Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 19. маја 2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Обуставља се поступак за оцену уставности одредаба члана 71. Закона о спорту (,,Службени гласник РС“, бр. 52/96 и 101/05)
О б р а з л о ж е њ е
Решењем IУз - 120/09 од 2. јула 2009. године Уставни суд је самостално покренуо поступак за оцену уставности одредаба члана 71. Закона о спорту (,,Службени гласник РС“, бр. 52/96 и 101/05), а из разлога што је, у поступку оцене уставности и законитости Уредбе о националним признањима и наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта (,,Службени гласник РС“, бр. 65/06 и 6/07) и Уредбе о националним признањима и наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта (,,Службени гласник РС“, број 24/09) који се води у предмету IУ–42/07, оценио да се, као претходно, поставља питање уставне заснованости одредбе члана 71. став 1. Закона о спорту која је наведена као непосредни правни основ за доношење оспорених уредби. Приликом покретања поступка, Суд је изразио сумњу – да ли овлашћење поверено Влади, да ,,утврђује национална признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта и критеријуме за њихову доделу“ има значење уређивања једног елемента система односа у области спорта, што Устав одређује као надлежност законодавног органа. Суд је притом констатовао да иако наведеним признањима законодавац даје атарибут ,,националног“ и утврђује да се додељују ,,у општем интересу“, на терет средстава буџета Републике, Закон не садржи ближа одређења о врсти, садржини, условима и начину додељивања наведених награда и признања, која би изражавалa вољу законодавног органа о тим питањима националног и општег значаја, и одређивалa границе овлашћења Владе као доносиоца прописа потребног за извршавање закона. Суд је истовремено покренуо поступак и у односу на одредбу члана 71. став 2. Закона о спорту, којом је било прописано да министар надлежан за послове спорта утврђује ближе услове и критеријуме за стипендирање врхунских спортиста и за новчану помоћ врхунским спортистима за које се средства обезбеђују у буџету Републике, налазећи да и то овлашћење отвара сумњу о делегирању овлашћења са законодавног на орган извршне власти. Наиме, одређујући да су ,,стипендије врхунским спортистима за спортско усавршавање и новчана помоћ врхунским спортистима са посебним заслугама“ домен односа у којима се остварује ,,општи интерес“ Закон није садржавао ближе одређење услова и начина остваривања наведених права, што је, по оцени Суда, било основ за сумњу да ли је такво овлашћење у складу са уставном и законском позицијом државне управе из које произлазе и границе овлашћења у којима орган извршне власти може доносити прописе ради извршавања закона.
Уставни суд је наведеним решењем покренуо поступак за оцену сагласности члана 71. Закона са одредбама Устава, а нарочито: са одредбама чл. 1, 3. и 4. Устава које утврђују начела владавине права, јединства правног поретка и поделе власти; са одредбама члана 97. Устава које утврђују да Република Србија уређује и обезбеђује систем у области социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, економске и социјалне односе од општег интереса, систем у области спорта, финансирање остваривања права и дужности Републике Србије утврђених Уставом и законом; са одредбама Устава које утврђују да је Народна скупштина носилац законодавне власти у Републици Србији, односно да Народна скупштина доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије (члан 98. и члан 99. тачка 7.), да је Влада носилац извршне власти, да утврђује и води политику, извршава законе и друге опште акте Народне скупштине, доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона, предлаже Народној скупштини законе и друге опште акте и одговорна је Народној скупштини за извршавање закона и за рад органа државне управе (чл. 122, 123. и 124.), да је државна управа самостална, везана Уставом и законом, а за свој рад одговорна Влади (члан 136. став 1.). При разматрању спорних одредаба Закона са становишта уставног јемства јединства правног поретка и прописане хијерархије општих правних аката из чл. 194. и 195. Устава , Суд је имао у виду одредбе Закона о Влади (,,Службени гласник РС“, бр. 55/05, 71/05, 101/05 и 65/08) и Закона о државној управи (,,Службени гласник РС“, бр. 79/05 и 101/07) којима су ближе уређени Уставом утврђени положај и овлашћења Владе и министарстава, а у том оквиру и међусобни однос закона и правних аката које органи извршне власти доносе ради извршавања и примене закона.
У одговору Народне скупштине на Решење Уставног суда о покретању поступка је, поред осталог, указано на то да је у току поступак доношења новог Закона о спорту којим су јасно дефинисани услови стицање права на национална признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта .
Уставни суд је утврдио да је Народна скупштина Републике Србије на Првој седници Првог редовног заседања у 2011. години, 31. марта 2011. године донела Закон о спорту, који је објављен у ,,Службеном гласнику РС“, број 24/11 од 4. априла 2011. године и ступио на снагу осмог дана од дана обављивања. На основу члана 193. став 1. тог закона, престао је да важи Закон о спорту (,,Службени гласник РС“, бр. 52/96 и 101/05), а тиме и одредбе члана 71. у односу на које је покренут поступак оцене уставности наведеним решењем Уставног суда.
Суд је констатовао да је новим Законом посебан део регулативе посвећен националним признањима, наградама и стипендијама и да су одредбама тог дела Закона утврђене активности, односно давања којима се изражава општи интерес у области спорта, а у том оквиру и: ,,стипендије за спортско усавршавање врхунских спортиста аматера и новчана помоћ врхунским спортистима са посебним заслугама,, односно ,,национална признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта“; додела ,,националног спортског признања у виду доживотног месечног новчаног примања након навршених 40 година живота“ за спортисте држављане Републике Србије за резултате постигнуте на одређеним врстама такмичења, као и ,,новчане награде“ за спортисте и тренере, држављане Републике Србије за резултате постигнуте на одређеним врстама такмичења. Законом су, поред осталог, утврђена овлашћења Владе да уређује ближе услове и висину националних спортских признања и новчаних награда и да доноси акт о додели националног спортског признања и новчане награде на предлог министарства, да утврђује награде за посебан допринос развоју и афирмацији неолимпијског спорта и критеријуме за њихову доделу – до висине износа утврђених за олимпијске спортове (члан 114. став 1. тач. 4) и 5) и чл. 123, 124. и 125. Закона), прописани су услови под којима Влада може да укине додељено национално спортско признање и др. Право на стипендију врхунским спортистима аматерима за спортско усавршавање које установљава, Закон ограничава утврђивањем броја стипендија које могу добити врхунски спортисти истог гранског савеза и овлашћује министра да утврђује ближе услове и критеријуме за стипендирање и за утврђивање висине месечног износа стипендије (чл. 126, 127. и 129. Закона). Могућност доделе новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама за развој спорта Закон установљава уз услов да је лице рангирано као заслужни спортиста категоризацијом спортиста, те прописује овлашћење за министра да утврђује ближе услове и критеријуме за доделу новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама, као и критеријуме за утврђивање висине новчане помоћи (чл. 126, 128. и 129. Закона).
Полазећи од изложене садржине одредаба новог Закона, Суд оцењује да су законским уређивањем битних елемената система односа у области спорта који су законом одређени као општи интерес који се остварује финансијским давањима у корист одређених лица на терет буџета Републике, престали разлози због којих је Уставни суд покренуо поступак за оцену уставности одредаба претходног Закона. Из тог разлога, Суд је оценио да нема основа за даље вођење поступка у предмету IУз-120/09, те је, у смислу одредбе члана 57. тачка 1) Закона о Уставном суду (,,Службени гласник РС“, број 109/07), поступак обуставио.
На основу изложеног и члана 46. тачка 7) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић