапшење издат од стране Јавног тужиоца округа Амстердам у коме су наведени докази за основану сумњу да је подносилац извршио кривична дела која му се стављају на терет (присуство ДНК подносиоца на траци којом је убијени Elmokhtar Hannuna био везан приликом убиства и присуство ДНК подносиоца у врећици са мецима и писму којим се прети Mahabier Panday-у), испуњава услове прописане одредбом члана 541. став 3. тачка 3) Законика о кривичном поступку – да се уз молбу за издавање мора приложити и одлука о притвору или који други акт раван овој одлуци у коме, поред осталог, треба да су назначени и докази за основану сумњу. Тиме је истовремено испуњена и претпоставка за издавање из члана 540. став 1. тачка 7) Законика – да има довољно доказа за основану сумњу да је странац чије се издавање тражи учинио одређено кривично дело. Жалба на првостепено решење базира се на поновљеној тврдњи подносиоца уставне жалбе да у екстрадиционом поступку није приложена потпуна документација, па је и оспорено решење Врховног суда Србије, којим је одбијена жалба подносиоца на првостепено решење, донето у складу са законом. Првостепени и другостепени суд су своја решења образложили позивајући се на одговарајуће одредбе Законика о кривичном поступку, које су адекватно применили на утврђено стање у списима.
По мишљењу Уставног суда, тврдња подносиоца уставне жалбе да је суд прекорачио захтев из потернице не може се узети као битна за одлучивање, јер се у екстрадиционом поступку испитује садржина молбе за издавање лица и кривична дела наведена у молби, а не садржина потернице и кривична дела наведена у потерници. С обзиром да суд у екстрадиционом поступку не утврђује кривичну одговорност лица које се изручује, остале наводе подносиоца уставне жалбе Уставни суд није разматрао, јер су усмерени на доказивање непостојања његове кривичне одговорности за кривична дела која му холандски правосудни органи стављају на терет.
Имајући у виду изложено, Уставни суд је оценио да је уставна жалба неоснована, па је сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, уставну жалбу одбио.
6. Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.