Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, Предраг Ћетковић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Миодрага Јанковића из Приштине, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 8. марта 2012. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Миодрага Јанковића изјављена против решења Основног суда у Нишу К в. 1018/11 од 11. јула 2011. године , док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Миодраг Јанковић из Приштине поднео је Уставном суду 21. јула 2011. године, преко пуномоћника Зорана Савељића, адвоката из Ниша, уставну жалбу против решења Основног суда у Нишу Кв. 778/11 од 27. маја 2011. године , решења Апелационог суда у Нишу Кж2. 523/11 од 6. јуна 2011. године и решења Основног суда у Нишу Кв. 1018/11 од 11. јула 2011. године , због повреде права из члана 31. став 2. и члана 33. став 6. Устава Републике.
Подносилац уставне жалбе у уставној жалби наводи:
- да је решењем Вишег суда у Нишу Ки. 49/11 од 07.05.2011. године према њему одређен притвор на основу одредаба члана 436 ст ав 1. тач. 1 ) и 2 ) Законика о кривичном поступку, због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 ст ав 1 . у подстрекавању из члана 34. у вези са чланом 61 . Кривичног законика;
- да је Основно јавно тужилаштво у Нишу против њега и других лица подигло оптужни предлог због наведеног кривичног дела:
- да је главни претрес одржан 12. маја 2011. године, којом приликом су саслушана сва окривљена лица ;
- да је 27. маја 2011. године према осталим окривљенима притвор укинут, док је према њему притвор продужен, иако је Апелациони суд у Нишу решењем Кж.2. 471/11 од 25. маја 2011. године уважио његову жалбу и жалбе његових бранилаца и укинуо решење Основног суда у Нишу Кв . 693/11 од 12. маја 2011. године;
- да су решењем Апелационог суда у Нишу Кж.2 523/11 од 06. јуна 2011. године његова жалба и жалбе његових брани лаца одбијен е;
- да му је решењем Основног суда у Нишу Кв. 1018/11 од 11. јула 2011. године продужен притвор за још месец дана на основу одредбе члана 436 став 1 . тачка 2 ) Законика о кривичном поступку, против којег решења је његов бранилац изјавио жалбу 13. јула 2011. године;
- да је ступањем на правну снагу оптужног предлога против њега, суд заказао и одржао три главна претреса, и то дана 26. маја, 7. и 21. јуна 2011. године и да је на задњем претресу донео одлуку да се оглашава ненадлежним за поступање по истом, али да је одлуком надлежног суда за поступање у овом предмету одређен исти суд;
- да трајање притвора није сведено на најкраће неопходно време , у складу са законом , јер је главни претрес започео 26. маја и осим саслушања окривљених није изведен ниједан од предложених доказа, „а уз то се суд после ступања на правну снагу оптужног предлога огласио ненадлежним“, чиме је првостепени суд одуговлачи о кривични поступак на његову штету, а тиме му је повређено право „из члана 33 . ст ав 5 . Устава , према којој одредби је предвиђено да сваком коме се суди за кривично дело има право да му се суди без одуговлачења“;
- да су разлози за продужење притвора у оспореним решењима неосновани, јер „и да борави на слободи, окривљени Јанковић није у могућности да понови кривично дело, јер подстрекавање не може да врши према окривљенима будући да су према тим лицима одређене мере притвора и да су сви оптужени удаљени са дужности из полицијских управа “, као и да „бојазан да ће окривљени Миодраг Јанковић поновити кривично дело јесте правни основ, али такав основ јесте ванпроцесног карактера и у супротности је са Уставом“.
Предложио је да Уставни суд уставну жалбу усвоји, утврди повреду наведених права и укине оспорено решење Апелационог суда у Нишу Кж2 . 523/11 од 6. јуна 2011. године.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу, одговор Основног суда у Нишу Су. VIII 632/11 од 24. октобра 2011. године и утврдио следеће чињенице од значаја за одлучивање:
А) Чињенице и околности везане за кривични поступак
Пред Основним судом у Нишу, у време подношења уставне жалбе, водио се кривични поступак против подносиоца и још десет оптужених лица, по оптужном предлогу Основног јавног тужилаштва у Нишу Кт. 1967/11 од 12. маја 2011. године, који је био у фази главног претреса.
Пре подизања оптужног предлога, истражне радње и истрагу је спроводио Виши суд у Нишу у предмету Ки. 49/11 по предлогу за предузимање одређених истражних радњи и захтеву за спровођење истраге Вишег јавног тужилаштва у Нишу Кт. 89/11 против укупно 24 осумњичених лица због више кривичних дела.
Подносиоцу уставне жалбе је стављено на терет продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у подстрекавању из члана 34. у вези са чланом 61. Кривичног законика, у стицају са кривичним делом удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 3. у вези са ставом 1. Кривичног законика, које се састоји из 30 кривичноправних радњи извршења.
Главни претрес је одржан 26. маја 2011. године (када су узете одбране окривљених) и 7. јуна 2011. године (када је саслушан представник Полицијске управе Приштина), док 21. јуна 2011. године није одржан и списи предмета су достављени Вишем тужилаштву у Нишу. Следећи претрес је заказан и одржан 18. августа 2011. године и 2. септембра 2011. године (на коме је саслушано пет сведока) .
Б) Чињенице и околности везане за притвор
Подносилац уставне жалбе се налазио у притвору од 5. маја 2011. године до 19. августа 2011. године.
Притвор је према подносиоцу уставне жалбе одређен решењем истражног судије Вишег суда у Нишу Ки. 49/11 од 7. маја 2011. године, на основу одредаба члана 436. став 1. тач. 1) и 2) ЗКП. Притвор је одређен и против још 23 осумњичена лица.
Притвор је подносиоцу уставне жалбе касније продужаван на основу одредбе члана 436. став 1. тачка 2) ЗКП.
Оспореним решењем ванпретресног већа Основног суда у Нишу Кв. 1018/11 од 11. јула 2011. године притвор је према подносиоцу уставне жалбе продужен на основу одредбе члана 436. став 1. тачка 2) ЗКП.
У оспореном решењу Основни суд у Нишу је, образлажући разлоге за продужење притвора из члана 436. став 1. тачка 2) ЗКП према подносиоцу уставне жалбе навео: „да постојање основане сумње да је окривљени извршио кривично дело које му је оптужним предлогом стављено на терет, за које се може изрећи казна затвора у трајању од три године, чињеница да се окривљени терети да је континуирано у дужем временском периоду од 29. марта 2010. године до 6. септембра 2010. године предузео 30 радњи...којима је по наводима оптужног предлога подстрекавао више полицијских службеника...да предузму недозвољене радње, бројност радњи и упорност коју је окривљени по наводима оптужног предлога испољио у њиховом предузимању, по налажењу овог већа све заједно представљају особите околности које реално указују да би окривљени, уколико би се нашао на слободи могао да понови кривично дело“.
Оспорено решење постало је правноснажно 25. јула 2011. године, доношењем решења Апелационог суда у Нишу Кж2. 695/11 којим су као неосноване одбијене жалбе окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, и његових бранилаца.
Подносилац уставне жалбе је пуштен из притвора на основу решења о укидању притвора Основног суда у Нишу Кв. 1214/11 од 19. августа 2011. године (које је постало правноснажно доношењем решења Апелационог суда у Нишу Кж2. 889/11 од 19. септембра 2011. године).
4. Одредбама Устава на чију повреду се подносилац позива у уставној жалби, утврђено је: да после подизања оптужнице трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, у складу са законом (члан 31. став 2.); да свако коме се суди за кривично дело има право да му се суди без одуговлачења (члан 33. став 6.).
Одредбама члана 436. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/ 02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 и 76/10 ) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је, поред осталог: да се притвор може одредити, у циљу несметаног вођења кривичног поступка против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело, ако се крије или ако се не може утврдити његова истоветност или ако постоје друге околности које очигледно указују на опасност од бекства и ако је у питању кривично дело за које се може изрећи казна затвора од три године, а особите околности указују да ће окривљени довршити покушано кривично дело или да ће извршити кривично дело којим прети или да ће поновити кривично дело (став 1. тач. 1 ) и 2)); да се у погледу притвора, од предаје оптужног предлога до изрицања првостепене пресуде, примењују сходно одредбе члана 146. овог законика, с тим што је веће дужно да сваких месец дана испита да ли постоје разлози за притвор (став 3.); да је када се окривљени налази у притвору, суд дужан да поступа са нарочитом хитношћу (став 4.).
5. У односу на истакнуте повред е права из члана 31. ст ав 2. и члана 33. став 6. Устава, Уставни суд је утврдио да оспореним решењем Основног суда у Нишу Кв. 1018/11 од 11. јула 2011. године нису повређен а Уставом зајемчен а прав а подносиоца на кој е се позвао.
Уставни суд је у више својих одлука заузео становиште да дужина трајања притвора која неће довести до повреде Уставом зајемченог права из члана 31. подразумева да надлежни судови у својим одлукама наводе релевантне и довољне разлоге којима опавдавају трајање мере притвора и показују посебну хитност у вођењу поступка. Полазећи од наведеног, као и садржине уставне жалбе, Уставни суд је истакнуту повреду права из члана 33. став 6. Устава ценио у оквиру права из члана 31. став 2. Устава.
Оспореним решењем Основног суда у Нишу Кв. 1018/11 од 11. јула 2011. године ( које је потврђено решењем Апелационог суда у Нишу Кж2. 695/11 од 25. јула 20 11. године) притвор је према подносиоцу уставне жалбе продужен на основу одредбе члана 436. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку, која прописује да се притвор може одредити у циљу несметаног вођења кривичног поступка против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако је у питању кривично дело за које се може изрећи казна затвора од три године, а особите околности указују да ће окривљени, поред осталог, поновити кривично дело. Постојање особитих околности које указују да ће окривљени поновити дело, судови цене у сваком поједином случају, полазећи од конкретних чињеница везаних за окривљеног, што треба да доведе до закључка о испуњености наведеног законског разлога за одређивање или продужење притвора.
У конкретном случају, оспорена решења о продужењу притвора су донета у поступку спроведеном у складу са законом, заснована су на законом прописаним разлозима због којих се може продужити притвор и дати су детаљни разлози за даље задржавање подносиоца уставне жалбе у притвору. Надлежни суд је у оспорен ом решењу образложи о постојање наведеног разлога за продужење притвора подносиоца уставне жалбе. Постојање особитих околности које указују да ће подносилац уставне жалбе поновити дело, по овом основу је, по оцени Уставног суда, јасно и довољно образложено, поред осталог, и тиме да постоји основана сумња да је континуирано у дужем временском периоду предузео 30 радњи извршења подстрекавања више полицијских службеника да предузму недозвољене радње. По оцени Уставног суда, дати разлози су релевантни и довољни и нису последица арбитрерног и произвољног поступања.
Такође, Уставни суд је оценио да је кривични поступак, који се у конкретном случају води против подносиоца уставне жалбе пред Основним судом у Нишу, веома сложен, како због бројности оптужених (11 лица) и бројности кривичних дела, тако и због комплексности чињеничних и правних питања која надлежни првостепени суд треба да расправи и оце ни и на основу којих потом треба да донесе првостепену одлуку. Најзад, Уставни суд је приликом доношења одлуке имао у виду и да је надлежни суд, када је утврдио да је преста о законски основ за даље задржавање подносиоца уставне жалбе у притвору, притвор укинуо и он је пуштен на слободу, иако је у том тренутку поступак против њега био још увек у фази главног претреса.
Следом наведеног, Уставни суд је уставну жалбу у овом делу одбио као неосновану, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник“, бр. 109/07 и 99/11 ) и одлучио као у првом делу изреке.
6. У односу на оспорена решења Основног суда у Нишу Кв. 778/11 од 27. маја 2011. године и Апелационог суда у Нишу Кж2. 523/11 од 6. јуна 2011. године, Уставни суд је утврдио да је другостепено решење Апелационог суда у Нишу Кж2. 523/11 од 6. јуна 2011. године, којим је одбијена као неоснована жалба изјављена против решења Основног суда у Нишу Кв. 778/11 од 27. маја 2011. године, подносиоцу уставне жалбе и његовом браниоцу уручено 7. јуна 2011. године, пре почетка главног претреса пред Основним судом у Нишу у предмету К. 1233/10.
Имајући у виду да је уставна жалба изјављена 21. јула 2011. године, а да је одредбом члана 84. став 1. Закона о Уставном суду прописано да се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, Уставни суд је у односу на наведене акте, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) Закона о Уставном суду, у овом делу уставну жалбу одбацио као неблаговремену, као у другом делу изреке.
7. Следом свега до сада наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11 ), одлучио као у изреци.
Подносилац уставне жалбе у уставној жалби наводи:
- да је решењем Вишег суда у Нишу Ки. 49/11 од 07.05.2011. године према њему одређен притвор на основу одредаба члана 436 ст ав 1. тач. 1 ) и 2 ) Законика о кривичном поступку, због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 ст ав 1 . у подстрекавању из члана 34. у вези са чланом 61 . Кривичног законика;
- да је Основно јавно тужилаштво у Нишу против њега и других лица подигло оптужни предлог због наведеног кривичног дела:
- да је главни претрес одржан 12. маја 2011. године, којом приликом су саслушана сва окривљена лица ;
- да је 27. маја 2011. године према осталим окривљенима притвор укинут, док је према њему притвор продужен, иако је Апелациони суд у Нишу решењем Кж.2. 471/11 од 25. маја 2011. године уважио његову жалбу и жалбе његових бранилаца и укинуо решење Основног суда у Нишу Кв . 693/11 од 12. маја 2011. године;
- да су решењем Апелационог суда у Нишу Кж.2 523/11 од 06. јуна 2011. године његова жалба и жалбе његових брани лаца одбијен е;
- да му је решењем Основног суда у Нишу Кв. 1018/11 од 11. јула 2011. године продужен притвор за још месец дана на основу одредбе члана 436 став 1 . тачка 2 ) Законика о кривичном поступку, против којег решења је његов бранилац изјавио жалбу 13. јула 2011. године;
- да је ступањем на правну снагу оптужног предлога против њега, суд заказао и одржао три главна претреса, и то дана 26. маја, 7. и 21. јуна 2011. године и да је на задњем претресу донео одлуку да се оглашава ненадлежним за поступање по истом, али да је одлуком надлежног суда за поступање у овом предмету одређен исти суд;
- да трајање притвора није сведено на најкраће неопходно време , у складу са законом , јер је главни претрес започео 26. маја и осим саслушања окривљених није изведен ниједан од предложених доказа, „а уз то се суд после ступања на правну снагу оптужног предлога огласио ненадлежним“, чиме је првостепени суд одуговлачи о кривични поступак на његову штету, а тиме му је повређено право „из члана 33 . ст ав 5 . Устава , према којој одредби је предвиђено да сваком коме се суди за кривично дело има право да му се суди без одуговлачења“;
- да су разлози за продужење притвора у оспореним решењима неосновани, јер „и да борави на слободи, окривљени Јанковић није у могућности да понови кривично дело, јер подстрекавање не може да врши према окривљенима будући да су према тим лицима одређене мере притвора и да су сви оптужени удаљени са дужности из полицијских управа “, као и да „бојазан да ће окривљени Миодраг Јанковић поновити кривично дело јесте правни основ, али такав основ јесте ванпроцесног карактера и у супротности је са Уставом“.
Предложио је да Уставни суд уставну жалбу усвоји, утврди повреду наведених права и укине оспорено решење Апелационог суда у Нишу Кж2 . 523/11 од 6. јуна 2011. године.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу, одговор Основног суда у Нишу Су. VIII 632/11 од 24. октобра 2011. године и утврдио следеће чињенице од значаја за одлучивање:
А) Чињенице и околности везане за кривични поступак
Пред Основним судом у Нишу, у време подношења уставне жалбе, водио се кривични поступак против подносиоца и још десет оптужених лица, по оптужном предлогу Основног јавног тужилаштва у Нишу Кт. 1967/11 од 12. маја 2011. године, који је био у фази главног претреса.
Пре подизања оптужног предлога, истражне радње и истрагу је спроводио Виши суд у Нишу у предмету Ки. 49/11 по предлогу за предузимање одређених истражних радњи и захтеву за спровођење истраге Вишег јавног тужилаштва у Нишу Кт. 89/11 против укупно 24 осумњичених лица због више кривичних дела.
Подносиоцу уставне жалбе је стављено на терет продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у подстрекавању из члана 34. у вези са чланом 61. Кривичног законика, у стицају са кривичним делом удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 3. у вези са ставом 1. Кривичног законика, које се састоји из 30 кривичноправних радњи извршења.
Главни претрес је одржан 26. маја 2011. године (када су узете одбране окривљених) и 7. јуна 2011. године (када је саслушан представник Полицијске управе Приштина), док 21. јуна 2011. године није одржан и списи предмета су достављени Вишем тужилаштву у Нишу. Следећи претрес је заказан и одржан 18. августа 2011. године и 2. септембра 2011. године (на коме је саслушано пет сведока) .
Б) Чињенице и околности везане за притвор
Подносилац уставне жалбе се налазио у притвору од 5. маја 2011. године до 19. августа 2011. године.
Притвор је према подносиоцу уставне жалбе одређен решењем истражног судије Вишег суда у Нишу Ки. 49/11 од 7. маја 2011. године, на основу одредаба члана 436. став 1. тач. 1) и 2) ЗКП. Притвор је одређен и против још 23 осумњичена лица.
Притвор је подносиоцу уставне жалбе касније продужаван на основу одредбе члана 436. став 1. тачка 2) ЗКП.
Оспореним решењем ванпретресног већа Основног суда у Нишу Кв. 1018/11 од 11. јула 2011. године притвор је према подносиоцу уставне жалбе продужен на основу одредбе члана 436. став 1. тачка 2) ЗКП.
У оспореном решењу Основни суд у Нишу је, образлажући разлоге за продужење притвора из члана 436. став 1. тачка 2) ЗКП према подносиоцу уставне жалбе навео: „да постојање основане сумње да је окривљени извршио кривично дело које му је оптужним предлогом стављено на терет, за које се може изрећи казна затвора у трајању од три године, чињеница да се окривљени терети да је континуирано у дужем временском периоду од 29. марта 2010. године до 6. септембра 2010. године предузео 30 радњи...којима је по наводима оптужног предлога подстрекавао више полицијских службеника...да предузму недозвољене радње, бројност радњи и упорност коју је окривљени по наводима оптужног предлога испољио у њиховом предузимању, по налажењу овог већа све заједно представљају особите околности које реално указују да би окривљени, уколико би се нашао на слободи могао да понови кривично дело“.
Оспорено решење постало је правноснажно 25. јула 2011. године, доношењем решења Апелационог суда у Нишу Кж2. 695/11 којим су као неосноване одбијене жалбе окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, и његових бранилаца.
Подносилац уставне жалбе је пуштен из притвора на основу решења о укидању притвора Основног суда у Нишу Кв. 1214/11 од 19. августа 2011. године (које је постало правноснажно доношењем решења Апелационог суда у Нишу Кж2. 889/11 од 19. септембра 2011. године).
4. Одредбама Устава на чију повреду се подносилац позива у уставној жалби, утврђено је: да после подизања оптужнице трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, у складу са законом (члан 31. став 2.); да свако коме се суди за кривично дело има право да му се суди без одуговлачења (члан 33. став 6.).
Одредбама члана 436. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/ 02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 и 76/10 ) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је, поред осталог: да се притвор може одредити, у циљу несметаног вођења кривичног поступка против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело, ако се крије или ако се не може утврдити његова истоветност или ако постоје друге околности које очигледно указују на опасност од бекства и ако је у питању кривично дело за које се може изрећи казна затвора од три године, а особите околности указују да ће окривљени довршити покушано кривично дело или да ће извршити кривично дело којим прети или да ће поновити кривично дело (став 1. тач. 1 ) и 2)); да се у погледу притвора, од предаје оптужног предлога до изрицања првостепене пресуде, примењују сходно одредбе члана 146. овог законика, с тим што је веће дужно да сваких месец дана испита да ли постоје разлози за притвор (став 3.); да је када се окривљени налази у притвору, суд дужан да поступа са нарочитом хитношћу (став 4.).
5. У односу на истакнуте повред е права из члана 31. ст ав 2. и члана 33. став 6. Устава, Уставни суд је утврдио да оспореним решењем Основног суда у Нишу Кв. 1018/11 од 11. јула 2011. године нису повређен а Уставом зајемчен а прав а подносиоца на кој е се позвао.
Уставни суд је у више својих одлука заузео становиште да дужина трајања притвора која неће довести до повреде Уставом зајемченог права из члана 31. подразумева да надлежни судови у својим одлукама наводе релевантне и довољне разлоге којима опавдавају трајање мере притвора и показују посебну хитност у вођењу поступка. Полазећи од наведеног, као и садржине уставне жалбе, Уставни суд је истакнуту повреду права из члана 33. став 6. Устава ценио у оквиру права из члана 31. став 2. Устава.
Оспореним решењем Основног суда у Нишу Кв. 1018/11 од 11. јула 2011. године ( које је потврђено решењем Апелационог суда у Нишу Кж2. 695/11 од 25. јула 20 11. године) притвор је према подносиоцу уставне жалбе продужен на основу одредбе члана 436. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку, која прописује да се притвор може одредити у циљу несметаног вођења кривичног поступка против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако је у питању кривично дело за које се може изрећи казна затвора од три године, а особите околности указују да ће окривљени, поред осталог, поновити кривично дело. Постојање особитих околности које указују да ће окривљени поновити дело, судови цене у сваком поједином случају, полазећи од конкретних чињеница везаних за окривљеног, што треба да доведе до закључка о испуњености наведеног законског разлога за одређивање или продужење притвора.
У конкретном случају, оспорена решења о продужењу притвора су донета у поступку спроведеном у складу са законом, заснована су на законом прописаним разлозима због којих се може продужити притвор и дати су детаљни разлози за даље задржавање подносиоца уставне жалбе у притвору. Надлежни суд је у оспорен ом решењу образложи о постојање наведеног разлога за продужење притвора подносиоца уставне жалбе. Постојање особитих околности које указују да ће подносилац уставне жалбе поновити дело, по овом основу је, по оцени Уставног суда, јасно и довољно образложено, поред осталог, и тиме да постоји основана сумња да је континуирано у дужем временском периоду предузео 30 радњи извршења подстрекавања више полицијских службеника да предузму недозвољене радње. По оцени Уставног суда, дати разлози су релевантни и довољни и нису последица арбитрерног и произвољног поступања.
Такође, Уставни суд је оценио да је кривични поступак, који се у конкретном случају води против подносиоца уставне жалбе пред Основним судом у Нишу, веома сложен, како због бројности оптужених (11 лица) и бројности кривичних дела, тако и због комплексности чињеничних и правних питања која надлежни првостепени суд треба да расправи и оце ни и на основу којих потом треба да донесе првостепену одлуку. Најзад, Уставни суд је приликом доношења одлуке имао у виду и да је надлежни суд, када је утврдио да је преста о законски основ за даље задржавање подносиоца уставне жалбе у притвору, притвор укинуо и он је пуштен на слободу, иако је у том тренутку поступак против њега био још увек у фази главног претреса.
Следом наведеног, Уставни суд је уставну жалбу у овом делу одбио као неосновану, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник“, бр. 109/07 и 99/11 ) и одлучио као у првом делу изреке.
6. У односу на оспорена решења Основног суда у Нишу Кв. 778/11 од 27. маја 2011. године и Апелационог суда у Нишу Кж2. 523/11 од 6. јуна 2011. године, Уставни суд је утврдио да је другостепено решење Апелационог суда у Нишу Кж2. 523/11 од 6. јуна 2011. године, којим је одбијена као неоснована жалба изјављена против решења Основног суда у Нишу Кв. 778/11 од 27. маја 2011. године, подносиоцу уставне жалбе и његовом браниоцу уручено 7. јуна 2011. године, пре почетка главног претреса пред Основним судом у Нишу у предмету К. 1233/10.
Имајући у виду да је уставна жалба изјављена 21. јула 2011. године, а да је одредбом члана 84. став 1. Закона о Уставном суду прописано да се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, Уставни суд је у односу на наведене акте, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) Закона о Уставном суду, у овом делу уставну жалбу одбацио као неблаговремену, као у другом делу изреке.
7. Следом свега до сада наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11 ), одлучио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић
др Драгиша Б. Слијепчевић