Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Стевана Петровића и Кристијана Димовића, обојице из Суботице, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 10. децембра 2009. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Стевана Петровића и Кристијана Димовића изјављена против пресуде Општинског суда у Суботици П. 934/08 од 8. децембра 2008. године и пресуде Окружног суда у Суботици Гж. 225/09 од 30. марта 2009. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Стеван Петровић и Кристијан Димовић, обојица из Суботице, преко пуномоћника Виктора Јухаса Ђурића, адвоката из Суботице, поднели су Уставном суду 25. маја 2009. године уставну жалбу против судских одлука наведених у изреци, због повреде права на приступ суду и правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и права на накнаду штете из члана 35. став 2. Устава.
У уставној жалби је наведено да је у кривичном поступку, који је претходио парничном поступку у коме су донете оспорене судске одлуке, решењем председника већа Окружног суда у Суботици К. 8/05 од 26. маја 2006. године одређена привремена мера обезбеђења имовинско-правног захтева оштећеног Б.Ј, између осталог, пленидбом новца од подносилаца уставне жалбе, као трећих лица у кривичном поступку, као и привремено чување новца од стране Окружног суда у Суботици. Од подносиоца уставне жалбе Стевана Петровића привремено је одузето 4.500,00 евра, а од подносиоца уставне жалбе Кристијана Димовића привремено је одузето 450 евра и 1.250,00 динара. Наведени новац је од подносилаца уставне жалбе био привремено одузет и пре покретања кривичног поступка, потврдама о привремено одузетим предметима Министарства унутрашњих послова, Секретаријат унутрашњих послова Суботица број КУ. 437/04 од 16. марта 2004. године. У парничном поступку, који је претходио подношењу уставне жалбе, подносиоци уставне жалбе су тужбом од 16. маја 2008. године тражили да им се врати наведени новац и да им се накнади штета због незаконитог рада Министарства унутрашњих послова, Секретаријат унутрашњих послова Суботица приликом одузимања наведеног новца. Оспореном пресудом Општинског суда у Суботици П. 934/08 одбијени су тужбени захтеви подносилаца, а оспореном пресудом Окружног суда у Суботици Гж. 225/09 потврђена је првостепена пресуда. Према становишту заузетом у оспореним пресудама, тужба подносилаца је преурањена јер је кривично решење којим је одређена привремена мера још увек на снази и производи правно дејство, односно кривични поступак у коме је донета привремена мера је још у току. Подносиоци уставне жалбе сматрају да им је оспореним пресудама повређено Уставом зајемчено право на правично суђење, јер се судови у образложењу наведених пресуда „незаконито" позивају на кривично решење Окружног суда у Суботици. Истичу да је наведено решење као такво незаконито, да није достављено подносиоцима уставне жалбе, као и да се решење односи само на окривљена лица. Такође, подносиоци сматрају да им је право на правично суђење повређено и неодлучивањем суда о захтеву за накнаду штете настале незаконитим радом полиције, што истовремено представља и повреду права на накнаду штете зајемченог чланом 35. став 2. Устава.
2. Према одредби члана 170. Устава Републике Србије уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли су у поступку одлучивања о правима и обавезама подносилаца уставне жалбе повређена или ускрађена њихова Уставом зајемчена права или слободе.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у списе предмета Општинског суда у Суботици П. 934/08 и достављену документацију везану за кривични поступак који се води пред Општинским судом у Суботици у предмету К. 582/09 и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Овлашћена службена лица Министарства унутрашњих послова, Секретаријат унутрашњих послова Суботица су 16. марта 2004. године, без наредбе суда, извршили претрес куће у улици Сивачки пут 90/А у којој су се у том моменту налазили подносиоци уставне жалбе и друга лица - К.П. и С.Д. Од подносиоца уставне жалбе Стевана Петровића том приликом је одузет новац у износу од 4.500,00 евра, а од подносиоца уставне жалбе Кристијана Димовића је одузет новац у износу од 450 евра и 1.250,00 динара. Подносиоцима уставне жалбе су од стране радника полиције издате потврде о привремено одузетим предметима КУ. 437/04 од 16. марта 2004. године.
Решењем истражног судије Окружног суда у Суботици Ки. 25/04 од 19. априла 2004. године одређено је спровођење истраге против окривљених К.П. и С.Д и подносиоца уставне жалбе Стевана Петровића, због основане сумње да су окривљене К. П. и С. Д. 13. марта 2004. године у кући оштећеног Б.Ј. извршиле кривично дело тешка крађа из члана 166. став 3. у вези става 2. Кривичног закона, а да је подносилац Стеван Петровић примио већу количину евра од окривљене К. П. иако је знао да је наведени новац прибављен извршењем кривичног дела, чиме би извршио кривично дело прикривање из члана 184. став 1. Кривичног закона Републике Србије.
Решењем истражног судије Окружног суда у Суботици Ки. 25/04 обустављен је кривични поступак против подносиоца уставне жалбе Стевана Петровића, због одустанка Окружног јавног тужиоца од даљег кривичног гоњења.
Решењем председника већа Окружног суда у Суботици К. 8/05 од 26. маја 2006. године одређена је привремена мера озбезбеђења имовинско-правног захтева оштећеног Б.Ј, између осталог, пленидбом 4.500,00 евра готовог новца од подносиоца уставне жалбе Стевана Петровића и пленидбом 450 евра готовог новца и 1.250,00 динара готовог новца од подносиоца уставне жалбе Кристијана Димовића, који се у наведеном поступку јављају као треће лице, као и привременим чувањем одузетог новца од стране Окружног суда у Суботици.
Решењем Окружног суда у Суботици Кв. 197/07 од 3. октобра 2007. године, тај суд се огласио стварно ненадлежним за даље поступање у наведеној кривичној ствари и предмет је уступио Општинском суду у Суботици, пред којим се поступак води под бројем К. 582/09.
Подносиоци уставне жалбе су тужбом од 16. маја 2008. године у парничном поступку тражили од Општинског суда у Суботици да обавеже Републику Србију да Стевану Петровићу преда новац који му је одузет потврдом о привремено одузетим предметима полиције у Суботици Ку. 437/04 од 16. марта 2004. године, и то 12 новчаница од по 200 евра, појединачно наведених серијских бројева, и 21 новчаницу од 100 ЕУРА, такође наведених серијских бројева - укупно 4.500,00 евра; да се обавеже Република Србија да Стевану Петровићу на име накнаде штете због незаконитог рада органа исплати динарску противвредност од 4.500,00 евра и износ од 330 динара, све то са законском затезном каматом од пресуђења до коначне исплате; да се обавеже Република Србија да Кристијану Димовићу преда новац који му је одузет потврдом о привремено одузетим предметима полиције у Суботици Ку. 437/04 од 16.марта 2004. године, у износу од 450 евра, и то две новчанице од по 200 евра и једну новчаницу од 50 евра, наведених серијских бројева, и динарска новчана средства у износу од 1.250,00 динара у апоенима од 5 х 200, 2 х 100 и 1 х 50 динара; да се обавеже Република Србија да Кристијану Димовићу на име накнаде штете због незаконитог рада органа исплати динарску противвредност у износу од 450 евра по најповољнијем курсу који банке исплаћују за еуро на дан исплате, све то са законском затезном каматом од пресуђења до коначне исплате, као и да им се надокнаде трошкови парничног поступка.
Оспореном пресудом Општинског суда у Суботици П. 934/08 од 8. децембра 2008. године у целини је одбијен постављени тужбени захтев у односу на оба тужиоца - овде подносиоца уставне жалбе.
У образложењу ове пресуде је наведено да је кривичним решењем председника већа Окружног суда у Суботици К. 8/05 од 26. маја 2006. године одређена привремена мера обезбеђења имовинскоправног захтева оштећеног Б.Ј, поред осталог пленидбом 4.500,00 евра готовог новца од Стевана Петровића и пленидбом 450 евра готовог новца и 1.250,00 динара готовог новца од Кристијана Димовића, као и привременим чувањем наведеног новца од стране Окружног суда у Суботици. Како је наведено решење о привременој мери још увек на снази и производи правно дејство, а поступак против окривљених К. П. и С. Д. је још увек у току, то је суд одбио тужбени захтев подносилаца за враћање предметног новца и накнаду трошкова парничног поступка.
Одлучујући о жалби тужилаца - овде подносилаца уставне жалбе од 9. фебруара 2009. године, Окружни суд у Суботици је оспореном пресудом Гж. 225/09 од 30.марта 2009. године одбио жалбу подносилаца уставне жалбе као неосновану и пресуду Општинског суда у Суботици П. 934/08 од 8. децембра 2008. године потврдио.
У образложењу другостепене пресуде је наведено да је тужба подносилаца уставне жалбе преурањена. Наиме, с обзиром на то да кривични поступак у коме је донето решење о привременој мери, а који се води против окривљених К. П. и С. Д. није правноснажно окончан, то ће суд у кривичном поступку одлучити о укидању привремене мере одређене према подносиоцима уставне жалбе, односно о томе ће одлучити приликом доношења пресуде о кривици окривљених лица. Како је наведени кривични поступак још увек у току, то је и захтев подносилаца за накнаду материјалне штете такође преурањен.
4. Oдредбама Устава Републике Србије на чију се повреду подносиоци уставне жалбе позивају, утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (32. став 1.); да свако има право на накнаду материјалне или нематеријалне штете коју му незаконитим или неправилним радом проузрокује државни орган, ималац јавног овлашћења, орган аутономне покрајине или орган јединице локалне самоуправе (35. став 2.).
За одлучивање у овој уставносудкој ствари релевантне су и одредбе Законика о кривичном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 70/01 и 68/02 и "Службени гласник РС", бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 и 72/09), Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и „Службени лист СРЈ", бр. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 и 44/99) и Закона о парничном поступку („Службени гласник РС", број 125/04).
Одредбом члана 202. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да предлог за остваривање имовинско-правног захтева у кривичном поступку може поднети лице које је овлашћено да такав захтев остварује у парничном поступку.
Одредбама члана 210. Законика прописано је: да се на предлог овлашћених лица (члан 202.) могу у кривичном поступку по одредбама које важе за извршни поступак, одредити привремене мере обезбеђења имовинско-правног захтева насталог услед извршења кривичног дела (став 1.); да решење из става 1. овог члана доноси у истрази истражни судија, а после подигнуте оптужнице, решење доноси ван главног претреса председник већа, а на главном претресу веће (став 2.); да жалба против решења већа о привременим мерама обезбеђења није дозвољена, а да у осталим случајевима о жалби решава веће из члана 24. став 6, као и да жалба не задржава извршење решења (став 3.).
Одредбама члана 212. Законика прописано је: да ако оштећени има захтев према трећем лицу због тога што се код њега налазе ствари прибављене кривичним делом, или због тога што је оно услед кривичног дела дошло до имовинске користи, суд може у кривичном поступку, на предлог овлашћених лица (члан 202.) и по одредбама које важе за извршни поступак, одредити привремене мере обезбеђења и према том трећем лицу, као и да одредбе члана 210. ст. 2. и 3. овог законика важе и у овом случају (став 1.); да ће у пресуди којом се окривљени оглашава кривим суд или укинути мере из става 1. овог члана, ако већ раније нису укинуте, или оштећеног упутити на парнични поступак, с тим што ће се ове мере укинути ако парнични поступак не буде покренут у року који одреди суд (став 2.).
Одредбом члана 364. став 5. Законика прописано је да жалбу на одлуку првостепеног суда може изјавити и лице чији је предмет одузет или од кога је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом.
Одредбом члана 172. став 1. Закона о облигационим односима прописано је да правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција.
Одредба члана 8. Закона о парничном поступку прописује да које ће чињенице узети као доказане одлучује суд по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно и свих доказа заједно, као и на основу резултата целокупног поступка.
5. Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта одредбе члана 32. став 1. Устава на чију повреду подносиoци уставне жалбе указују, Уставни суд је утврдио:
Решењем председника већа Окружног суда у Суботици К. 8/2005 од 26. маја 2006. године одређена је привремена мера озбезбеђења имовинско-правног захтева оштећеног Б.Ј. (у даљем тексту: привремена мера), између осталог, пленидбом новца од подносилаца уставне жалбе. Подносиоци уставне жалбе су тужбом од 16. маја 2008. године у парничном поступку који је предходио подношењу уставне жалбе тражили да се обавеже Република Србија да им преда новац који је обухваћен наведеном привременом мером и да им се накнади материјална штета настала незаконитим радом Министарства унутрашњих послова приликом одузимања новца од подносилаца уставне жалбе, у преткривичном поступку. Оспореним пресудама тужба је оцењена као преурањена. Према наводима подносилаца уставне жалбе, право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава им је повређено незаконитим извођењем доказа - читањем привремене мере у предметном парничном поступку и неодлучивањем редовних судова о захтеву подносилаца за накнаду материјалне штете.
Полазећи од садржине права на правично суђење из члана 32. Устава, Уставни суд је након спроведеног поступка нашао да подносиоцима уставне жалбе није повређено наведено Уставом зајемчено право. Ово стога што је Уставни суд утврдио да су оспорене акте донели законом установљени органи судске власти, у границама своје надлежности и у поступку спроведеном у складу са одредбама важећег процесног закона, као и да оспорени акти садрже уставноправно прихватљиве разлоге на којима се донета одлука заснива. Наиме, редовни судови су, у погледу захтева за повраћај новца, утврдили да је тражени новац привремено одузет подносиоцима уставне жалбе означеном привременом мером, која није укинута од стране суда у кривичном поступку, тако да је иста на снази и производи правно дејство, те је тужба у погледу наведеног захтева оцењена као преурањена. Такође, тужбени захтев за накнаду штете настале незаконитом радом Министарства унутрашњих послова приликом одузимања новца од подносилаца уставне жалбе у преткривичном поступку, оцењен је као преурањен, јер је кривични поступак још увек у току. По оцени Уставног суда, првостепени суд, а потом и другостепени суд у поступку у коме је утврдио неоснованост жалбе, дали су уставноправно прихватљиве разлоге на којима су засновали своје одлуке, након утврђеног релевантног чињеничног и правног стања.
Наводе подносилаца да је привремена мера незаконита и да им није достављена, као и да се привремена мера може односити искључиво на окривљена лица, Уставни суд није разматрао, јер је кривични поступак у коме је донета привремена мера још увек у току и у том поступку подносиоци уставне жалбе могу да истакну ове наводе кроз евентуалну жалбу на пресуду првостепеног суда, сагласно одредби 364. став 5. Законика о кривичном поступку.
У парничном поступку који је претходио подношењу уставне жалбе правноснажно је одлучено о свим захтевима тужбе, укључујући и захтев за накнаду материјалне штете. Иако у образложењу оспорене првостепене пресуде није посебно разматран захтев које се односи на накнаду материјалне штете, у оспореној другостепеној пресуди је изричито наведено да је тужба у погледу захтева за накнаду материјалне штете такође преурањена, јер је кривични поступак још увек у току.
Право на приступ суду није посебно утврђена гаранција у оквиру права на правично суђење, али наведено право представља нужну претпоставку за остваривање других, изричито утврђених гаранција права на правично суђење. Право на приступ суду је право на покретање поступка, учествовања у поступку, праћења тока поступка, предузимања законом допуштених радњи и изјављивања правних лекова. Како је подносиоцима уставне жалбе било омогућено да остваре наведена права у парничном поступку који је предходио подношењу уставне жалбе, то је Уставни суд оценио да подносиоцима уставне жалбе није повређено право на приступ суду као елемент права на правично суђење.
Са изнетих разлога, Уставни суд је оценио да подносиоцима уставне жалбе није повређено право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава оспореним пресудама Општинског суда у Суботици П. 934/2008 од 8. децембра 2008. године и Окружног суда у Суботици Гж. 225/2009 од 30. марта 2009. године
6. С обзиром на то да Уставни суд по овој уставној жалби није утврдио повреду права на правично суђење, то подносиоцима уставне жалбе није повређено ни Уставом зајемчено право на накнаду штете из члана 35. став 2. Устава.
7. Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је уставну жалбу одбио као неосновану, у складу са одредбом члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, те је, на основу члана 45. тачка 9) истог Закона, одлучио као у изреци.
|
|
|
ПРЕДСЕДНИК др Боса Ненадић |