Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 31. марта 2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се захтев за оцењивање уставности одредбе члана 26. став 1. Закона о путним исправама ("Службени гласник РС", број 90/07)
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности одредабе члана 26. став 1. Закона наведеног у изреци. У иницијативи се наводи да оспорена одредба Закона није сагласна одредби члана 10. став 1. Устава Републике Србије, која одређује да је ћириличко писмо у службеној употреби и указује да српски језик има само једно писмо - српску ћирилицу, због чега попуњавање образаца путних исправа "искључиво" на латиници значи "одбацивање ћирилице у службеној употреби и онемогућавање правилног коришћења српског језика". Такође, иницијатор сматра да би се допуном члана 26. став 1. Закона, да се подаци у путне исправе обавезно уписују и ћириличким писмом на српском језику, "обезбедила уставност закона".
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да је оспореном одредбом члана 26. став 1. Закона о путним исправама ("Службени гласник РС", број 90/07) прописано да се обрасци путних исправа и виза штампају на српском језику, ћириличким писмом и на енглеском и француском језику, а попуњавају на српском језику, латиничким писмом.
Уставни суд је констатовао да је на седници одржаној 22. децембра 2009. године, у предмету IУ-133/2008 одлучивао о иницијативи поднетој 23. јула 2008. године, којом је тражено покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 26. ст. 1. до 3. истог Закона о путним исправама.
Решењем IУ-133/2008 од 22. децембра 2009. године Уставни суд није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 26. ст. 1. до 3. Закона о путним исправама. Ценећи наводе садржане у разматраној инцијативи којима су биле оспорене наведене законске одредбе, Суд није нашао да су оне несагласне са одредбама члана 1, члана 10. став 1, члана 19, члана 21. ст. 1. до 3, члана 79. став 1. и члана 97. тачка 5. Устава. Том приликом Уставни суд је стао на становиште да иако Уставом није изричито предвиђено законско прописивање начина оствривања права на службену употребу српског језика и ћириличког писма, оспореним одредбама Закона се уређује ситуација када је прописивање писма којим ће се вршити попуњавање путне исправе неопходно за остваривање овог права у специфичним приликама преласка државне границе ради путовања и боравка у иностранству, односно могућности грађанина Републике Србије да докаже свој идентитет и држављанство у иностранству. Такође, Уставни суд је, ценећи наводе иницијатора, у донетом решењу навео да се никако не би могло сматрати да Закон о путним исправама, прописујући да се образац путне исправе - који је штампан на српском језику и ћириличким писмом - попуњава латиничким писмом, утиче на суштину зајемченог права на језик и писмо које се остварује у свим осталим аспектима службене употребе српског језика и ћириличког писма. Уставни суд је разматрајући наводе иницијатора у вези оспорених одредаба Закона имао у виду и право Европске уније које чврстим правилима стандардизује процедуре за издавање пасоша и других путних докумената за државе чланице и да ове стандарде прихватају и друге земље које намеравају да уђу у уговорне односе са Европском унијом и прикључе се Шенгенском споразуму од 14. јуна 1985. године, како би и њихови грађани могли да путују у земље чланице Европске уније без виза. Због тога су Закон о путним исправама и Правилник о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, који је на основу овог закона донео министар унутрашњих послова, прихватили те стандарде за израду образаца путних исправа и у Србији.
С обзиром на то да Уставни суд, ценећи наводе ове иницијативе поднете 26. фебруара 2010. године у вези са оспораваном одредбом члана 26. став 1. Закона, није нашао да из нових навода и разлога има основа за поновно одлучивање, иницијативу је одбацио.
Уставни суд је такође, утврдио да, сагласно одредбама члана 167. Устава, није надлежан да одлучује о захтеву за допуну члана 26. став 1. Закона, што се предлаже у иницијативи.
На основу изнетог и одредбе члана 46. тачка 8) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС", број 109/07), Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић