Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 31. марта 2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 23. Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", бр. 123/07 и 30/10).
2. Одбацује се захтев за оцењивање сагласности Закона из тачке 1. са Законом о приватизацији (''Службени гласник РС'', бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 и 30/10).
3. Одбацује се захтев за покретање поступка за утврђивање неуставности и незаконитости тачке 2. алинеја 2. Одлуке о преносу акција без накнаде грађанима – носиоцима права и запосленима и бившим запосленима „Нафтне индустрије Србије“ а. д, Нови Сад ("Службени гласник РС", број 71/09).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду је поднета иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 23. Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", број 123/07). У иницијативи се наводи да су оспорене одредбе наведеног Закона у супротности са одредбама чл. 42. и 49. Закона о приватизацији (''Службени гласник РС'', бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 и 30/10), којима се прописује „да се запосленима и бившим запосленима пренесе део капитала субјекта приватизације у износу од 15% од укупног капитала, а не од процењене тржишне вредности субјекта приватизације“. Оспореном Одлуком о преносу акција без накнаде грађанима – носиоцима права и запосленима и бившим запосленима „Нафтне индустрије Србије“ а. д. Нови Сад, утврђује се број акција према процењеној вредности компаније, што износи 4,34% од процењене вредности, „а пошто тог капитала нема тада се проценат од 4,34 веже за стварни капитал компаније. Уместо 200 евра по години стажа, признаје се само 69 евра“. Стога, иницијатор сматра да је, чланом 23. оспореног Закона и тачке 2. алинеја 2. оспорене Одлуке, повређено начело једнакости грађана пред законом и забране дискриминације из члана 21. Устава, при чему, не наводи ближе у чему би се састојала повреда наведеног уставног начела, а ни разлоге из којих сматра да су оспорене одредбе Закона, односно Одлуке несагласне са Уставом.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспореним одредбама члана 23. Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", број 123/07) прописано: да запослени и бивши запослени у предузећу пре спроведене приватизације остварују право на пренос без накнаде акција тог предузећа у висини од 200 евра по пуној години радног стажа у том предузећу обрачунато према процењеној тржишној вредности укупног капитала предузећа пре спроведене приватизације, рачунато у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан вршења процене, а највише за 35 година радног стажа (став 1.); да капитал исказан у акцијама које се у складу са ставом 1. овог члана преносе без накнаде запосленима и бившим запосленима не представља део капитала за стицање бесплатних акција који се преноси грађанима у складу са чланом 18а овог закона (став 2.); да право из става 1. овог члана запослени и бивши запослени остварују сразмерно годинама радног стажа у том предузећу и правним претходницима тог предузећа, осим за године радног стажа по основу којих су право на пренос капитала без накнаде остварили у складу са Законом о приватизацији, а највише за 35 година радног стажа по оба основа (став 3.); да запослени и бивши запослени у Акционарском друштву "Галеника" за производњу лекова, дентала, антибиотика, фармацеутских сировина, парафармацеутике, ветеринарских производа и адитива Београд и Јавном предузећу за ваздушни саобраћај "ЈАТ Аirwаys" Нови Београд, остварују право на пренос без накнаде акција тих предузећа у износу до 15% капитала који се приватизује, пре спроведеног поступка приватизације (став 4.).
Уставом Републике Србије утврђено је: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета и да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима (члан 21. ст. 1. до 4.); да се јемче приватна, задружна и јавна својина, да је јавна својина државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе, да сви облици својине имају једнаку правну заштиту, као и да се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом и да се средства из јавне својине отуђују на начин и под условима утврђеним законом (члан 86. ст. 1. до 3.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, остваривање и заштиту слобода и права грађана, уставност и законитост, правни положај привредних субјеката, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, друге економске и социјалне односе од општег значаја и друге односе од интереса за Републику Србију, у складу с Уставом (члан 97. тач. 2, 6, 7. 8. и 17); да Уставни суд одлучује о сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима (члан 167. став 1. тачка 1.).
Из наведених одредаба Устава, а посебно одредаба члана 86. Устава, произлази да право на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације није Уставом зајемчено право, већ право чија се садржина, обим и начин остваривања прописују законом.
Уставни суд је оценио да је прописивање оспореним одредбама члана 23. Закона права запослених и раније запослених у предузећу на бесплатне акције у поступку приватизације, као један од облика преноса капитала без накнаде, у границама уставне надлежности законодавног органа да уређује услове, начин и рокове претварања постојеће друштвене својине у приватну својину из члана 86. став 2. Устава и да уређивање наведених питања није несагласно са уставним овлашћењем законодавца да уређује својинске, облигационе односе и друге економске и социјалне односе од општег интереса из члана 97. тач. 6, 7. и 8. Устава. Наведене одредбе Устава представљају правни основ да се законом регулише поступак промене власништва друштвеног, односно државног капитала, одреде категорије лица која стичу право на бесплатне акције, услови које та лица морају да испуњавају за остваривање овог права и начин стицања бесплатних акција, што подразумева и одређивање дела капитала за стицање бесплатних акција. Уставно овлашћење законодавца да уређује наведена питања обухвата и могућност да та питања могу бити уређена другим законским прописом и на другачији начин, што зависи од специфичности субјекта приватизације. Питања правичности, оправданости и целисходности оспорених законских решења не спадају у надлежност Уставног суда утврђену у члану 167. Устава. Стога, по оцени Уставног суда, оспорене одредбе Закона не доводе у питање остваривање уставног принципа једнакости грађана пред Уставом и законом и забране дискриминације из члана 21. Устава, односно не стварају дискриминацију када се ради о запосленима и бившим запосленима у субјекту приватизације који испуњавају законске услове за остваривање права на бесплатне акције. При томе, од значаја су и разлози за доношење оспореног закона, који су наведени у образложењу Предлога закона. Наиме, у образложењу Предлога оспореног закона, управо се као разлог за његово доношење наводи да се овим законом обезбеђује поштовање права грађана на једнакост гарантовано чланом 21. став 3. Устава, јер се његовим доношењем и свим осталим грађанима који нису остварили право на акције без накнаде у складу са Законом о својинској трансформацији ("Службени гласник РС", бр. 32/97 и 10/01) или Законом о приватизацији, даје такво право, односно прописује начин његовог остваривања.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да оспорене одредбе члана 23. Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације нису несагласне са одредбама чл. 21. и 86. и члана 97. тач. 2, 6, 7, 8. и 17. Устава. Како је нашао да нема основа за покретање поступка за оцену уставности оспореног Закона, Суд иницијативу није прихватио, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду.
Уставни суд је одбацио захтев за оцену сагласности оспорених одредаба члана 23. Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације са Законом о приватизацији, који представља претежни део ове иницијативе и разлог због кога је, по мишљењу иницијатора, повређено начело једнакости грађана пред законом и забране дискриминације из члана 21. Устава, на основу одредбе члана 36. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), јер сагласно одредбама члана 167. Устава, није надлежан да оцењује међусобну сагласност закона.
Одлуком о преносу акција без накнаде грађанима – носиоцима права и запосленима и бившим запосленима „Нафтне индустрије Србије“ а. д. Нови Сад ("Службени гласник РС", број 71/09) одређује се начин остваривања права на пренос бесплатних акција овог привредног друштва на грађане који су уписани у евиденцију носилаца права код Агенције за приватизацију, као и на запослене и бивше запослене у НИС (члан 1.). Оспореном одредбом тачке 2. став 2. Одлуке утврђена је висина капитала за стицање права на пренос бесплатних акција запослене и бивше запослене у НИС, која износи највише 4,34% од процењене тржишне вредности укупног капитала НИС, односно 7.076.821 акција.
Из наведеног произлази да је оспорена Одлука акт који ближе одређује начин остваривања права на пренос бесплатних акција у конкретном привредном друштву, односно одређује висину капитала и број бесплатних акција, па је Уставни суд оценио да оспорени акт, по својој правној природи и садржини, не представља општи правни акт из члана 167. Устава за чију оцену уставности и законитости је надлежан Уставни суд.
На основу изложеног и одредаба члана 36. став 1. тачка 1) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, члана 82. став 1. тачка 1. и члана 84. Пословника о раду Уставног суда, Суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић