Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Афродите Ђорђевић из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 22. децембра 2011. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Афродите Ђорђевић изјављена због непоступања Министарства за инфраструктуру и енергетику по налогу из решења Повереника за информације од јавног значаја број 07-00-01225/2007-03 од 18. фебруара 2008. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Афродита Ђорђевић из Београда је 27. марта 2009. године поднела Уставном суду уставну жалбу због "непоступања Министарства за инфраструктуру и енергетику по налогу из решења Повереника за информације од јавног значаја број 07-00-01225/2007-03 од 18. фебруара 2008. године", чиме су јој, по њеном мишљењу, повређена права из члана 51. став 2. Устава Републике Србије.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подноситељке уставне жалбе повређено или ускраћено њено Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном претходном поступку, увидом у приложену документацију, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Подноситељка уставне жалбе је 25. септембра 2007. године поднела захтев Министарству за инфраструктуру којим је тражила да јој се омогући увид и фотокопирање решења 350-01-957/2003-06 од 17. јула 2003. године са печатом (клаузулом) правноснажности Министарства урбанизма и грађевине Републике Србије - Урбанистичке инспекције. Наведеним решењем републичког урбанистичког инспектора Министарства урбанизма и грађевине наложено је Секретаријату за урбанизам градске управе града Београда да огласи ништавом привремену урбанистичку дозволу IX-12 број 350.3-402/02 од 31. јула 2002. године за реконструкцију таванског простора у независну стамбену јединицу у објекту у улици XXI дивизије бр. 41, на катастарској парцели број 3550, Катастарске општине Звездара, издату Срђану Симићу из Београда, као и да стави ван снаге урбанистичку сагласност IX-12 број 350-1354/02 од 5. фебруара 2003. године.
Подноситељка уставне жалбе је поднела жалбу Поверенику за информације од јавног значаја због недобијања тражених информација по захтеву од 25. септембра 2007. године од Министарства за инфраструктуру.
Поступајући по наведеној жалби подносистељке, Повереник је доставио жалбу Министарству за инфраструктуру на изјашњење, остављајући за то рок од три дана, поводом чега није добио одговор.
С обзиром на наведено, Повереник за информације од јавног значаја је решењем 07-00-01225/2007-03 од 18. фебруара 2008. године наложио Министарству за инфраструктуру да без одлагања, а најкасније у року од три дана од дана пријема решења, подноситељки уставне жалбе достави тражене информације односно обавести је да ли поседује решење 350-01-957/2003-06 са печатом (клаузулом) правноснажности Министарства урбанизма и грађевине Републике Србије - Урбанистичке инспекције, које је овај државни орган донео 17. јула 2003. године и да, уколико поседује наведени документ, омогући увид и достави његову копију подноситељки уставне жалбе.
4. Одредбом члана 51. став 2. Устава, на чију повреду указује подноситељка у уставној жалби, утврђено је да свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом.
Уставни суд је у претходном поступку утврдио да је подноситељка уставне жалбе 5. септембра 2008. године Уставном суду поднела уставну жалбу, између осталог, због "непоступања Секретаријата за урбанизам Градске управе града Београда по налогу из решења Министарства урбанизма и грађевина Републике Србије број 350-01-957/2003-06 од 17. јула 2003. године, о којој је Уставни суд одлучио на седници од 10. новембра 2011. године у предмету Уж-1059/2008.
Уставни суд, дакле, констатује да је подноситељка уставне жалбе још 2008. године била упозната са садржином решења Министарства урбанизма и грађевине Републике Србије број 350-01-957/2003-06 од 17. јула 2003. године због чијег недостављања је 27. марта 2009. године изјавила уставну жалбу заведену под бројем Уж-462/2009.
Полазећи од одредбе члана 51. став 2. Устава којом се сваком јемчи право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом, као и од утврђене чињенице да је подноситељка уставне жалбе у време њеног подношења већ била упозната са садржином решења чије је достављање тражила, Уставни суд је оценио да подноситељки уставне жалби није повређено њено уставно право на обавештеност. Имајући у виду наведено, Уставни суд је уставну жалбу одбио као неосновану, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду.
5. На основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Б. Слијепчевић