Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Рајка Вукојевића из Суботице, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 9. јуна 2011. године, донео је
О Д Л У К У
1. Одбија се као неоснована уставна жалба Рајка Вукојевића изјављена због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у истражном поступку који је вођен против подносиоца уставне жалбе пред Окружним судом у Суботици у предмету Ки. 49/07.
2. Одбија се као неоснована уставна жалба Рајка Вукојевића изјављена због повреде посебних права окривљеног из члана 33. став 2. Устава, у поступку који је вођен пред Окружним судом у Суботици у предмету Ки. 49/07.
О б р а з л о ж е њ е
1. Рајко Вукојевић из Суботице је 5. децембра 2008. године, преко пуномоћника Оливере Јованић, адвоката из Суботице, поднео Уставном суду уставну жалбу, због повреде права из чл. 32. и 33. Устава Републике Србије, као и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, јер је подносиоцу уставне жалбе као окривљеном у истражном поступку у предмету Окружног суда у Суботици Ки. 49/07 "повређено право на независно, непристрасно суђење у разумном року", с обзиром на то да истражне радње трају више од 18 месеци, да се "тренутно не предузимају никакаве радње за извођење предложених доказа и окончање, те да подносилац трпи штету, а највише у кршењу својих права загарантованих Уставом". Подносилац истиче да му је повређено "право на ефикасну одбрану" јер су више пута одбијани његови захтеви упућени кривичној писарници да изврши разгледање и увид у списe предмета, те фотокопирање домументације, са обрзложењем да су списи код судије, због чега се обраћао поднесцима и молбама и председнику Окружног суда у Суботици и Врховном суду Србије, али је, опет, остајао без одговарајућег одговора. Предлаже да се утврди да му је "повређено право на правично и непристрасно суђење у разумном року, као и на ефикасну материјалну одбрану".
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, извршио увид у списе предмета Окружног суда у Суботици Ки. 49/07 и осталу документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском поступку:
Окружно јавно тужилаштво у Суботици је 8. јуна 2007. године Окружном суду у Суботици поднело захтев за спровођење истраге Кт. 55/07 против двојице осумњичених, међу којима је и Рајко Вукојевић, овде подносилац уставне жалбе, због постојања основане сумње да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези ст. 1. и 4. Кривичног законика, у вези са чланом 33. Кривичног законика. Истражни судија Окружног суда у Суботици је донео решење Ки. 49/07 од 8. јуна 2007. године о спровођењу истраге против окривљених и одредио им притвор у трајању од месец дана, који им се рачуна од 6. јуна 2007. године када су лишени слободе, претходно саслушавши окривљеног Рајка Вукојевића, овде подносиоца уставне жалбе, у присуству браниоца адв. Косановић Милутина из Суботице.
Бранилац подносиоца уставне жалбе је изјавио жалбу против решења о одређивању притвора и жалбу против решења о спровођењу истраге, које су решењима Већа Окружног суда у Суботици Кв. 125/07 од 13. јуна 2007. године и Кв. 127/07 од 18. јуна 2007. године одбијене као неосноване.
Након овога, Окружно јавно тужилаштво у Суботици је 26. јуна 2007. године доставило Окружном суду у Суботици захтев за проширење истраге против окривљених. Истражни судија је заказао по овом захтеву саслушање подносиоца уставне жалбе за 2. јул 2007. године али је исто, иако започето, одложено по захтеву овде подносиоца уставне жалбе за изузеће заменика Окружног јавног тужиоца у Суботици. После саслушања подносиоца 4. јула 2007. године (након одбијања као неоснованог његовог захтева за изузеће, решењем ОЈТ у Суботици А. 111/07 од 4. јула 2007. године), истражни судија је донео решење Ки. 49/07 од 5. јула 2007. године о проширењу истраге против окривљених Р.С. и Рајка Вукојевића, подносиоца уставне жалбе, због постојања сумње да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. ст.1 тачка 4. Кривичног законика, у вези са чланом 33. Кривичног законика и кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 2. у вези става 4. Кривичног законика у вези са чланом 33. Кривичног законика, а да је сам Рајко Вукојевић, овде подносилац уставне жалбе, извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези става 4. Кривичног законика и кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди члан 238. став 1. тачка 4. Кривичног законика.
Новим решењем Кв. 144/07 од 5. јула 2007. године поступајући суд је према окривљенима продужио притвор одређен решењем Ки. 49/07 од 8. јуна 2007. године, за још два месеца, до 6. септембра 2007. године. Поступајући по жалбама бранилаца окривљених против тог решења, Врховни суд Србије је решењем Кж. 1251/07 од 18. јула 2007. године одбио као неосноване њихове жалбе.
У периоду од 31. јула 2007. године до 31. децембра 2007. године уследиле су следеће активности надлежних судова: истражни судија Окружног суда у Суботици је наредбама о извођењу доказа одређивао саслушање сведока, и према записницима о саслушању, саслушао 25 сведока; по замолници Окружног суда у Суботици Ки. 49/07 од 7. августа 2007. године за саслушање 33 лица у својству сведока Окружни суд у Зрењанину је доставио извештај Кри. 218/07 од 20. августа 2007. године из кога произлази да је тај суд саслушао 24 сведока о чему су састављени записници, да се пет није одазвало позиву суда, да је један умро, један тешко болестан, један на болничком лечењу и за једног дата погрешна адреса у Зрењанину; истражни судија Окружног суда у Суботици је наредбом Ки. 49/07 од 14. августа 2007. године наложио ПУ Суботица да за потребе доказивања у овом поступку изузме изворну доказну документацију која је у неовереним фотокопијама приложена као доказ уз кривичну пријаву Ку 1180/07 од 7. јуна 2007. године; по предлогу поступајућег истражног судије и ОЈТ у Суботици, Врховни суд Србије је решењем Кр. 656/07 од 4. септембра 2007. године продужио притвор окривљенима, који им је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Суботици Ки. 49/07 од 8. јуна 2007. године за још три месеца, тако да притвор по овом решењу не може трајати дуже од 6. децембра 2007. године, а изјављене жалбе бранилаца окривљених против тог решења Врховни суд Србије је својим решењем Кж. 1655/07 од 18. септембра 2007. године одбио као неосноване; истражни судија Окружног суда у Суботици је наредбом Ки. 49/07 од 14. септембра 2007. године одредио медицинско-психијатријско вештачење и прибавио налаз и мишљење вештака Специјалне затворске болнице 513-118-03 од 26. октобра 2007. године о процесној способности подносиоца уставне жалбе (са закључком да је према стању његовог душевног здравља способан да учествује у кривичном поступку који се против њега води), те одредио вештачење од стране вештака финансијске струке, коме су 12. октобра 2007. године прослеђени списи предмета и књиговодствена документација Д.О.О. "Еко рај" Суботица (седам регистратора), документација "Еко рај" Суботица према "Ацико комерц" Д.О.О. Краљево, документација "Еко рај" према А.Д. "Витал" Врбас, књиговодствена документација "НЕКРЕТНИНА СТИЛ" Суботица (пет регистратора) и Д.О.О. "Космополитен" Суботица (седам регистратора).
Решењем истражног судије Окружног суда у Суботици Ки. 49/07 од 16. новембра 2007. године окривљенима, па и подносиоцу уставне жалбе, је укинут притвор.
По захтеву подносиоца уставне жалбе Врховном суду Србије од 27. новембра 2007. године за изузеће поступајућег истражног судије у предмету Ки. 49/07, Врховни суд Србије је решењем Су 262/07 од 7. децембра 2007. године одбио његов захтев, јер овај судија ниједном радњом није повредио право одбране подносиоцу захтева.
Након што је примљен налаз и мишљење вештака финансијске струке 28. децембра 2007. године, Окружни суд у Суботици је дописом Ки. 49/07 од 31. децембра 2007. године, по довршеној истрази доставио списе предмета Окружном јавном тужилаштву у Суботици на даљи поступак.
Окружно јавно тужилаштво у Суботици је ставило захтев за допуну истраге 16. јануара 2008. године, па је у даљем току поступка истраге све до 5. децембра 2008. године, као дана подношења уставне жалбе, истражни судија Окружног суда у Суботици предузимао следеће радње у овој правној ствари: по захтеву за допуну истраге Окружног јавног тужилаштва од 16. јануара 2008. године, са предлозима за саслушање четири сведока, графолошко вештачење, као и за саслушање вештака Јевремов Саше, суд је 17. јануара 2008. године, тражио од ОЈТ у Суботици да прецизира захтев у погледу графолошког вештачења, а од ПУ Суботица адресе за сведоке, те су у одговору ПУ Суботица 205-6-83/08 од 23. јануара 2008. године дате адресе за два сведока, а за сведоке Б.Б. и Ћ.С. тражено је више личних података за проверу адресе; заказао је саслушање три сведока за 21. фебруар 2008. године, које је одложено за 19. март 2008. године јер ОЈТ у Суботици није могло да присуствује; 19. марта 2008. године саслушао три сведока и довршивши допуну истраге, 13. маја 2008. године, доставио списе на даљи поступак ОЈТ у Суботици, након чега је уследио нови захтев за допуну истраге Кт. 55/07 од 28. маја 2008. године, у коме је од суда тражено саслушање сведока Ћ.С, графолошко вештачење више уговора да би се утврдило чији су стварни потписи на овим уговорима јер постоје различите изјаве, као и саслушање других сведока који нису саслушани; 30. маја 2008. године уступио списе ОЈТ у Суботици по поднетом захтеву за заштиту законитости од стране окривљеног - овде подносиоца уставне жалбе, скрећући у допису пажњу да предмет истраге још није окончан, те да моли да се списи одмах по враћању од Републичког јавног тужиоца врате суду на даље поступање; 17. јула 2008. године ОЈТ у Суботици је дописом Ктр. 128/08 вратило списе Ки. 49/07 са напоменом да Републички јавни тужилац није нашао основа за подизање захтева за заштиту законитости.
Суд је 18. јула 2008. године проследио списе ОЈТ у Суботици на увид, због поступања у предмету Кт. 591/08 по кривичној пријави овде подносиоца уставне жалбе против Б.М. због давања лажног исказа, који су, по извршеном увиду, враћени 24. јула 2008. године; 24. септембра 2008. године суд је, након довршене истраге, вратио списе ОЈТ Суботица на даљи поступак.
Након тога, 2. октобра 2008. године, ОЈТ у Суботици поднело је суду нови захтев за допуну истраге, по захтеву за изузеће поступајућег истражног судије Ф.М. поднетог од стране подносиоца уставне жалбе 28. октобра 2008. године, суд је целокупне списе предмета, уз изјашњење истражног судије, уступио Врховном суду Србије дописом Ки. 49/07 од 12. новембра 2008. године, а 20. новембра 2008. године списи Ки. 49/07 су враћени суду, уз решење Врховног суда Србије Су 208/08 од 14. новембра 2008. године, којим се одбија захтев за изузеће М.Ф. као поступајућег истражног судије у предмету Окружног суда у Суботици Ки. 49/07, који је био и вршилац дужности председника тог суда.
4. Одредбама Устава на чију повреду се позива уставном жалбом утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.), те да свако ко је окривљен за кривично дело има право на одбрану и право да узме браниоца по свом избору, да с њим несметано општи и да добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране (члан 33. став 2.), на коју повреду у суштини указује подносилац уставне жалбе позивајући се на повређена посебна права окривљеног.
Подносилац уставне жалбе се позива и на повреду члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. С обзиром на то да се одредбе члана 32. став 1. и члана 33. став 2. Устава Републике Србије суштински не разликују од наведене одредбе Конвенције, Уставни суд је евентуалну повреду овог права ценио у односу на одредбе Устава.
За одлучивање Уставног суда у овој правној ствари, поред већ наведених уставних одредаба, релевантне су и следеће одредбе закона:
Закоником о кривичном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 70/01 и 68/02 и "Службени гласник РС", бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 и 20/08) у члану 74. прописано је да после доношења решења о спровођењу истраге или после подизања оптужнице (члан 244.), а и пре тога, ако је осумњичени саслушан по одредбама о саслушању окривљеног, бранилац има право да разматра списе и да разгледа прикупљене предмете који служе као доказ (став 1.), а чланом 170. Законика прописано је: сваком ко има оправдани интерес може се дозволити разматрање, копирање или снимање појединих кривичних списа (став 1.); радње из става 1. дозвољава орган пред којим се поступак води кад је поступак у току, а председник суда или службено лице које он одреди, кад је поступак завршен, а ако се списи налазе код јавног тужиоца, радње из става 1. дозвољава јавни тужилац (став 2.); окривљени, односно осумњичени који је саслушан по одредбама овог законика о саслушању окривљеног и бранилац, имају право да разматрају списе и разгледају прикупљене предмете који служе као доказ ( став 3.).
5. Разматрајући разлоге и наводе уставне жалбе са становишта истакнутих повреда права у предметном истражном поступку који се водио пред Окружним судом Суботица, Уставни суд је имао у виду да оцена о разумном трајању судског поступка зависи од низа чинилаца, пре свега, од сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашања подносиоца уставне жалбе као странке у поступку и поступања судова који воде поступак.
Када је реч о дужини трајања судског поступка, Уставни суд је имао у виду да је судски истражни поступак започео доношењем решења о спровођењу истраге Окружног суда у Суботици Ки. 49/07 од 8. јуна 2007. године против двојице окривљених, од којих је један подносилац уставне жалбе, и да истрага није окончана до дана подношења уставне жалбе, односно 5. децембра 2008. године.
Испитујући наведене критеријуме за утврђивање постојања повреде права на суђење у разумном року у конкретном случају, Уставни суд је имао у виду следеће: да je у овом истражном поступку, који није окончан у периоду од 18 месеци, истрага вођена против два окривљена, како као саизвршилаца кривичних дела, тако и понаособ за сваког од њих, и то због више кривичних дела; да је било сложених правних и фактичких питања по којима су надлежни судови и тужилац били активни, уз сву комплексност чињеничног стања код истраге поводом више кривичних дела из области против службене дужности и против привреде, односно из области "привредног криминала", са обимним доказним материјалом у виду књиговодствене документације више привредних друштава (21 регистратор); да је било проширења решења о спровођењу истраге у погледу кривичних дела за која се сумњиче окривљени; да су затим уследила три захтева ОЈТ у Суботици за допуну истраге по којима је суд поступао; да је суд у овом периоду саслушао 28 сведока, а по замолници прибавио записнике о саслушању још 24 сведока (за које је активно прибављао адресе, уз предузимање радњи за обезбеђење њиховог присуства); да је суд одредио вештачења - финансијско и психијатријско и прибавио налазе и мишљења вештака, што је све захтевало да овај поступак траје сразмерно дуже време.
Такође, надлежни судови су у овом периоду ажурно одлучивали по правним лековима које су окривљени, па и подносилац уставне жалбе, користили против свих донетих одлука судова (о спровођењу истраге, о проширењу истраге, о продужењу притвора), решавано је о захтевима овде подносиоца уставне жалбе за изузеће тужиоца и о два захтева за изузеће истражног судије, а списи су више пута прослеђивани тужилаштву, како након поступања по захтевима тужилаштва за проширење и допуну истраге, тако и по захтеву за заштиту законитости који је поднео подносилац уставне жалбе или по молби тужилаштва у другом кривичном предмету који се водио по кривичној пријави овде подносиоца уставне жалбе.
На основу изложеног, Уставни суд је утврдио да у току истражног поступка који се водио пред Окружним судом у Суботици у предмету Ки. 49/07, а чију дужину трајања подносилац оспорава уставном жалбом, није повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава.
6. Подносилац уставне жалбе се у уставној жалби у суштини позива на повреду права из члана 33. став 2. Устава, обзиром да своје наводе о повређеном праву на одбрану окривљеног заснива на тврдњи да му није омогућено разгледање и увид у списе јер су сви такви захтеви упућени кривичној писарници одбијани са образложењем да су списи код истражног судије. Као прилог својим тврдњама подносилац је доставио више поднеска предатих како Окружном суду у Суботици, тако и Врховном суду Србије, у периоду од 8. маја 2008. године до 5. новембра 2008. године, које је лично подносио, декларишући се као "политички прогнаник", с тим што се само поднесци предати Окружном суду у Суботици 19. и 23. септембра 2008. године и 23. октобра 2008. године односе на тражење "да списи буду у писарници ради разгледања".
Оцењујући ове наводе подносиоца, Уставни суд је пре свега пошао од чињенице да је право окривљеног да добије примерено време и адекватне услове за припрему одбране само један од више сегмената права на одбрану и да се ово право не може посматрати изоловано, већ узимањем у обзир права као целине. Са друге стране, неспорно је да се окривљеном морају обезбедити одговарајући услови за припремање одбране. Међутим, како подносилац уставне жалбе у целокупном периоду истражног поступка који је обухваћен уставном жалбом има браниоца по свом избору, који је присуствовао спроведеним истражним радњама и улагао правне лекове, то не значи да евентуална техничка недоступност списа подносиоцу уставне жалбе у кривичној писарници искључује постојање одговарајућих услова за припрему одбране. Поднесци подносиоца по својој садржини суштински представљају израз његовог незадовољства трајањем истраге и нереалних захтева у погледу стављања на увид списа који су у раду или се физички налазе ван суда, јер ток поступка то налаже. Чињеница да се спис предмета у физичком смислу није налазио у судској писарници, већ код поступајућег истражног судије, није онемогућавала ни окривљеног ни његовог слободно изабраног браниоца да од истражног судије траже и, по његовом одобрењу, и у време када он одреди, изврше увид у комплетан истражни спис и добију фотокопије одговарајућих докумената, у складу са одредбама Судског пословника.
Из свега изнетог, Уставни суд налази да подносиоцу уставне жалбе није повређено право на одбрану, односно да узме браниоца по свом избору, да с њим несметано општи и да добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране, зајемчено одредбом члана 33. став 2. Устава.
С обзиром на наведено, Уставни суд је одбио уставну жалбу у целини као неосновану, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду.
7. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку, као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Б. Слијепчевић