Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, мр Станка Милановић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Младена Стојановића из Тогочевца, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 17. јуна 2009. године, донео је
1. Усваја се уставна жалба Младена Стојановића и утврђује да су у поступку који се водио пред Трећим општинским судом у Београду К. 610/96-06 повређена Уставом Републике Србије зајемчена права подносиоца уставне жалбе на судску заштиту (члан 22. став 1.) и на суђење у разумном року (члан 32. став 1.).
2. Утврђује се право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете, које може остварити на начин предвиђен одредбама члана 90. Закона о Уставном суду.
1. Младен Стојановић из Тогочевца, изјавио је 9. јула 2008. године уставну жалбу против решења Трећег општинског суда у Београду Кв. 964/07 од 30. јануара 2008. године. Према наводима подносиоца уставне жалбе, оспореним решењем је, услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, обустављен кривични поступак који се под бројем К. 610/96-06 водио пред Трећим општинским судом у Београду против Т.С. из Београда, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201. став 3. у вези члана 195. став 3. у вези става 1. Кривичног закона Републике Србије. Поступак је вођен по оптужници коју је у својству оштећеног као тужиоца поднео подносилац уставне жалбе. У уставној жалби се наводи да је у току поступка одређено вештачење од стране Центра за саобраћајно-техничка вештачења које је обављено 19. августа 1996. године. Међутим, дописом председника Трећег општинског суда у Београду VIII Су 423/08 од 18. априла 2008. године, подносилац уставне жалбе је обавештен да списи предмета К. 610/96 никада нису враћени суду од стране Института за судску медицину коме су дати на вештачење.
Подносилац уставне жалбе сматра да су му у наведеном поступку повређена Уставом зајемчена права на судску заштиту (члан 22. став 1.) и на суђење у разумном року (члан 32. став 1.).
2. У изјашњењу на наводе уставне жалбе, председник Трећег општинског суда у Београду, истиче да су списи предмета К. 610/96-00 током 2000. године достављени на вештачење Институту за судску медицину из Београда, али да притом није евидентиран датум достављања предмета. Дописом Института од 11. децембра 2007. године, Трећи општински суд је обавештен да је увидом у евиденцију Института, почев од 2000. године, утврђено да не постоји предмет заведен под траженим бројем. Председник Трећег општинског суда у Београду донео је 19. децембра 2007. године решење VIII Су. 1104/07 о обнављању списа предмета К. 610/96-06.
У изјашњењу се даље наводи да је кривично ванрасправно веће Трећег општинског суда у Београду 30. јануара 2008. године донело решење Кв. 964/07, којим је обустављен поступак против окр. Т.С. због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201. став 3. у вези члана 195. став 3. у вези става 1. Кривичног закона Републике Србије по оптужници оштећеног као тужиоца Младена Стојановића од 6. јуна 1996. године, услед наступања застарелости кривичног гоњења. Решење је постало правоснажно 15. фебруара 2008. године, али је оштећени као тужилац 19. јануара 2009. године поднео предлог за поништај клаузуле правоснажности тог решења, наводећи да исто никада није примио. Трећи општински суд у Београду је 22. јануара 2009. године донео решење К. 610/96 којим се поништава клаузула правоснажности решења КВ. 964/07- Кв. 610/96 од 30. јануара 2008. године. Решење од 22. јануара 2009. године постало је правоснажно 31. јануара 2009. године.
3. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено његово Уставом зајемчено право или слобода.
Одредбама Устава, на чију повреду подносилац уставне жалбе указује утврђено је: да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале (члан 22. став 1.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.).
4. У поступку пред Уставним судом извршен је увид у списе предмета Трећег општинског суда у Београду К. 610/96-06 и утврђено да се у њима, поред осталог, налазе следећи акти:
- записник Секретаријата унутрашњих послова у Београду од 31. августа 1992. године о извршеном увиђају и извештај истог Секретаријата Д. 3244/92 од 3. септембра 1992. године о обарању пешака, у којима се, између осталог, наводи, да је 31. августа 1992. године, у Београду, на коловозу улице Булевар Револуције број 303, од стране путничког возила БГ 109-191 марке ''З Југо корал 65'', којим је управљао возач Т.С. из Београда, оборен пешак Младен Стојановић, рођен 1939. године у селу Стројковце, општина Лесковац, са пребивалиштем у селу Тогочевце, општина Лебане, који је задобио тешке телесне повреде у виду отвореног прелома обе потколенице;
- решење председника Трећег општинског суда број VIII Су. 1104/2007 од 19. децембра 2007. године којим је наложио обнављање списа предмета K 610/96-06, ''с обзиром да је на основу извршеног увида у судску евиденцију утврђено да су исти изгубљени и да се ни после свестраног тражења нису могли пронаћи'';
- приговор судије Весне Перишић, судије Трећег општинског суда у Београду, одређене за поступање у поступку обнављања списа предмета K 610/96-06, изјављен председнику Окружног суда у Београду против наведеног решења о обнављању списа предмета K 610/96-06;
- допис председника Окружног суда у Београду Су. 2/07 од 21. јануара 2008. године према коме приговор судије Весне Перишић ''треба сматрати предлогом за обуставу поступка'';
- решење Трећег општинског суда у Београду Кв. 964/07 К.610/96-06 од 30. јануара 2008. године којим је обустављен кривични поступак против окр. Т.С. због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201. став 3. у вези члана 195. став 3. у вези става 1. КЗ РС по оптужници оштећеног као тужиоца Младена Стојановића од 6. јуна 1996. године услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења,
- предлог за поништај клаузуле правноснажности решења К.610/96-06, који је оштећени као тужилац у предметном кривичном поступку - овде подносилац уставне жалбе поднео 19. јануара 2009. године, истичући да наведено решење никада није примио;
- решење Трећег општинског суда у Београду X-К.610/96 од 22. јануара 2009. године о поништењу клаузуле правоснажности решења Кв. 964/07 К.610/96-06 од 30. јануара 2008. године;
- допис Трећег општинског суда у Београду број X К. 610/96-08 од 24. фебруара 2009. којим је оштећеном као тужиоцу (подносиоцу уставне жалбе) достављено решење о поништењу клаузуле правоснажности решења Кв. 964/07 К.610/96-06 од 30. јануара 2008. године.
У списима предмета, поред наведених, налазе се и акти који се односе на преписку Трећег општинског суда у Београду и Института за судску медицину из Београда, као и допис Трећег општинског јавног тужилаштва у Београду упућен Трећем општинском суду у Београду, поводом захтева Суда да му се доставе на увид списи предмета Ктр. 285/92, којим се суд обавештава да је оригинални предмет унуштен у редовној процедури, а из поново формираног предмета се доставља на увид фотокопија стране уписника КТР из 1992. године број 285.
Следом изнетог, Уставни суд је утврдио да је подносилац уставне жалбе, у својству оштећеног као тужиоца, Трећем општинском суду у Београду, 6. јуна 1996. године поднео оптужницу против окривљеног Т.С. из Београда, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201. став 3. у вези члана 195. став 3. у вези става 1. КЗ РС. Списи предмета Трећег општинског суда у Београду К. 610/96 су изгубљени. Реконструкција списа предмета није извршена. Кривични поступак је правоснажно обустављен услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења.
5. Закоником о кривичном поступку (''Службени лист СРЈ'', бр. 70/01 и 68/02 и Службени гласник РС'', бр. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05 и 49/07) прописано је да ако јавни тужилац нађе да нема основа за покретање или продужење кривичног поступка, на његово место може ступити оштећени као тужилац, под условима одређеним овим закоником (члан 19. став 3.), да оштећени као тужилац има иста права која има јавни тужилац, осим оних која припадају јавном тужиоцу као државном органу (члан 64.); да је оштећени лице чије је какво лично или имовинско право кривичним делом повређено или угрожено, а да својство тужиоца у кривичном поступку има јавни тужилац, приватни тужилац и оштећени као тужилац (члан 221. тач. 6) и 7)); да оштећени као тужилац и приватни тужилац могу истражном судији надлежног суда поднети захтев да спроведе истрагу, односно предлог да истрагу допуни (члан 259. став 1.).
Имајући у виду да је подносилац уставне жалбе имао својство оштећеног као тужиоца у кривичном поступку К. 610/96, који је вођен пред Трећим општинским судом, односно да је, сагласно закону, по његовом захтеву вођен предметни кривични поступак, Уставни суд је оценио да је исти овлашћен за подношење уставне жалбе у циљу заштите Уставном зајемчених права на судску заштиту (члан 22. став 1.) и правично суђење (члан 32. став 1.). Подносилац уставне жалбе је имао непосредни материјалноправни интерес за окончање предметног кривичног поступка у коме би било расправљено питање кривичне одговорности окривљеног Т.С. за кривично дело које му је стављено на терет оптужницом подигнутом од стране подносиоца уставне жалбе у својству оштећеног као тужиоца. Постојањем законом предвиђене могућности подносиоца уставне жалбе за покретање парничног поступка за накнаду штете против окривљеног, по оцени Уставног суда, не доводи се у питање његов интерес да се у кривичном поступку, који је у својству оштећеног као тужиоца покренуо пред надлежним судом, одлучи о кривичној одговорности окривљеног. Суд је притом имао у виду и одредбу члана 13. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', број 125/04) којом је прописано да је у парничном поступку суд у погледу постојања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца везан за правноснажну пресуду кривичног суда којом се оптужени оглашава кривим.
Полазећи од тога да су списи предмета К. 610/96, формираног по оптужници подносиоца уставне жалбе у својству оштећеног као тужиоца, изгубљени и да је поступак, услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, правоснажно окончан доношењем решења о обустави поступка, Уставни суд констатује да су у предметном кривичном поступку повређена Уставом зајемчена права подносиоца уставне жалбе на судску заштиту (члан 22. став 1.) и на суђење у разумном року (члан 32. став 1.).
Одредбом члана 22. став 1. Устава утврђено је да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале. Уставни суд је утврдио да је подносилац уставне жалбе грубим немаром Трећег општинског суда у Београду пред којим је вођен поступак у предмету К. 610/96, онемогућен да на Уставом и законом предвиђен начин оствари заштиту својих права пред надлежним судом. Ово стога што се подносилац уставне жалбе, на законом прописан начин, обратио надлежном суду у циљу заштите својих права и интереса проистеклих из саобраћајне несреће у којој је задобио тешке телесне повреде са захтевом да суд правично и у разумном року одлучи о постојању кривичне одговорности окривљеног. Следи да је подносилац уставне жалбе, сагласно Уставу и закону приступио суду, али је незаконитим поступањем суда, као надлежног органа пред којим се водио поступак, одговорног и за садржину списа предмета и њихово чување, онемогућен у остваривању права на судску заштиту. Губљењем списа у предметном поступку, подносилац уставне жалбе је, по оцени Уставног суда, онемогућен у остваривању Уставом зајемченог права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. и на судску заштиту из члана 22. став 1. Устава.
6. На основу члана 89. став 1. и 2. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07), Уставни суд је од¬лу¬чио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због утврђене повреде права у овом случају оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете, на начин пред¬виђен одредбама члана 90. Закона о Уставном суду.
7. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић