Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Горан Илић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 24. марта 2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредбе члана 3. Закона о укидању Указа о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић („Службени лист СРЈ“, број 9/01).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности члана 3. Закона наведеног у изреци. Подносилац иницијативе сматра да је укидањем Указа којим је било одузето држављанство и конфискована имовина породици Карађорђевић отпао и правни основ одузимања њихове имовине, те да је Република као стицалац у обавези да је одмах врати по општим правилима враћања имовине прописаним одредбама чл. 210. до 219. Закона о облигационим односима. Законом прописана правила враћања имовине, како се наводи у иницијативи, треба да важе за све грађане и држављане Републике Србије јер Устав „није допустио законодавцу да на посебан начин уређује враћање имовине било којој групи групи грађана, поготово не са разлога њиховог порекла и имовног стања“. Стога је, по мишљењу подносиоца иницијативе, породици Карађорђевић поново одузето, односно ограничено њихово право на имовину супротно одредбама чл. 20, 21. и 58. Устава. Полазећи од наведеног, подносилац иницијативе предложио је да Уставни суд „донесе одлуку којом ће утврдити да одредба члана 3. Закона о укидању Указа о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић није сагласна са Уставом и да одредба члана 3. Закона престаје да важи са даном објављивања одлуке Уставног суда“.
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да је оспореном одредбом члана 3. Закона о укидању Указа о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић („Службени лист СРЈ“, број 9/01) прописано да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СРЈ“. Уставни суд је констатовао и да је оспорени Закон донет као закон Савезне Републике Југославије и да је на основу одредаба члана 64. став 2. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора („Службени лист СЦГ“, број 1/03) и члана 20. став 5. Закона за спровођење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора („Службени лист СЦГ“, број 1/03), од дана ступања на снагу Уставне повеље, у делу који се односи на Републику Србију, наставио да се примењује као републички пропис. Стога је оцена уставности оспорене одредбе члана 3. Закона, на основу одредаба члана 167. Устава Републике Србије од 2006. године, извршена у односу на Устав који је на снази.
С обзиром на садржину оспорене одредбе члана 3. Закона, за оцену њене уставности од значаја су одредбе Устава којима је утврђено да се закони и сви други општи акти објављују пре ступања на снагу и да закони и други општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања и могу да ступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози, утврђени приликом њиховог доношења (члан 196. ст. 1. и 4.).
Будући да, сагласно Уставу, закони и сви други општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, као и да је истоветно решење у погледу ступања на снагу општих аката садржао и Устав Савезне Републике Југославије на основу кога је оспорени Закон донет, Уставни суд је, с обзиром на то да је оспореном одредбом члана 3. Закона прописано да Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у одговарајућем гласилу, оценио да нема основа за покретање поступка поводом поднете иницијативе. Како се, по оцени Суда, оспорена одредба члана 3. Закона не може довести ни у уставноправну везу са одредбама чл. 20, 21. и 58. Устава у односу на које подносилац иницијативе оспорава уставност ове одредбе Закона, Уставни суд, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), није прихватио иницијативу.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић