Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби ДОО ''РЕЗИДИЈУМ'' из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 17. фебруара 2011. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба ДОО ''РЕЗИДИЈУМ'' и утврђује да је у поступку који се водио пред Општинским судом у Зрењанину у предмету И. 2084/07, (сада пред Основним судом у Зрењанину у предмету 18 И. 191/10 (2007)) повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбија, као неоснована.
2. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Републике Србије".
О б р а з л о ж е њ е
1. ДОО ''РЕЗИДИЈУМ'' из Београда je 8. септембра 2008. године, преко законског заступника Балан Синише, Уставном суду поднело уставну жалбу, због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у поступку који се пред Општинским судом у Зрењанину водио под бројем И. 2084/07 и повреде начела забрана дискриминације из члана 21. Устава.
У уставној жалби је наведено да предметни поступак извршења траје од 29. октобра 2007. године када је поднет предлог за извршење овде подносиоца уставне жалбе, на основу правноснажне и извршне пресуде Општинског суда у Зрењанину П. 1583/05 од 14. октобра 2005. године. Истиче се да до дана подношења уставне жалбе овај поступак још увек није окончан из разлога ''евидентне опструкције'' Окружног суда у Зрењанину и супротно члану 5. став 1. Закона о извршном поступку. Наиме, Окружни суд је у више наврата (3 пута) укидао првостепена решења ''без навођења евентуално погрешне примене права'' и на тај начин повредио одредбе члана 369. став 3. Закона о парничном поступку, а предмет ''враћао на поновно одуговлачење првостепеном суду''. Подносилац такође наводи да је за ''злоупотребу процесних могућности суда ... и отежавање положаја извршног повериоца'' одговоран и адвокат Д.В. бивши судија из Зрењанина (пуномоћник извршног дужника) ''чиме је извршена дискриминација извршног повериоца''.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Према одредби члана 82. став 2. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07), уставна жалба се може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у списе предмета Општинског суда у Зрењанину И. 2084/07 (сада Основног суда у Зрењанину 18И.191/10 (2007)) и достављену документацију и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Подносилац уставне жалбе је 29. октобра 2007. године Општинском суду у Зрењанину поднео предлог за извршење против извршног дужника Ђ.Х., на основу извршне исправе – правноснажне пресуде Општинског суда у Зрењанину П. 1583/05 од 14. октобра 2005. године, којом је дужник обавезан да подносиоцу уставне жалбе, ради наплате дуга, исплати износе ближе наведене у изреци пресуде. Предложено је да се извршење спроведе продајом непокретности извршног дужника.
Општински суд у Зрењанину је 31. октобра 2007. године донео решење о извршењу И. 2084/07, којим је усвојио предложено извршење, наложио земљишно-књижном одељењу тог суда да забележи постојање извршења на непокретности извршног дужника ближе описаној у изреци решења, одредио вештачење у овој извршној ствари и трошкове извршења.
Против наведеног првостепеног решења жалбу је изјавио извршни дужник, те су решењем Окружног суда у Зрењанину Гж. 299/08 од 20. фебруара 2008. године враћени списи предмета са жалбом извршног дужника првостепеном суду да одржи рочиште, изведе потребне доказе и расправи питања истакнута у жалби извршног дужника.
Општински суд у Зрењанину је поводом жалбе извршног дужника, а на околност да ли је дужник измирио дуговања заказао и одржао три рочишта (25. марта 2008. године, 10. априла 2008. године и 29. априла 2008. године). Након одржаних рочишта пред овим судом ради одлучивања о жалби извршног дужника, спис предмета је враћен Окружном суду у Зрењанину.
Решењем Окружног суда у Зрењанину Гж. 786/08 од 9. маја 2008. године жалба извршног дужника је усвојена, а решење Општински суд у Зрењанину И. 2084/07 од 31. октобра 2007. године укинуто и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак. У образложењу тог решења је наведено да будући да првостепени суд није утврдио све релевантне чињенице, а из изведених доказа се може очекивати утврђење које може утицати на основаност жалбе, првостепени суд треба поново да одржи рочиште, оцени изведене доказе и поново одлучи о предлогу за извршење.
У поновном поступку одлучивања по предлогу извршног повериоца Општински суд у Зрењанину је, без одржаног рочишта, донео решење И. 2084/07 од 9. јуна 2008. године којим је нашао да је предлог за извршење основан, па је поново одредио већ предложено извршење и утврдио да ће се извршење спровести јавном продајом дужникове непокретности и наложио земљишно књижном одељењу брисање забележбе постојања извршења на непокретности ближе описаној у изреци решења по решењу о извршењу од 31. октобра 2007. године, те да изврши нову забележбу на основу овог решења, одредио вештачење и утврдио трошкове извршења.
Против наведеног решења жалбу је изјавио извршни дужник, коју је Окружни суд у Зрењанину решењем Гж. 1368/08 од 29. јула 2008. године усвојио, ожалбено решење укинуо и предмет вратио првостепеном суду на поновни поступак. Ставом два изреке решења одређено је поступање другог поступајућег судије првостепеног суда у наведеној извршној ствари. У образложењу овог решења је, између осталог, наведено да је првостепени суд, тиме што није спровео било коју радњу утврђивања одлучних чињеница и извођења потребних доказа како је то налижено решењем другостепеног суда Гж. 786/08 од 9. маја 2008. године, починио битну повреду одредаба из члана 384. став 2. Закона о парничном поступку.
У поновном поступку, а сходно налозима из наведеног решења Окружног суда у Зрењанину, Општински суд у Зрењанину је 30. октобра 2008. године одржао рочиште и одредио вештачење од стране вештака финансијске струке.
Вештак је 5. јануара 2009. године доставио свој писмени налаз, који је закључком суда од 9. јануара 2009. године достављен странкама на изјашњење.
Општински суда у Зрењанину је по трећи пут решењем И. 2084/07 од 13. фебруара 2009. године одредио напред наведено извршење забележбом постојања извршења, проценом и продајом непокретности извршног дужника ближе описане у изреци решења и утврдио трошкове извршења.
Решењем Окружног суда у Зрењанину Гж. 706/09 од 8. маја 2009. године жалба извршног дужника је одбијена, а побијано решење Општинског суда у Зрењанину И. 2084/07 од 13. фебруара 2009. године је потврђено.
Закључком општинског суда у Зрењанину И. 2084/07 од 18. маја 2009. године приступљено је процени вредности непокретности извршног дужника на непокретности описаној у изреци, која ће се извршити вештачењем.
Решењем Општинског суда у Зрењанину И. 2084/07 од 9. октобра 2009. године утврђена је вредност непокретности извршног дужника.
Решењем Основног суда у Зрењанину 18И. 191/10 (2007) од 11. марта 2010. године утврђено је да је потраживање извршног повериоца намирено у целости уплатом извршног дужника 4. марта 2010. године у износу од 167.057, 00 динара, па је обустављен поступак извршења одређен решењем Општинског суда у Зрењанину И. 2084/07 од 13. фебруара 2009. године и укинуте су спроведене извршне радње. Ставом другим изреке решења наложено је земљишно-књижном одељењу тога суда да по правноснажности овог решења изврши брисање забележбе у земљишним књигама.
4. Одредбама Устава на чију се повреду подноситељка уставне жалбе указује, утврђено је: да су пред Уставом и законом сви једнаки (члан 21. став 1.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.).
За оцену основаности уставне жалбе, у конкретном случају, од значаја су одредбе Закона о извршном поступку ("Службени гласник РС", број 125/04), којима је прописано: да је у поступку извршења и обезбеђења суд дужан да поступа хитно, а да је о предлогу за извршење суд дужан да одлучи у року од три дана од дана подношења предлога (члан 5. ст. 1. и 2.); да се у поступку извршења и обезбеђења сходно примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим или другим законом није другачије одређено (члан 27.).
Законом о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 125/04 и 111/09) прописано је ће другостепени суд заказати расправу и одлучити о жалби и захтевима странака кад је у истој парници првостепена пресуда већ једанпут била укинута по одредбама овог закона, а побијана пресуда се заснива на погрешно и непотпуном утврђеном чињеничном стању или су у поступку пред првостепеним судом учињене битне повреде одредаба парничног поступка (члан 369. став 3.)
5. Уставни суд је нашао да подносилац оспорава дужину трајања предметног поступка извршења, те је утврдио да је поступак покренут предлогом за извршење подносиоца уставне жалбе 29. октобра 2007. године и да је у односу на њега извршни поступак трајао две године и пет месеци.
Уставни суд је код оцене навода подносиоца уставне жалбе о повреди права на суђење у разумном року пошао од чињенице да је разумна дужина трајања судског поступка релативна категорија, која зависи од низа чинилаца и мора се ценити у сваком појединачном случају, према његовим специфичним околностима. Сложеност чињеничних и правних питања у предмету, понашање подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступање надлежних органа који воде поступак, као и значај права о коме се у поступку одлучивало за подносиоца уставне жалбе, представљају основне чиниоце који утичу на оцену да ли је у конкретном случају поступак окончан у оквиру разумног рока или не.
У том смислу, Уставни суд је оценио у оспореном извршном поступку није било сложених чињеничних и правних питања.
Уставни суд даље оцењује да подносилац уставне жалбе није допринео дугом временском трајању извршног поступка, нити је предузимао процесне радње којима би одуговлачио поступак. Уставни суд је закључио да је подносилац две године и пет месеци онемогућен да оствари новчана средства, која потражује од дужника на основу правноснажне и извршне парничне пресуде, што указује на несумњив материјални значај права за подносиоца.
Надаље, Уставни суд је оценио да је поступање судова пред којима је вођен извршни поступак, а пре свега другостепеног суда, довело до његовог неоправдано и неразумно дугог трајања. Наиме, Општински суд у Зрењанину је током овог извршног поступка донео три првостепене одлуке, а Окружни суд у Зрењанину, као жалбени, донео је у овом поступку чак четири решења (једно којим се списи по жалби враћају првостепеном суду ради извођења потребних доказа и расправљања питања истакнутих у жалби, два којима се жалбе усвајају и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање и једно којим је првостепено решење о извршењу потврђено). Из овако утврђеног чињеничног стања Уставни суд је, имајући у виду начело хитног поступања у извршном поступку, оценио да првостепени и другостепени суд у овом поступку нису предузимали све законом предвиђене процесне мере да се судски поступак ефикасно оконча.
Из свега наведеног, Уставни суд је оценио да је подносиоцу уставне жалбе у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Зрењанину под бројем И. 2084/07 (сада пред Основним судом у Зрењанину у предмету 18И. 191/10 (2007)) повређено право на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава, па је, сагласно члану 89. став 1. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07), уставну жалбу усвојио и одлучио као у првом делу тачке 1. изреке.
Уставни суд је, сагласно члану 89. став 2. Закона о Уставном суду, као у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због констатоване повреде права оствари објављивањем ове одлуке у "Службеном гласнику Републике Србије". Таква одлука је донета у границама захтева постављеног у уставној жалби, с обзиром на то да подносилац уставне жалбе није захтевао правично задовољење у виду накнаде нематеријалне штете.
6. Оцењујући постојање повреде начела забране дискриминације из члана 21. Устава, Уставни суд оцењује да нема основа за тврдњу да је у оспореном извршном поступку подносилац уставне жалбе на било који начин дискриминисан, а у уставној жалби нису пружени докази да му је због неког личног својства повређено људско или мањинско право зајемчено Уставом, што је неопходна претпоставка да би се могла утврдити повреда начела забране дискриминације. Стога је Суд у овом делу уставну жалбу одбио као неосновану, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одлучујући као у другом делу тачке 1. изреке.
7 . На основу изложеног и одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић