Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Милосије Пејић из Руднице, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 22. децембра 2009. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Милосије Пејић изјављена против решења Окружног суда у Краљеву Гж. 993/07 од 19. јула 2007. године и утврђује повреда права подноситељке уставне жалбе на правично суђење зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава, а у преосталом делу се уставна жалба одбија.
2. Поништава се решење Окружног суда у Краљеву Гж. 993/07 од 19. јула 2007. године и одређује да надлежан суд донесе нову одлуку по жалби Милосије Пејић изјављеној против решења Општинског суда у Рашки П. 1222/03 од 12. марта 2007. године.
3.Одбацује се уставна жалба Милосије Пејић изјављена против пресуде Окружног суда у Краљеву Гж. 1103/06 од 14. септембра 2006. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Милосија Пејић из Руднице, преко пуномоћника Драгице Медаревић, адвоката из Рашке, поднела је 1. августа 2007. године Уставном суду уставну жалбу против решења Окружног суда у Краљеву Гж. 993/07 од 19. јула 2007. године.
Према наводима из уставне жалбе, подноситељки је уграђена протеза кука у Здравственом центру у Краљеву, коју је она била принуђена да купи сама пошто болница није располагала таквом протезом, а поводом чега јој је лекар издао потврду ради остваривања права на повраћај уплаћеног новца. Ради наплате наведеног новчаног потраживања подноситељка уставне жалбе поднела је Општинском суду у Рашки тужбу, са предлогом за издавање платног налога, који је својим решењем Пл. 77/03 усвојио платни налог, а по приговору на платни налог исти суд донео је пресуду П. 1222/03, којом је платни налог одржао на снази. Окружни суд у Краљеву је, одлучујући по жалби туженог, преиначио првостепену пресуду тако што је укинуо платни налог. Подноситељка уставне жалбе, сматрајући да изреком другостепене пресуде није одлучено о главној ствари, обратила се поднеском првостепеном суду са захтевом да суд мериторно одлучи о тужбеном захтеву односно о главној ствари по укидању платног налога. Првостепени суд је два пута својим решењима одбацивао поднеске пуномоћника тужиље, а другостепени суд је жалбу на прво првостепено решење усвојио, а жалбу исте садржине на друго решење одбио.
Подноситељка уставне жалбе је навела да је предметни парнични поступак правноснажно окончан одбацивањем поднеска њеног пуномоћника којим је тражена одлука о главној ствари, те подноситељка сматра да јој је на тај начин повређено уставно право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, то јест "право да суд одлучи о њеном праву на потраживање". Такође, подноситељка сматра да јој је повређено и право на здравствену заштиту из члана 68. ст. 1. и 2. Устава, јер се у конкретном спору ради о новчаном потраживању по основу права из здравственог осигурања, као и "право" на непосредну примену зајемчених права из члана 18. Устава. Из наведених разлога, подноситељка уставне жалбе захтева да Уставни суд поништи оспорено решење Окружног суда у Краљеву Гж. 993/07 од 19. јула 2007. године, као и решење Општинског суда у Рашки П. 1222/03 од 12. марта 2007. године и пресуду Окружног суда у Краљеву Гж. 1103/06 од 14. септембра 2006. године и да због повреде права на правично суђење донесе одлуку о праву подноситељке уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете.
2. Уставна жалба је као правно средство установљена Уставом Републике Србије, који је ступио на снагу 8. новембра 2006. године. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, а на основу увида у оспорене акте и документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће:
Подноситељка уставне жалбе поднела је Општинском суду у Рашки тужбу против Републичког завода за здравствено осигурање Београд, Филијале за Рашки округ Краљево, са предлогом ради издавања платног налога, који је усвојен решењем тог суда Пл. 77/03 од 10. септембра 2003. године. Против наведеног платног налога тужени је уложио приговор, а Општински суд у Рашки је, након спроведне расправе у поступку по тужби ради стицања без основа, донео 9. фебруара 2006. године пресуду П. 1222/03, којом је утврдио да платни налог остаје на снази у целости. У изреци није садржана одлука о главној ствари.
Решавајући по жалби туженог, Окружни суд у Краљеву донео је 14. септембра 2006. године пресуду Гж. 1103/06, којом се преиначује пресуда Општинског суда у Рашки П. 1222/03 од 9. фебруара 2006. године, тако да изрека пресуде гласи: "Платни налог Општинског суда у Рашки Пл. бр. 77/03 од 10. септембра 2003. године УКИДА СЕ у целости."
Подноситељка уставне жалбе је као тужиља у наведеном поступку, преко пуномоћника, поднела 18. децембра 2006. године поднесак Општинском суду у Рашки, у коме је навела да је пресудом Окружног суда у Краљеву Гж. 1103/06 само укинут платни налог, а да није одлучено о тужби и тужбеном захтеву, те је предложила да се у поновном поступку одлучи о постављеном тужбеном захтеву. Општински суд у Рашки вратио је поднесак пуномоћнику подноситељке са налогом да се исти исправи или допуни и да се прецизно наведе захтев странке, односно да се странка изјасни да ли је у питању ванредни правни лек или предлог за доношење допунске пресуде. У новом поднеску подноситељка уставне жалбе поновила је захтев да суд одлучи о тужбеном захтеву, истичући при томе да се не ради о предлогу за доношење допунске пресуде, јер она нема правни интерес за то, будући да је другостепени суд, према њеном мишљењу, погрешно применио материјално право и у образложењу своје пресуде навео да тужбу треба одбацити као неблаговремену. Општински суд у Рашки донео је 15. јануара 2007. године решење П. 1222/03, којим је одбацио поднесак тужиље, овде подноситељке уставне жалбе, позивајући се на одредбу члана 103. став 4. Закона о парничном поступку, јер пуномоћник тужиље није поступио по налогу суда да исправи, односно допуни поднесак у остављеном року.
Подноситељка уставне жалбе поднела је жалбу на наведено решење Окружном суду у Краљеву, поводом које је Окружни суд донео решење Гж. 134/07, 31. јануара 2007. године, којим је укинуо оспорено првостепено решење и предмет вратио истом суду на поновно одлучивање, наводећи да поднесак тужиље треба сматрати предлогом за доношење допунске одлуке.
Општински суд у Рашки је 12. марта 2007. године донео решење П. 1222/03, којим је поново одбацио поднесак тужиље. У образложењу решења наведено је да је пуномоћнику тужиље враћен поднесак од 18. децембра 2006. године, са налогом да исти исправи или евентуално допуни, да пуномоћник тужиље није поступио по налогу, већ је захтевао да суд треба да поступи по поднеску без икакве исправке и допуне, те да је суд из тих разлога, а на основу члана 103. став 4. Закона о парничном поступку, поднесак одбацио. Такође је наведено да је о тужбеном захтеву одлучено у целости и да се не може сматрати да се ради о предлогу тужиље за доношење допунске одлуке, као и да кад би постојали услови за доношење допунске пресуде, протекли су рокови за то, сходно члану 343. Закона о парничном поступку.
Против наведеног решења подноситељка уставне жалбе поднела је жалбу Окружном суду у Краљеву, из свих законом дозвољених разлога, са предлогом да се оспорено решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање о главној ствари - тужбеном захтеву или да након укидања платног налога тужбени захтев у целости усвоји. Одлучујући о поднетој жалби, Окружни суд је 19. јула 2007. године донео оспорено решење Гж. 993/07 којим је жалба одбијена као неоснована, а решење Општинског суда у Рашки П. 1222/03 од 12. марта 2007. потврђено. У образложењу решења другостепени суд је навео да је првостепени суд потпуно и правилно утврдио чињенично стање, да је правилно применио материјално право и да је за своје становиште изнео прихватљиве разлоге. Поред тога, навео је да је другостепени суд платни налог укинуо због материјално-правног приговора туженог, јер тужба није поднета у законом предвиђеном року, те да стога произлази да је у пресуди одлучено о главној ствари и да је платни налог укинут у целости.
4. Одредбама Устава на чију се повреду подноситељка уставне жалбе позива, утврђено је: да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују (члан 18. став 1.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља, као и да деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом (члан 68. ст. 1. и 2.).
Законом о парничном поступку ("Службени гласник РС", број 125/04) прописано је: да се тужба, противтужба, одговор на тужбу и правни лекови подносе у писменом облику (поднесци), као и да поднесци морају бити разумљиви и морају садржавати све оно што је потребно да би се по њима могло поступити (члан 100. ст. 1. и 2.); да ако је поднесак неразумљив или не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступити, суд ће странци која нема пуномоћника адвоката вратити поднесак ради исправке, осим ако законом није другачије одређено (члан 103. став 1.); да ће се сматрати да је поднесак повучен ако не буде враћен суду у одређеном року, а ако буде враћен без исправке, односно допуне, одбациће се (члан 103. став 4.); да се одредбе овог члана не примењују ако странка има пуномоћника који је адвокат и да кад је поднесак, који је у име странке поднео адвокат, неразумљив или не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступати, суд ће га одбацити (члан103. став 6.); да ако је суд пропустио да одлучи о свим захтевима о којима се мора одлучити пресудом, или је пропустио да одлучи о делу захтева, странка може у року од 15 дана од пријема пресуде да предложи парничном суду да се изврши допуна пресуде (члан 343. став 1.); да ће суд без одржавања рочишта одбацити неблаговремени, односно одбити неосновани предлог за допуну пресуде (члан 343. став 2.); да кад се тужбени захтев односи на доспело потраживање у новцу, а то се потраживање доказује веродостојном исправом приложеном тужби у изворнику или овереном препису, суд ће издати налог туженом да испуни тужбени захтев (платни налог) (члан 453. став 1.); да платни налог издаје председник већа, без одржавања рочишта, као и да ће у платном налогу суд изрећи да је тужени дужан да у року од осам дана, а у меничним и чековним споровима у року од три дана, по пријему платног налога испуни захтев тужбе заједно са трошковима које је суд одмерио, или да у истом року подигне приговоре против платног налога (члан 455. ст. 1. и 2.); да платни налог тужени може да побија само приговором (члан 457. став 1.); да ако су приговори поднети благовремено, суд ће заказати одмах рочиште за главну расправу (члан 458. став 2.); у одлуци о главној ствари суд ће одлучити да ли се платни налог у целини или делимично одржава на снази или се укида (члан 458. став 4.); да ће, ако тужени приговори да нису постојали законски основи за издавање платног налога, или да постоје сметње за даљи ток поступка, суд прво одлучити о том приговору, као и да ако нађе да је такав приговор основан, укинуће решењем платни налог и по правноснажности решења отпочеће расправљање о главној ствари, кад таквом расправљању има места (члан 459. став 1.).
5. Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта одредбе члана 32. став 1. Устава, Уставни суд је оценио да је оспореним решењем Окружног суда у Краљеву Гж. 993/07 од 19. јула 2007. године повређено право подноситељке уставне жалбе на правично суђење.
Из наведених одредаба Закона о парничном поступку, следи да је поступак издавања платног налога законом уређен као посебан поступак. Основно обележје тог поступка је да суд мериторно одлучује само на основу тужбеног захтева који се односи на доспело потраживање у новцу, а које тужилац доказује веродостојном исправом приложеном уз тужбу. Суд у овом случају издаје налог туженом да испуни тужбени захтев - платни налог, и то без давања могућности туженом да се изјасни о тужбеном захтеву и без одржавања рочишта. Такав платни нaлог представља одлуку којом се усваја тужбени захтев. Тужени може да побија платни налог приговором, а уколико је приговор благовремен суд ће заказати рочиште за главну расправу, на којем ће се уз присуство странака изнети све чињенице и пружити сва разјашњења ради утврђивања чињеничног стања у предмету. У одлуци о главној ствари суд ће одлучити да ли се платни налог у целини или делимично одржава на снази или се укида. Према томе, суд након подношења приговора на платни налог и одржавања главне расправу мора да одлучи и о тужбеном захтеву тужиоца и о приговору на платни налог. Само у одређеним, законом прописаним случајевима, суд ће прво да одлучи о приговору и ако нађе да је приговор основан, укинуће решењем платни налог и по правноснажности решења отпочеће расправљање о главној ствари, када таквом расправљању има места. Одлуке суда донете поводом приговора, било да се њима платни налог одржава на снази или укида, сматрају се првостепеним и оне се могу побијати расположивим редовним и ванредним правним средствима, сагласно општим одредбама Закона о парничном поступку. Такође, на те судске одлуке примењују се и општа правила парничног поступка о правноснажности пресуде.
Уставни суд у поступку по уставној жалби не поступа као инстанциони суд у односу на одлуке редовних судова, у погледу оцене утврђеног чињеничног стања и примене материјалног права, већ испитује да ли су оспореним актом или радњом суда повређена или ускраћена Уставом зајемчена права подносиоца уставне жалбе.
Према оцени Уставног суда, наведена пресуда Окружног суда у Краљеву Гж. 1103/06, којом је преиначна одлука Општинског суда у Рашки тако да се платни налог тог суда Пл. број 77/03 од 10 септембра 2003. године укида у целости, представља правноснажну одлуку којом је одлучено само о платном налогу, а не и о тужбеном захтеву подноситељке уставне жалбе, што из изреке ове пресуде несумњиво произлази. Како је у конкретној правној ствари подноситељка уставне жалбе, након доношења наведене пресуде, својим поднеском тражила да суд одлучи о главној ствари, Уставни суд сматра да надлежни суд није на правилан начин поступио када је у поновном поступку захтев подноситељке уставне жалбе да се донесе одлука о главној ствари одбацио из процесних разлога, наводећи при том да је о тужбеном захтеву суд већ у целости одлучио.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да је Окружни суд у Краљеву, доносећи оспорено решење којим је одбијена жалба изјављена против решења Општинског суда у Рашки П. 1222/03 од 12. марта 2007. године, повредио право подноситељке уставне жалбе да суд одлучи о њеним правима и обавезама, јер је прихватајући правно схватање првостепеног суда изнето у наведеном решењу стао на становиште да је захтев подноситељке из процесних разлога недопуштен, те да је суд о главној ствари већ одлучио. Уставни суд налази да је Окружни суд у Краљеву био дужан да у поступку по жалби донесе одлуку којом ће отклонити повреду Уставом зајемченог права подноситељке уставне жалбе и омогућити доношење судске одлуке о конкретном тужбеном захтеву подноситељке.
У вези са наведеном повредом уставног начела о непосредној примени људских и мањинских права, утврђеног чланом 18. Устава, Уставни суд је утврдио да оспорено решење није довело до повреде наведеног начела. Наиме, одредбом става 2. тог члана Устава, утврђено је, између осталог, да се законом може прописати начин остваривања Уставом зајемчених права, ако је то неопходно за остваривање појединог права због његове природе. С обзиром на садржину права чија се повреда истиче у уставној жалби, оцењено је да се сврха уставног јемства ових права може постићи једино ако се начин остваривања тих права пропише законом.
Оцењујући наводе и разлоге уставне жалбе са становишта одредаба члана 68. ст 1. и 2. Устава, којима је утврђено право на здравствену заштиту, Уставни суд је закључио да је такав захтев подноситељке уставне жалбе преурањен, с обзиром на то да није правноснажно одлучено о њеном тужбеном захтеву за накнаду трошкова лечења, па је у том делу уставну жалбу одбио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07).
6. На основу изложеног и одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, Уставни суд је уставну жалбу усвојио, те је утврдио да је решењем Окружног суда у Краљеву Гж. 993/07 од 19. јула 2007. године повређено право подноситељке уставне жалбе на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава.
Према оцени Уставног суда, у конкретном случају последице учињене повреде су такве природе да се могу отклонити само поништајем оспореног решења Окружног суда у Краљеву, како би надлежни суд у поновном поступку одлучио по жалби подноситељке против решења Општинског суда П. 1222/03 од 12. марта 2007. године. Стога је, на основу одредбе члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучено као у тачки 2. изреке.
Уставни суд је одбацио уставну жалбу у делу у коме је тражено да се поништи пресуда Окружног суда у Краљеву Гж. 1103/06 од 14. септембра 2006. године, јер не постоје претпоставке утврђене Уставом и Законом о Уставном суду да Уставни суд одлучује о уставној жалби против појединачног акта донетог пре ступања на снагу Устава, 8. новембра 2006. године. Стога је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, одлучено као у тачки 3. изреке.
7. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 45. тачка 9) и члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном, као и члана 82. став 2. и члана 84. Пословника о раду Уставног суда (''Службени гласник РС'', бр. 24/08 и 27/08), донео Одлуку као у изреци.
|
|
|
ПРЕДСЕДНИК др Боса Ненадић |