Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Стојка Милановића из Јагодине, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 17. фебруара 2011. године, донео је
О Д Л У К У
1. Одбија се као неоснована уставна жалба Стојка Милановића изјављена против пресуде Окружног суда у Јагодини Гж.2 197/08 од 20. маја 2009. године.
2. Одбацује се предлог Стојка Милановића за одлагање извршења пресуде Општинског суда у Јагодини П. 615/08 од 16. септембра 2008. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Стојко Милановић из Јагодине је 10. јуна 2009. године Уставном суду поднео уставну жалбу против пресуде Окружног суда у Јагодини Гж.2 197/08 од 20. маја 2009. године, због повреде права на имовину и права на наслеђивање, зајемчених одредбама чл. 58. и 59. Устава Републике Србије. Подносилац уставне жалбе је поднеском од 20. јуна 2009. године захтевао одлагање извршења пресуде Општинског суда у Јагодини П. 615/08 од 16. септембра 2008. године.
У уставној жалби је изложен ток парничног поступка који је вођен пред Општинским судом у Јагодини у предмету П. 615/08. Подносилац је затим истакао да је оспореном пресудом Окружног суда у Јагодини Гж.2 197/08 од 20. маја 2009. године потврђена пресуда Општинског суда у Јагодини П. 615/08 од 16. септембра 2008. године, којом је признато право својине туженом на основу укњижбе, иако је у првостепеном поступку доказано да је спорна кућа саграђена од продате имовине из уговора о доживотном издржавању и да је пренета на „основу мита и корупције“, односно на основу уговора о поклону и поравнања, за које је утврђено да не производе правно дејство. Подносилац сматра да тужилац није могао стећи право својине на спорној кући, нити извршити упис тог права у јавне књиге.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, као и у списе предмета Општинског суда у Јагодини П. 615/08 и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој правној ствари:
Пресудом Општинског суда у Јагодини П. 615/08 од 16. септембра 2008. године обавезан је тужени, овде подносилац уставне, да се исели са свим лицима и личним стварима из стамбене зграде, која се налази у насељу Трнава 2, у улици Левачка број 28 на катастарској парцели број 29/9 КО Трнава, власништво тужиоца Јована Ђорђевића из Трнаве (брата подносиоца уставне жалбе) и да наведену непокретност преда тужиоцу у државину ослобођену од лица и ствари и врати кључеве од улазних врата зграде тужиоцу, све у року од 15 дана од дана пријема отправка пресуде, као и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 24.000 динара.
Поступајући по жалби туженог, Окружни суд у Јагодини је 20. маја 2009. године донео оспорену пресуду Гж.2 197/08, којом је одбио жалбу и потврдио пресуду Општинског суда у Јагодини П. 615/08 од 16. септембра 2008. године. У образложењу другостепене пресуде је, поред осталог, наведено:
- да се питање својине на спорној непокретности не јавља као претходно питање, с обзиром на то да је пресудом Окружног суда у Јагодини Гж. 583/06 од 9. јуна 2006. године утврђено да заоставштину пок. Драгина Ђорђевића (оца парничних странака) не чини спорна непокретност;
- да је тужилац уписан у јавне књиге као власник спорне непокретности, као и да то стање није измењено било каквом судском одлуком;
- да је увидом у спис предмета П. 948/06 Општинског суда у Јагодини утврђено да је тужбом у том предмету тражено да се утврди заоставштина пок. Драгина Ђорђевића, коју чине непокретности које се налазе у КО Жујинце, али да предмет тог тужбеног захтева није катастарска парцела број 29/9 КО Трнава;
- да право својине на спорној непокретности није било предмет ниједне друге парнице између тужиоца и туженог;
- да је суд утврдио право својине тужиоца на спорној непокретности увидом у лист непокретности број 511 КО Трнава;
- да је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд правилно применио одредбе члана 37. ст. 1. и 2. Закона о основама својинскоправних односа и донео побијану пресуду, у којој су наведени разлози за такво одлучивање, које је прихватио и другостепени суд.
4. Одредбама члана 58. Устава је утврђено: да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (став 1.); да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне (став 2.); да се законом може ограничити начин коришћења имовине (став 3.); да је одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено само у складу са законом (став 4.).
Одредбама члана 59. Устава јемчи се право наслеђивања, у складу са законом (став 1.) и утврђује да право наслеђивања не може бити искључено или ограничено због неиспуњавања јавних обавеза (став 2.).
Одредбама члана 37. ст. 1. и 2. Закона о основама својинскоправних односа ("Службени лист СФРЈ", бр. 6/80 и 36/90, "Службени лист СРЈ", број 29/96 и "Службени гласник РС", број 115/05) је прописано да власник може тужбом захтевати од држаоца повраћај индивидуално одређене ствари, као и да власник мора доказати да на ствари чији повраћај тражи има право својине и да се ствар налази у фактичкој власти туженог.
5. Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта наведених одредаба Устава и закона, Уставни суд је утврдио да оспореним пресудама нису повређена уставна права подносиоца уставне жалбе зајемчена одредбама чл. 58. и 59. Устава.
По оцени Уставног суда, тврдња подносиоца уставне жалбе да му је оспореним пресудама повређено право на имовину и право на наслеђивање представља израз његове субјективне оцене о погрешно утврђеном чињеничном стању и погрешној примени материјалног права, али не и стварни доказ о учињеној повреди наведених права. Наиме, сама чињеница да је једна од парничних странака изгубила спор није довољна да би се утврдила повреда њеног права, уколико не докаже да је судском одлуком арбитрерно и неправедно лишена имовине у корист другог лица. С тим у вези, Уставни суд констатује да су редовни судови у спроведеном поступку извели предложене доказе - извршили увид у списе предмета Општинског суда у Јагодини П. 381/98 и П. 948/06, правноснажну пресуду Окружног суда у Јагодини Гж. 583/06 од 9. јуна 2006. године, лист непокретности број 511 КО Трнава и утврдили да тужилац има земљишнокњижно право својине на спорној непокретности, која се налази у фактичкој власти туженог. Дакле, редовни судови су у две инстанце испитали основаност тужбеног захтева тужиоца и утврдили да је, сагласно одредбама члана 37. ст. 1. и 2. Закона о основама својинскоправних односа, основан његов тужбени захтев за исељење туженог - подносиоца уставне жалбе из спорне непокретности. Подносилац сматра да су му права на имовину и наслеђивање повређени на тај начин што су судови у парничном поступку погрешно утврдили чињенично стање. Међутим, Уставни суд није нашао било какве елементе који би упућивали на произвољно закључивање судова код утврђивања чињеница и примене материјалног права. Због тога је Уставни суд оценио да су наводи подносиоца уставне жалбе о повреди његових права на имовину и наслеђивање неосновани.
6. Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је уставну жалбу изјављену против пресуде Окружног суда у Јагодини Гж.2 197/08 од 20. маја 2009. године, одбио као неосновану сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), одлучујући као у тачки 1. изреке.
Уставни суд је, на основу одредаба члана 56. став 3. и члана 86. Закона о Уставном суду, одбацио захтев за одлагање извршења пресуде Општинског суда у Јагодини П. 615/08 од 16. септембра 2008. године, с обзиром на то да је донео коначну одлуку, као у тачки 2. изреке.
7. На основу изложеног и одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић