Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 10. фебруара 2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се захтев за оцену уставности одредбе члана 25. став 1. тачка 4) Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", бр. 123/07 и 30/10).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду је поднета иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 25. став 1. тачка 4) Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", бр. 123/07 и 30/10). У иницијативи се наводи да je оспореном одредбом члана 25. став 1. тачка 4) Закона, којом је као услов за остваривање права грађана на новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације утврђено да право на акције без накнаде нису на било који начин остварили у складу са Законом о својинској трансформацији, повређенo начело једнакости грађана пред законом и забране дискриминације из члана 21. Устава Републике Србије. Подносилац иницијативе сматра да је оспорена одредба Закона непрецизна и да даје могућност различитог тумачења и поступања, па тако представља основ за дискриминацију радника и бивших запослених који су по основу дела радног стажа остварили право на бесплатне акције према Закону о својинској трансформацији, који немају никаква права на бесплатне акције за преостале године радног стажа, док то није случај са онима који су право на бесплатне акције за део радног стажа остварили у складу са Законом о приватизацији.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспореном одредбом члана 2. став 1. тачка 4) Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", бр. 123/07 и 30/10) прописано да права у складу са овим законом остварују лица која испуњавају, поред осталог, услов да право на акције без накнаде нису на било који начин остварили у складу са Законом о својинској трансформацији.
Уставом Републике Србије утврђено је: да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима (члан 1.); да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета и да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима (члан 21. ст. 1. до 4.); да економско уређење у Републици Србији почива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине, да је Република Србија јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга и да се утицај тржишне привреде на социјални и економски положај запослених усклађује кроз социјални дијалог између синдиката и послодаваца (члан 82. ст. 1. до 3.); да се јемче приватна, задружна и јавна својина, да је јавна својина државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе, да сви облици својине имају једнаку правну заштиту, као и да се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом и да се средства из јавне својине отуђују на начин и под условима утврђеним законом (члан 86. ст. 1. до 3.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, остваривање и заштиту слобода и права грађана, уставност и законитост, правни положај привредних субјеката, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, друге економске и социјалне односе од општег значаја и друге односе од интереса за Републику Србију, у складу с Уставом (члан 97. тач. 2, 6, 7, 8. и 17.).
О уставности оспорене одредбе члана 25. став 1. тачка 4) Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", бр. 123/07 и 30/10) Уставни суд је већ одлучивао у предмету број IУ-12/2008. На седници Суда од 23. априла 2009. године, Уставни суд је донео Решење којим се у тачки 1. изреке не прихватају иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 2. став 1. тач. 1), 2), 4) и 5), члана 25. став 1. тач. 1), 2), 3), 4) и 5), члана 26. став 2. и члана 30. став 2. Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", број 123/07). Уставни суд је у предмету IУз-220/2009, на седници одржаној 21. октобра 2010. године, Решењем одбацио захтеве за оцену уставности одредаба члана 25. став 1. тач. 3) и 4) Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације, на основу одредбе члана 46. тачка 8) Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07).
У Решењу IУ-12/2008 од 23. априла 2009. године Уставни суд је заузео становиште да из наведених одредаба Устава, а нарочито одредаба Другог дела "Људска и мањинска права и слободе" и одредаба члана 86. Устава, произлази да право на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације није Уставом зајемчено право, већ право чија се садржина, обим и начин остваривања прописују законом. Уставни суд је оценио да прописивање услова за стицање права на бесплатне акције, као што су држављанство, пунолетство, које је и иначе услов за стицање одређених права и статуса (изборно право, пословна способност), пребивалиште, односно статус привремено расељеног лица са Косова и Метохије, уписаност у бирачки списак, да право није остварено према ранијим прописима и уписаност у евиденцију носилаца права коју води Агенција за приватизацију, утврђених у члану 2. став 1. тач. 1), 2), 4) и 5), као и у члану 25. став 1. тач. 1) до 5) оспореног Закона, није несагласно са уставним овлашћењем законодавца да уређује својинске, облигационе односе и друге економске и социјалне односе од општег интереса (члан 97. тач. 6, 7. и 8. Устава), као и са одредбама Устава према којима се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом, а средства из јавне својине отуђују се на начин и под условима утврђеним законом (члан 86. ст. 1. до 3.). Наведене одредбе Устава представљају правни основ да се законом регулише поступак промене власништва друштвеног, односно државног капитала, а одређивање категорија лица и услова које та лица морају да испуњавају за остваривање овог права у оквиру је уставне надлежности законодавца да уређује услове, начин и рокове претварања постојеће друштвене својине у приватну својину. У односу на наводе иницијатива да оспорене одредбе Закона повређују уставно начело једнакости грађана пред Уставом и законом из члана 21. Устава, Уставни суд је имао у виду и разлоге за доношење оспореног Закона, који су наведени у образложењу Предлога Закона. Наиме, у образложењу Предлога оспореног Закона управо се као разлог за његово доношење наводи да се овим законом обезбеђује поштовање права грађана на једнакост гарантовано чланом 21. став 3. Устава, јер се његовим доношењем и свим осталим грађанима који нису остварили право на акције без накнаде у складу са Законом о својинској трансформацији ("Службени гласник РС", бр. 32/97 и 10/01) или Законом о приватизацији, даје такво право, односно прописује начин његовог остваривања. Стога је Суд оценио да оспорене одредбе Закона не доводе у питање остваривање уставног принципа једнакости, односно не стварају дискриминацију у оквиру исте категорије лица која испуњавају законске услове за остваривање права у питању.
Будући да је о покретању поступка за оцену уставности оспорене одредбе члана 25. став 1. тачка 4) Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације Суд већ одлучивао, а да из нових навода, разлога и поднетих доказа у иницијативи не произлази да има основа за поновно одлучивање, Уставни суд је, сагласно одредби члана 46. тачка 8) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић